СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЈОВАНКУ ОТЕРАЛЕ "СЕСТРЕ КЕСЛЕР": Последњи заједнички дани најпопуларнијег југословенског брачног пара

Иван Миладиновић

17. 10. 2021. у 17:00

ТИТО и Јованка су опет у жижи интересовања најшире јавности.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЈОВАНКУ ОТЕРАЛЕ СЕСТРЕ КЕСЛЕР: Последњи заједнички дани најпопуларнијег југословенског брачног пара

Тито, Јованка и Доланц, Фото Архив "Новости" и "Борбе"

Прича о најпопуларнијем брачном пару прошлог века, с ових наших југословенских простора, изгледа да није испричана до краја. Уздизањем култа личности Јосипа Броза, грађен је и својеврстан мит о његовој животној сапутници. "Наша Јоле", лебдело је на уснама готово свих Југословена, нарочито женског дела популације, приликом сваког њеног појављивања, наравно у пратњи неприкосновеног "највећег сина народа и народности".

Бивало је то тако до августа 1977. године, када је маршал кренуо пут Москве и Пекинга. Очи светских медија биле су тада упрте у Броза и његову делегацију. Био је први државник који је у истом потезу посетио Совјетски Савез и Кину. Овај пут изазвао је посебно интересовање и у земљи. Грађане и радне људе СФР Југославије, свикле на Брозова спектакуларна и луксузна путовања, није много додиривао значај посете Москви и Пекингу, већ чињеница што поред њега није била његова животна дружбеница. "А где је Јока?", било је питање које ретко који грађанин ондашње земље није изговорио.

Новогодишњи плес, Фото Архив "Новости" и "Борбе"

У ЧУДУ су се нашле и југословенске дипломате широм света. Централи у Београду пљуштали су захтеви за објашњење шта се то догодило. "Хитно нам пошаљите инструкције како да поступамо када нас питају за Брозове", гласило је питање из свих амбасада. Депеша из Берна, упућена почетком октобра, најбоље илуструје стање у коме су се нашле дипломате:

"У последњих 5-6 дана, појавиле су се прве вести о одсуству другарице Јованке Броз из јавног живота... Јучер, више листова објавили вести дописника из Београда: Баслер цајтунг, Бернер тагблат и др.

Изричито спекулативно и вулгарно, наводи се да је Јованка Броз у затвору због 'проруске конспирације', да је 'разоткривени агент ЦИА, да уплетена у једну високополитичку интригантску игру, да су националистички настројени Срби покушали преко ње да упливишу на председника да заузме антихрватске ставове, да је имала раније за љубавника једног високог руководиоца из председникове пратње, који је сада у затвору, што опет није ништа објављено за јавност, да у Југославији има на стотине политичких затвореника слично као и у СССР-у, затим да је оперисана у Швајцарској и да има имање на Леманском језеру и сл.

Брачни пар у винарији на Ванги, Фото Архив "Новости" и "Борбе"

У вестима се наводи да је ово главна тема у дипломатско кору у Београду и на пријемима. Колеге дипломати нас овде питају о чему се ради.

Достављено: кабинету савезног секретара, кабинету председника Републике, друговима Дороњском, Кардељу, Бакарићу, Стамболићу, Ц. Мијатовићу, Колишевском, В. Жарковићу, Хоџи, Доланцу, Пов. архиви."

И ВОДЕЋИ светски листови пишу попут швајцарских. Наслови су: "Тито наредио истрагу над сопственом супругом", "Титова жена задржана ради испитивања", "Испитајте моју супругу, наређује Тито", "Расцеп у кухињском кабинету", "Тито излази са једном пудлицом, другу је узела Јованка"... Збуњене су и дипломате многих држава. Жискар д`Естен, француски председник, преко београдске амбасаде тражи да му се одговори да ли ће Јованка бити у делегацији приликом предстојеће Титове посете Паризу. Занимало га је да ли је прва дама Југославије болесна, или је пала у политичку немилост. Французи су преко Олафа Инхлауа, оперативца ЦИА, дошли до сазнања да група српских политичара убеђује Јованку да после Титове смрти преузме улогу чувара његовог наслеђа. И да оно што се дешава у Београду мирише на аферу кинеске "банде четворице". Жискар је добио одговор - Јованка неће бити са маршалом - разлог протокол није навео.

Тито и Јованка на почетку брака , Фото Стеван Крагујевић

У архиву Министарства спољних послова налази се још један занимљив документ из тог периода. Док је Броз био у посети Француској, амбасадор из Лисабона шаље 14. октобра 1977. депешу нашој делегацији у Париз:

"Португалски амбасадор у Београду, А. Гера, пренео ми синоћ, након разговора који имао с Антониом Рамаљом Јанешом, португалским председником, да се председник пита како да формулише крај здравице, тј. да ли да у наздрављању укључи и другарицу Јованку Броз.

Одговорио му да мислим да је то сасвим природно, без обзира на то што друга председника у овој посети супрута не прати. И наш председник ће наздравити супруги пр. Јанета, која такође неће бити присутна на вечери. Гера прихватио и додао да и сами размишљају у том смислу. Молимо мишљење."

