ДРАЖА И ДЕ ГОЛ НИСУ БИЛИ КЛАСИЋИ: Да ли се икада догодио сусрет на Сен Сиру о којем многи говоре

НИКАДА нећу да пружим руку ономе ко је наредио смрт генерала Драже Михаиловића.

Чувена војна академија у Паризу / Фото Г. Чворовић

Тако је, кажу, говорио чувени француски председник, генерал Шарл де Гол. И, тај завет је испунио. Тита читавог живота није желео да види. Говорило се много да је то због тога што су обојица, Дража и Де Гол, наводно, заједно студирали на чувеној војној академији Сен Сир, и зато што су тако, као вршњаци и истомишљеници, склопили трајно пријатељство и узајамно поштовање. "Новости" су истражиле шта је од тога истина, а шта мит.

Једно је истина - генерал Де Гол је изузетно ценио Дражу Михаиловића. Одликовао га је и Ратним крстом са палмама 1943. Овај однос између двојице генерала се, међутим, није изградио на Сен Сиру. Нигде се, наиме, у архивима не може наћи да су заједно студирали на надалеко познатој академији. Штавише, Дража на њој није ни био питомац. Његовог имена нема у класама ни пре, ни после Де Голове.

- Нисмо могли да нађемо име генерала Драгољуба Михаиловића у нашим архивама - потврдио је "Новостима" капетан Себастијан Изерн из Службе за информације и односе с јавношћу Француске копнене војске.

До истих закључака, да Дража није студирао у Паризу, дошао је и стручњак за историју, помоћник директора редакције "Фигаро магазина" и аутор књиге о Драгољубу Михаиловићу "Херој ког су издали савезници" Жан-Кристоф Бисон.

- Много сам тражио, и нисам нашао никакав траг - каже Бисон за "Новости". - Једина могућност јесте да је присуствовао часовима стратегије које је у париској Војној школи држао Де Гол. Али, то није потврђено, јер се није бележила присутност полазника. У то време, могли су да размене неколико речи, али не да буду импресионирани један другим, до те мере да то касније забележе и да се тога сећају.

Да се присутност спољних слушалаца на овим часовима није бележила, потврђују нам и у служби за информисање која нам је дала и податак о томе да Дража није студирао на Сен Сиру.

Бисон не верује да је Михаиловић тада похађао артиљеријски течај на Сен Сиру као спољни слушалац:

- То су спекулације. Не видим зашто би као етаблирани официр ишао на предавања на Сен Сир који школује будуће официре, уместо да иде на часове стратегије у Војној школи.

Постоје различите претпоставке о томе да ли су и када Дража и Де Гол могли да се сретну. Много се помиње податак да се то догодило 1930, када је Дража, који је радио у штабу краљевске гарде и предавао стратегију на интендантској академији, као потпуковник и један од најбољих југословенских официра, послат у Париз на специјализацију.

- Дража је био у Паризу од јуна до новембра 1930. Али, није могао да се сретне са Де Голом, који тада није био у Француској - каже Бисон.

Шарл де Гол је, наиме, у то време, од новембра 1929. до новембра 1931. био распоређен у трупама у Либану и Сирији. Вероватноћу сусрета требало би, дакле, тражити у неколико дана Де Головог евентуалног допуста.

- Ако су се случајно и срели, то је, по мени, могло пре да буде 1929, пре Де Головог одласка у Бејрут. Михаиловић је, наиме, тада био неко краће време у Греноблу, јер су размене официра тада биле честе. Том приликом је могао да дође до Париза и у Војној школи присуствује Де Головима курсевима стратегије. Али, нема трагова о томе. Неко од њих двојице би касније сигурно написао нешто о томе. Де Гол би у својим мемоарима свакако рекао и нешто друго, осим тога да има велике симпатије према Дражи. Сигурно не би пропустио да каже где су се и када срели - истиче наш саговорник.

Осим у школи, тих дана, могли су да се виде и негде у официрским клубовима, али писац књиге о Дражи сматра да су и за то мали изгледи:

- Де Гол није пуно излазио увече, није ишао по ресторанима и на пријеме, а мислим да ни Дражу нису привлачиле забаве и окупљања. Тако да не верујем да су могли да се сретну ни професионално, ни приватно.

Дражиног имена нема ни у архиви Француске Алијансе, где се учио језик.

Према једном мање познатом нагађању његов сусрет са Де Голом се, наводно, одиграо још 1913. у Паризу, али то је апсолутно немогуће. Јер, Михаиловић је тада учествовао у балканским ратовима, а на Косову и Метохији остао је до краја 1913.

- Чак и да су се тада срели, то је могло да се закључи само накнадним истраживањем, имајући у виду да су имали паралелне судбине кроз покрете отпора, а не на основу њиховог сећања. Сусрети, док су још били практично деца, све и да су се догодили, немају никаквог смисла за даљу анализу, јер су своје ставове тек касније изградили и утврдили. Тада се још није био догодио ни Први светски рат - истиче Бисон.

