ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТПОР САТИРАЊУ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Како су београдски интелектуалци устали у одбрану основних тековина цивилизације

И. М.

26. 10. 2021. у 17:14

Појачана репресија у 1984. години добрим делом представља реакцију на период 1981–1983, када је, после смрти Јосипа Броза Тита, дошло до све изразитијег критичког суочавања с дубином и размерама друштвене кризе.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТПОР САТИРАЊУ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА: Како су београдски интелектуалци устали у одбрану основних тековина цивилизације

Архива

Међу радницима, у интелектуалним круговима и у науци, такође у штампи и у другим медијима, били су све гласнији захтеви да се уведу неопходне, корените реформе, да се о њиховој садржини и опсегу поведу отворене, неспутане јавне расправе, да се на трпезу јавности изнесу, саслушају и расправе што разноврснији предлози, да се друштво и јавност ослободе окова табуа, којима су биле заробљене не само актуелне политичке теме, већ и низ питања из новије историје Србије и Југославије.

Паралелно с тим процесом у владајућој номенклатури снажило је осећање угрожености за сопствене позиције, неспремност да се чује критичка реч било је све израженије. По принципу спојених судова, то је водило учвршћењу оног духа који се ослања на репресију, на прогон критичког мишљења, на сужавање поља критичке јавности.

ОДРАНИЈЕ увежбани у различитим методама спутавања људских права и грађанских слобода, властодршци су вукли и екстремно нервозне потезе, по свему судећи несвесни чињенице куда то води. А довело је до тога да репресија истински букне 1984. године, што је ову годину у политичком животу Југославије довело не само у симболичку, него и у директну везу са дистопијом Џорџа Орвела из његовог славног романа ,,1984“.

Политичка и полицијско–судска репресија, опет по принципу спојених судова, увелико је подстакла различите врсте отпора у јавности, што је довело до оснивања Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања.

У овом Историјском додатку, млађи читаоци ће бар делимично упознати шта је оснивање овог Одбора значило у оним временима, а старији ће се свакако подсетити околности у којима су се на попришту нашли с једне стране критичка јавност, а са друге стране осиона, догматизована власт.

Чим су оснивачи Одбора, њих деветнаесторица, 10. октобра упутили Оснивачки документ скупштинама Југославије и Србије, редакцијама четрдесетак југословенских листова и радио-телевизијских станица, као и на адресе петстотинак личности, већ после дан–два, текст овог документа био је умножен у ко зна колико примерака.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)