У МЕЂУВРЕМЕНУ, и у земљи су почеле разне приче и трачеви, најпре шапатом, а потом све гласније. Најобавештенији, блиски Председништву државе и Председништву ЦК СКЈ, ширили су различите верзије Јованкиног одсуствовања са спектакуларног пута. Најубедљивија верзија је била да Јованка није хтела да путује, односно да је свој одлазак условљавала одређеним захтевима, који јој нису испуњени. Наводно је тражила да не путује Титов ађутант адмирал Душан Виловић са којим је имала тежак инцидент. Јованка је, у афекту, пљунула према њему и како је Виловић доцније испричао, већ је дигао руку да је ошамари, али се због Тита уздржао. Тај исти извор тврди да колико се адмирал уздржао Јованка није, и ошамарила је Доланца. Други њен услов је био и да не путује извесна Дарјана Грбић, која се већ дуже време није одвајала од Тита и коју су свуда представљали као "физиотерапеуткињу", а још чешће и као "стенодактилографкињу" која је у то време имала 29 година.

Иначе, та жена први пут је примећена у јесен 1973. на Брионима. Вршљала је усамљена по хотелу "Нептун" као по свом дворишту. Била је млада, лепа, витка и изазовна у уским фармеркама. На питање Коче Поповића и новинарке Даре Јанековић, шта она заправо ради "у тајном Титовом царству", ноншалантно је одговорила: "Досађујем се".

МЛАДА дама кренуће на пут у Совјетски Савез, Северну Кореју и Кину. Млађи новинари правили су на њен рачун свакојаке шале. А старији се правили да то не чују. Дарјана Грбић је већ била познато лице пратиоцима Јосипа Броза на разним путовањима. У почетку је путовала авионом број два, који је увек ишао испред Титовог и стизао на одредиште први, како би пратеће службе имале времена да се припреме за рад. У том авиону била је већина Титовог обезбеђења, сниматељи, новинари, преводиоци и друге службе. У експедицији за пут у Совјетски Савез, Кореју и Кину, Даријана више није била у авиону број 2, била је уз Тита. Међутим, општа констернација свих чланова делегације и Брозове пратње настала је када се она појавила одмах уз Тита и Брежњева на полагању венца на гроб Незнанога јунака, испод зидина Кремља. Још веће изненађење изазвала је појава друге младе жене, која је поприлично личила на њу. Испоставило се да је то њена рођена сестра Радмила. Величанствен призор: две млађахне "сестре Кеслер", 85-годишњи Тито и нешто млађи Брежњев. Слика за богове, али и за новинаре и сниматеље који су стајали насупрот, и могли су све добро да осмотре, али нису смели и да забележе.

ПО ПОВРАТКУ из Кине Тито је накратко свратио до Ужичке 15, спаковао најосновније ствари и продужио за Карађорђево. Јованка је остала сама, изолована и заборављена. Обраћа се људима који су имали највећи утицај на Тита: зове Стеву Крајачића, пише писмо Мирославу и Бели Крлежи... Моли Дару Јанековић да је посети на Дедињу. Крлежа ће непосредно пред смрт потврдити да је то писмо стигло на Гвозд 23, али уз опаску: "То је точно, али из писма није нам било јасно што се заправо у Београду догађа". Ни Крајачић није негирао да се Јованка обраћала њему. Дара Јанековић је о сусрету из тог времена написала: "Посјетила сам је у Ужичкој 15, у њезину и Титову дому... Све је то био договорио Крајачић.

Била је тада узнемирена, забринута и заплашена. Чак ми је дословце рекла да се боји.

Питала сам је како то да није пратила Тита на напорном и дугом путу. Устала је у том тренутку, отишла у сусједну просторију и вратила се с папиром у руци. Пружила ми је да прочитам. На непуној страници текста, потписаног од шефа Титовог кабинета Батурине, било је написано да Јованка не путује, тако је одлучено."

Веда Загорац, Титова сарадница из рата, посетила га је тих дана са својим супругом Здравком Печаром. Веда га је упитала шта се то догађа с њим и с Јованком. Додала је да то многе њихове искрене пријатеље забрињава и да им то "тешко пада". Тито је, одмахнувши руком, рекао: "Нервира ме, не могу више да је подносим".

Врх државе умешан у заверу

О УМЕШАНОСТИ врха југословенског руководства у разлаз председничког пара још 1975. године док су боравили у вили Игалу остао је запис Пере Симића, Титовог биографа и бившег главног уредника "Новости":

- У Боки которској су се изненада обрели потпредседник Председништва СФРЈ Петар Стамболић, секретар Извршног бироа Председништва СКЈ Стане Доланц, председник југословенске владе Џемал Биједић и министар одбране генерал Никола Љубичић. Уз помоћ Едварда Кардеља извели су Тита из резиденције у Игалу и одвели га на "Галеб", који је био усидрен у Кумбору, да би га убедили да му од Јованке прети животна опасност. Да би га у то убедили, повели су са собом професора Богдана Брецеља, Титовог личног лекара, и генерала Марка Рапа, шефа Титовог обезбеђења. Први је требало да потврди да се Јованка налази у нервном растројству, а други да она у ташни има неки мали пиштољ, који би у нападу психо-кризе могла употребити против Тита.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)