КОВИД У БЕДУ БАЦИО 160 МИЛИОНА ЉУДИ: Дан борбе против сиромаштва свет дочекује са још више гладних и животно угрожених

В. Ц. Спасојевић

17. 10. 2021. у 08:46

СВЕТ је Дан борбе против сиромаштва, 17. октобар, дочекао са око 160 милиона гладних више него у периоду пре ковида.

КОВИД У БЕДУ БАЦИО 160 МИЛИОНА ЉУДИ: Дан борбе против сиромаштва свет дочекује са још више гладних и животно угрожених

Пољопривреда и добра запосленост су гаранција да у Србији глади неће бити,Фото Танјуг

Број сиромашних постепено је опадао до 2015, када се поново бележи пораст и он се драстично убрзава са ширењем вируса корона. Многи губе посао, кров над главом, иоле сигурне приходе.

У Србији, бар судећи према подацима Републичког завода за статистику, ситуација није толико драматична. Ипак, бројке показују да је око петина грађана лане једва задовољавала минималну потрошачку корпу која је, према ономе што је објавило Министарство трговине, у децембру износила 37.941 динар. Ипак, стопа ризика од сиромаштва била је нижа него годину пре тога за 1,5 процентних поена (износила је 21,7 одсто). Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила је 29,8 одсто, и она је у односу на 2019. била нижа за 1,9 процентних поена.

Стопа ризика од сиромаштва показује нам колики је проценат оних чији је приход лане био нижи од 22.000 динара месечно за једночлано домаћинство, односно 39.600 за домаћинство са двоје одраслих и једним дететом, или 46.200 за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце.

Нешто мање од половине броја грађана, према истраживању РЗЗС, не може да приушти себи недељу дана одмора ван куће, нешто више од трећине не може да покрије изненадни трошак од 16.000 динара из кућног буџета, око 15 одсто нема за месо, рибу или вегетаријанску замену сваког другог дана, а десетак одсто нема за огрев.

Фото Н. Скендерија

И према подацима владиног Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, у најугроженије спадају: деца до 14 година, млади (15-24 године), вишечлана домаћинства, становници ванградских средина, лица која живе у домаћинствима у којима носиоци имају низак ниво образовања и они који живе у домаћинствима у којима су носиоци без посла.

Најважнији фактори ризика су: образовање (завршена или незавршена основна школа), радни статус (незапослен), бројчаност домаћинства (петочлана и већа), локација пребивалишта (ванградско подручје, регион Источне/Југоисточне Србије) и старост (деца и млади).

Републички завод за статистику објавио је ове недеље и извештај о регионима, из ког се види да број становника у земљи неумољиво опада. Процењен број средином прошле године био је 6.899.126, а на попису, пре деценију 7.186.842.

Фото Илустрација В. Н.

Просечна бруто зарада износила је лане 82.984 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса била 60.073 динара. У односу на 2019. годину, просечна нето зарада порасла је за 9,4 одсто номинално, односно 7,7 одсто реално. Посматрано по регионима, највиша просечна нето зарада остварена је у Београдском региону - 74.311 динара, а најнижа, 51.068 динара, у Шумадији и Западној Србији. У 2020. години било је 2.215.475 запослених, што је, тврде у РЗЗС, у односу на претходну годину повећање од 1,9 одсто.

- У поређењу са претходном годином, у свим регионима забележено је повећање броја запослених. Највећи процентуални раст је забележен у Београдском региону (за 2,3 одсто), а најмањи у Шумадији и Западној Србији (за 1,2).

Фото Н. Фифић

Млади посебно угрожени

Најизложенији ризику да буду сиромашни у Србији били су млађи од 18 година (чак 24,2 одсто), и они између 18 и 24 (23,6 одсто). Код људи у трећем добу тај проценат је био 22.

Према типу домаћинства, највишу стопу ризика имале су особе у домаћинствима са две одрасле особе и троје или више издржаване деце (37,2 одсто), као и једночлана домаћинства испод 65 година (37,1 одсто). Нарочито су били угрожени самохрани родитељи са једним или више малишана.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)