ПЕТИЦА У КЊИЖИЦИ, НУЛА У ГЛАВИ: Психолози и наставници упозоравају на све већи и погубан утицај дигиталних технологија на нашу омладину

Љ. БЕГЕНЕШИЋ

18. 10. 2021. у 12:10

ВЕЋ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графо-моториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима.

ПЕТИЦА У КЊИЖИЦИ, НУЛА У ГЛАВИ: Психолози и  наставници упозоравају на све већи и погубан утицај дигиталних технологија на нашу омладину

Фото АП

Примећен је велики број ученика који неправилно држи оловку и тешко или никако не мења ту навику. Зашто је то тако? Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали мобилне телефоне, таблете, рачунаре, дигиталне сатиће. Похвалили се како их успешно користе са три-четири године. Дали им брзо, лако и готово. Зашто да се труде?

Овако, за "Новости", говори Љиљана Новковић, учитељица у ОШ "Дринка Павловић", на питање како у пракси изгледа рад са децом која од малих ногу користе сва могућа дигитална помагала која су им доступна.

Наша саговорница упозорава да смо "заборавили на разговоре, посматрање, описивање, истраживање, увежбавање".

- Иако педагози у школама примењују нове методе учења, активног учења, то није довољно - наводи ова учитељица.

- Важно је и неопходно да учитељ у школи са ђацима стално разговара о позитивним и негативним последицама коришћења неког дигиталног средства или појаве у друштву коју то средство ствара.

Наравно, наглашава она, увек морамо да се сетимо да су одрасли најважнији модел у понашању деци.

- Ако променимо набоље нешто код себе, видећемо промене и на њима - каже ова учитељица.

- Данас учитељ мора имати критички став према иновацијама, а посебно дигиталним средствима која су доступна деци и пре поласка у школу. Непознавање развојних карактеристика детета и његових потреба у том развоју, од стране родитеља, као првог модела, има за последицу дете које у школу полази неспремно за прихватање нових знања и вештина.

Овако то изгледа у пракси, а психолози су и научно доказали колико су дубоке последице претераног бављења дигиталним медијима.

- Људска врста има урођену потребу да трага за информацијама јер су оне услов опстанка, али у својој еволуцији људи нису имали искуства са толиком количином информација каква данас постоји, па људски мозак нема урођене биолошке механизме да се са тим суочи - каже психолог, професор Филозофског факултета у пензији Иван Ивић.

- Дигитални медиј има низ само њему својствених карактеристика: преоптерећеност инфомацијама, што значи да се млади у процесу дигиталног "читања" у једној минути сретну са великим бројем информација. Затим ти медији имају "технологију прекидања", а то подразумева да се стално скаче са једне информације на другу, са текста на текст, са текста на аудио-запис или видео-инсерт, са интернета на мејл, са мејла на лајковање на друштвеним мрежама...

Прва последица таквог понашања је, каже наш саговорник, да се тако примљене информације брзо губе, односно нестају из такозване радне меморије, јер трају само коју секунду па се прелази на нове, и тако редом.

- Овакво понашање спречава један кључни психолошки механизам, а то је превођење краткорочног памћења у дугорочно - појашњава проф. Ивић.

- Да би дошло до тог превођења потребно је време да се успостави веза нове информације са знањима које човек већ има у вези с тим, да се нова информација повеже са животним искуствима, да се осмисли, да се то интегрише у мрежу знања. Све то је отежано.

Друга последица дугог бављења дигиталним уређајима је још значајнија, а то је - појава деконцентрисаног ума и мозга, који буде тако програмиран да не може да се концентрише на одређену идеју и проблем.

- То се јасно испољава у неспособности да се прочита са разумевањем континуирани текст дужи од две-три странице, па је јасно какве су последице таквог менталног стања за школско учење - истиче наш саговорник.

Он посебно скреће пажњу на резултате ПИСА тестова где се проверава разумевање текста, а они су показали да је више од 40 одсто наших петнаестогодишњака функционално неписмено, односно, нису у стању да разумеју прочитано. Ивић то оцењује као највећи проблем нашег образовања, јер су читање и право разумевање текста основна интелектуална компетенција која се користи у свим интелектуалним делатностима, па и у школском учењу.

- У ПИСА тестовима за тестирање се користе врло разноврсни текстови какви се срећу и у животу. Показало се да наша деца немају способност да разумеју различите текстове сем најповршнијих ствари - на пример, могу да извуку само неке изоловане чињенице из прочитаног текста, али не и да разумеју основне поруке целине текста. Такве деце има скоро 45 одсто, а они иду на даље школовање. То је права катастрофа.

Шта се ту може учинити?

- Апсолутно би се морало спречити учење напамет без разумевања, такозвано бубање. У школама се још увек масовно дају позитивне оцене када ученик издекламује неку лекцију а ништа од тога не разуме. Треба избећи олако давање високих оцена. Родитељи чине медвеђу услугу деци када врше притисак на наставнике да деци поклањају оцене. Треба смањити програме, а повећати време за размишљање о ономе што се учи, ученике испитивати тако да се види да ли разумеју оно о чему говоре, а ако не разумеју не кажњавати их него им помоћи да разумеју. Треба научити ђаке да се удубљују када читају лекцију, да подвуку сваку реч коју не разумеју и да потраже шта та реч значи - зато сам био увек против бесплатних уџбеника који се нетакнути враћају. И треба избећи скакање са једне информације на другу, што значи ограничити време које се проводи на дигиталним уређајима.

Може ли се то спровести у дело?

- Не верујем много - отворено каже проф. Ивић.

Како онда у светлу ових сазнања треба гледати на дигитализацију у образовању која подразумева дигиталне уџбенике, дигиталне учионице, дигитално описмењавање ђака и наставника, што просветне власти увелико подржавају и финансирају.

- То је одговор на захтеве времена, али, велико је питање како се то ради, да ли постоји свест о томе који ризици постоје и које проблеме дигитализација решава, а које ствара - истиче проф. Ивић.

А недавно је и на скупу у САНУ као део критичке анализе дигитализације у образовању оцењено да су дигитални уџбеници засад веома неквалитетни и помоћу њих ће се тешко стицати трајна и употребљива знања.

Иван Ивић, Фото Новости

Ипак, проф. Ивић наглашава да не треба избегавати формирање дигиталних компетенција деце и младих.

- Напротив, дигитализација је моћна интелектуална технологија. Ради се само о томе да се има јасан увид и у ризике које носи та технологија.

Улога учитеља

УЧИТЕЉ је увек био и остао важна личност у животу детета, родитеља и друштвене заједнице - подсећа Љиљана Новковић.

- Описмењавао је, обучавао, подстицао, али и међу првима уводио иновације у учењу, раду, култури живљења. У не тако далекој прошлости има мноштво примера који потврђују резултате тог дугог пута да се формира одговорна личност или унапреди живот заједнице.

О њиховом учењу и животу и данас се учи у школи.

Фото Shutterstock

Губљење саосећања

УЧЕШЋЕ у друштевним мрежама доводи до губљења емпатије, а то је способност да се увиди каква су емоционална стања других, саосећање са другима... Доводи и до усамљености, веће депресивности, мање животне радости. Све су то карактеристике интернет генерација које се данас проучавају - каже професор Ивић.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)