Две и по године старији Де Гол је на Сен Сиру студирао од 1908. до 1912. године. Драгољуб Михаиловић је од 1910. похађао Војну академију у Београду, а завршио је 1914, добрим делом и кроз ратовање. Откуд, онда, толика опчињеност Де Гола Дражом, ако су изузетно мале шансе да су се уопште икада срели?

- Обојица су пре рата имали сличан војнички пут. Делили су заједничке идеје. Супротставили су се својим генералштабовима који су у оно време и даље заговарали рововске ратове. Сматрали су да су за модерно доба потребни мобилни сукоби. Генералштабове су водили Недић и Петен који су се касније нашли на челу земаља под немачком окупацијом. Дража се специјализирао у Француској. Много је ту заједничких тачака. Историјска разлика је била само у томе што је Дража остао у земљи и водио покрет отпора, док је Де Гол отишао у Лондон. Али, имали су исти приступ, почели су сами, са петнаестак људи који су их окружили на почетку, одбијајући да прихвате окупацију. Де Гол је истицао да је Дража први покренуо устанак 1941. у својој земљи, као што је он у Француској рекао "не" 1940. - подсећа Бисон.

Ипак, највише је, можда, на подршку утицала њихова различита судбина на крају. Једног су стрељали, други је постао државник.

- Академик, дипломата и писац Ален Пјерфит је открио да је Де Гол говорио да је оно што се догодило Дражи, могло исто да се деси и њему, да га стрељају француски комунисти, само да им је Москва дала налог да дођу на власт! Тада је сматрао да је Дража он, и да је он Дража. Био је дирнут Дражином судбином. Обожавао га је - преноси наш саговорник.

Де Гол је Пјерфиту испричао и да је српски генерал имао огроман допринос у победи савезника над нацистима. Говорио је да је Тито освојио власт на основу Михаиловићевих победа на почетку и сматрао да је он успорио Хитлеров напад на Совјетски Савез.

- То би исто било као да је Торез дигао руку на Де Гола - говорио је.

Морис Торез је био генерални секретар Комунистичке партије Француске од 1930. до 1964. и заговорник стаљинизације овог покрета у Француској.

Због тога Де Гол никада није хтео да сретне Тита. Додатна затегнутост наступила је зато што је Титова Југославија слала оружје алжирским устаницима.

- Када је Тито дошао у Француску, Де Гол, који није био на власти, напрасно је отишао на одмор, да случајно не би морао да се сретне с њим и рукује се. Одбијао је из истих разлога да путује у Југославију. Титова Југославија, у одбијању блоковског сврставања, одговорала је управо ономе што је желела Де Голова Француска, да буде на челу несврстаних земаља, иако су то често биле комунистичке земље. Геополитички и дипломатски, било је логично да буде уз Тита. Али, није, због Драже.

Односи између земаља су се касније поправили, али не и између Де Гола и Броза, који није одустајао од тога да сретне славног генерала. Тито је за Де Головог живота био само једном у Паризу, 1956, али тада је председник био Рене Коти.

- Кад је Тито био у Паризу, Југословенима који су избегли комунистички режим и били блиски покрету ројалиста, на захтев Југославије, француска влада је платила летовање на Корзици, да би се смањила могућност евентуалног атентата на Тита. Француска је дала много новца Југославији, помагала је, али лично, Де Гол није хтео да га види.

Једно је сигурно - Де Гол је био импресиониран Дражиним деловањем током Другог светског рата и његово убиство Титу никада није опростио.

СТАЉИНОВА ПОГРЕШНА РАЧУНИЦА

ДЕ Гол је сматрао да је могла да га задеси Дражина судбина. А доста је, истиче Бисон, зависило и од Стаљина.

- Стаљин је наредио разоружавање комунистичких милиција у Француској, крајем 1944. и почетком 1945, када се нови поредак и даље тек стварао. У Италији и Француској је хтео да покуша да прођу преко избора, полако, за разлику од државних удара у Бугарској или Румунији или лажних избора у Југославији. Али, то му није пошло за руком - истиче, за "Новости", аутор књиге "Херој кога су издали савезници".

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

3 10

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Де Гол бојкотовао Тита због Драже - славни команданти између мита и истине

13. 06. 2021. у 16:00

Србија

0 0

ШАРЛ ДЕ ГОЛ – ЛИЧНОСТ, НАСЛЕЂЕ И СЕЋАЊЕ: Предавање др Александре Колаковић на Јутјуб каналу КЦНС (ВИДЕО)

24. 12. 2020. у 08:34

Република Српска

3 2

МИХАЈЛОВИЋ ЈЕ СИМБОЛ НАШЕГ ПОМИРЕЊА! Откривена спомен биста генералу Дражи (ФОТО)

08. 08. 2021. у 13:47

Друштво

3 10

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Де Гол бојкотовао Тита због Драже - славни команданти између мита и истине

13. 06. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације