НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИЗРАЕЛСКИ ЛИСТ: Високо уважавање Србије и председника Вучића у "Џерузалем посту"

Новости онлајн

17. 10. 2021. у 13:00

У ДОДАТКУ Магазин за овај викенд најпопуларнијег израелског листа на енглеском језику, Џерузалем пост, у нашој јавности познати публициста Мајкл Фројнд је интервјуисао Александра Николића, почасног конзула Републике Србије у Израелу и директора Представништва Привредне коморе Србије у Јерусалиму.

НАЈПОПУЛАРНИЈИ ИЗРАЕЛСКИ ЛИСТ: Високо уважавање Србије и председника Вучића у Џерузалем посту

Фото: Танјуг

Повод за разговор био је почетак рада канцеларије ПКС, њени приоритети, као и симболика организованог повратка Србије у Свети град.

За две кључне тачке рада Представништва ПКС у Јерусалиму Николић је навео додатно увезивање у пољу IT-a, иновација, екосистема, те високих технологија уопште. Николић је нагласио да су већ све компетентне институције и организације Србије укључене у ову билатералну сарадњу, почевши од кабинета председнице владе.

Као другу кључну тачку одабрао је анализирање и изналажење решења у превазилажењу препрека у трговинској размени, односно у креирању услова за потписивање Споразума о слободној трговини. Уз ово, важно је свакако ширење асортимана српских производа који су доступни на израелском тржишту, подстицај израелског инвестирања у Србији, поготово у сфери обновљиве енергије.

Осврћући се на то што се Представништво налази у Јерусалиму, Николић је подсетио на важност Светог Града за српски идентитет још од времена Светог Саве и краља Милутина.

На питање о историјској позадини односа Јевреја и Срба као и Државе Израел и Републике Србије, Николић је издвојио два историјска догађаја од огромне важности за тај однос: прво на јединствену чињеницу да је управо Србија била прва држава на свету која је подржала Балфорову декларацију у писаној форми и друго на састрадање српског и јеврејског народа, уз Роме, током Другог светског рата и Холокауста у Независној Држави Хрватској и окупираној Југославији уопште.

На упит до које мере је српска јавност свесна тих веома специјалних момената у нашој заједничкој историји, одговорио је да су током касних осамдесетих године, када је почео постепен распад југословенског комунистичког режима, Срби почели да гледају ка свом аутентичном духовном, културном и историјском наслеђу, које је било систематски занемарено четрдесет година, а то наслеђе укључује посебан однос Јевреја и Срба. 

Осврћући се на непријатна изненађења са, уопштено говорећи, недостатком израелске свести о тим посебним моментима у нашој заједничкој историји, навео је да је ипак веома охрабрујуће да су у последњих пар година, одговорне институције укључене у развијање тог разумевања. Ово подразумева српску амбасаду у Тел Авиву, Универзитет у Београду, Народну библиотека Србије, Архив Војводине, Музеј жртава геноцида у Београду и епископа пакрачко-славонског Јована. Али треба још много више да се ради да би се створило језгро стручњака који би образовали о обе културе и цивилизације.

Доживљај данашњег Израела  у Србији је описао првенствено као старт-ап државу, колевку иновација. Израел је виђен као средиште високе технологије са ефикасном војном индустријом и пример за подражавање на многим пољима. Откако се ковид пандемија глобално проширила, ова идеја је даље ојачала, због јединственог одговора Државе Израел на COVID-19. Успеси Израела у пољопривреди, водопривреде и пречишћавању отпадних вода су високо цењени. Израелска прилагодљивост и упорност у својим циљевима у свету који је често антагонистичан према њему, у Србији изазива одређени вид дивљења.

Ипак, постоји много тога што се може још урадити, поготово на пољима културе и уметности, иако је нпр. већина познатих израелских писаца већ преведена на српски.

Николић је навео главне области сарадње и извозне артикле Србије у Израел. Потом је подсетио на најистакнутије израелске инвестиције у Србији, које су фокусиране на обновљиву енергију и саобраћајну инфраструктуру, упоредо с некретнинама. Приказао је Привредну комору Србије као једног од најпрофесионалнијих и најискуснијих организација у Србији. “Она свакако поседује механизме за пружање услуга и има могућност да допре до свих одговорних званичника. Њен председник, Марко Чадеж, је веома угледан у многим земљама, као на пример у Немачкој”.

Говорећи о туризму, Николић је указао на то да је Београд прерастао у – статистички гледано - све популарнију дестинацију за израелске туристе, док су обновљени српски интереси у Светој Земљи, превасходно духовни, али се српски посетиоци Израела занимају нпр. и за шуме у Израелу које су добиле назив по краљевима Петру I (близу кибуца Гинегар) и Александру Карађорђевићу (близу кибуца Шаар Хамаким).

На питање о јерусалимском муфтији Мухамеду Амин ел Хусеинију, који је био жестоко про-нацистички оријентисан, и који је активно помагао у регрутовању југословенских муслимана у СС јединице, што није довољно познато у свету, Николић је одговорио: “Ел Хусеинијево подстицање на геноцид и придруживање Силама осовине је била зверска злоупотреба вере и религије. Стручњаци у том пољу су веома добро информисани о томе, али сте ипак у праву – шира јавност није. Ово је тачно и за друге аспекте Холокауста. На пример, познато је да је велики број Албанаца у самој Албанији часно поступао током тих злих времена. Ипак, то не значи да би требали да занемаримо нпр. зверства које је починила косовско албанска 21. брдска дивизија СС ”Скендербег”, и њену улогу у депортацији Јевреја из Приштине маја 1944. године на Старо Сајмиште а онда у логор Берген-Белсен. А ”Скендербег” је била само једна од три такве дивизије. Такође, недовољно је познато да су југословенски партизани, који су се борили против фашиста током Другог светског рата, били у највећој мери Срби, што је још један елемент у заједничкој историји коју деле Јевреји и Срби”.

У даљем тексту Николић је говорио о Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника као најпрогресивнијем закону такве врсте на европском тлу, и примеру који треба следити. “Веома је битно да се сетимо да су Краљевина Југославија и српски народ били жртве нацистичке Немачке и њених савезника. Држава је била распарчана од стране окупатора и њихових савезника. Самим тим, мотив Србије за доношење овог закона није осећај кривице због оног што се десило током Холокауста него саосећање, зато што су и сами Срби страдали од стране Немаца и њихових савезника и помагача”.

На питање, о председнику Републике Србије, Александру Вучићу, који је предузео више корака протеклих година како би изградио топлије односе са Израелом и јеврејским народом, односно о позадини његовог разумевања јеврејског народа, Николић је одговорио “Председник је и сам потомак породице која је прошла кроз ужасе почињених од стране усташког режима током Другог светског рата у Босни и Херцеговини. Самим тим, он има природну предиспозицију за саосећање и разумевање за и даље отворену рану јеврејског народа. Свакако, у последњих пар година смо видели да је у Србији донет Закон о реституцији имовине жртвама Холокауста као и Закон којим се успоставља Меморијални центар Старо сајмиште. Прошле године, Србија је прихватила дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на Холокауст. Такође, председник Вучић је одржао говор на годишњој АИПАК конференцији у Вашингтону. Уз то, предузео је јединствен подухват када је подигао заставу са Давидовом звездом на згради председништва у Београду за Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Исто тако, у част Дана независности Израела, главни мостови, зграде и јавне фонтане у Београду су биле осветљене плавом и белом бојом. У свакој прилици, председник је показивао највеће могуће поштовање према јеврејској заједници и јеврејском свету уопште и учинио је све што је могао како би унапредио билатералне односе са Државом Израел. Он је упознат са историјом јеврејског народа и њиховом доприносу јудеохришћанској цивилизацији, тако да нико не би требао да буде изненађен његовим пријатељством и дивљeњем".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)