ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА РЕУМА ТЕРА У ПЕНЗИЈУ: Око 70.000 одраслих у Србији болује од хроничног артритиса, а међу оболелима многи су у трећем добу

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

16. 10. 2021. у 11:25

ОКО 70.000 одраслих у Србији болује од хроничног артритиса, од чега готово 35.000 од реуматоидног. Зна се да је од ове болести, која не само да рапидно нарушава квалитет живота, већ га и скраћује, оболело и око 2.000 деце, али се тачан број потврђених дијагноза у трећем добу не зна.

ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА РЕУМА ТЕРА У ПЕНЗИЈУ: Око 70.000 одраслих у Србији болује од хроничног артритиса, а међу оболелима многи су у трећем добу

Фото Shutterstock

Према речима др Мирјане Лапчевић, председника Удружења оболелих од артритиса, на биолошким терапијама, од 50 пацијената, њих 10 старије је од 60 година:

- Дешава се да људи оболе већ са 30, а да се јаве са 60 или 65. Код нас су добри терцијарни центри здравствене заштите, али је велики проблем са секундарном заштитом због мањка реуматолога, па неки не добију на време праву дијагнозу.

Она је и сама оболела од реуматоидног артритиса (РА) са 42 године, али је, захваљујући раној дијагнози и правилном лечењу, у пуну пензију отишла са 65. Како каже, постоји око 170 различитих реуматских болести, које се деле у три групе. У првој су дегенеративне и оне се јављају у свакој животној доби, али чешће после 65. године. Карактерише их хронични бол у врату или крстима, остеоартроза колена, остеоартроза кука. Настају у процесу старења оштећењем хрскавице и стварањем нове кости - остеофити.

У другој групи су запаљенски или хронични артритиси, у које спадају РА, спондилоартритиси (Бехтерев, псоријазни артритис), метаболичке болести (гихт, остеопороза). У трећој су ванзглобне болести (мишићи, припоји мишића, бурзе), које настају најчешће при понављаним напорним покретима, познатији као тениски лакат или болно раме.

- Хронични реузматизам је најраспрострањенија хронична болест, од које болује свака четврта особа у свету - каже др Лапчевић. - Уколико се правилно лечи и лечење почне на време, особа може нормално да функционише. У супротном, живот се скраћује и до 20 година. Некима се јави доста касно, па чак и у седамдесетој.

РА у старијем животном добу се некада, због присуства других болести, теже дијагностикује. Напада чешће велике зглобове, као што су рамена, и ако се правовремено не лечи, може довести до трајног инвалидитета. У познијим годинама додатне тешкоће стварају и неке друге болести, као што су висок крвни притисак или дијабетес. Периоди ремисије или мировања болести ређи су код старијих особа са РА, а бол и јутарња укоченост, стални су пратиоци, али се могу ипак успешно контролисати уз праву терапију.

У питању је аутоимуна болест која настаје када имунолошки систем тела грешком напада најважније зглобове. На нашем поднебљу болест се често јавља између 45. и 65. године, а у неким случајевима и пре 16. Прави узроци нису до краја познати. Тело меку подлогу око зглобова тумачи као претњу, сличну вирусу или бактерији, и напада је. Све то узрокује накупљање течности, па се јавља оток око зглоба руку, прстију, рамена, што ствара бол, крутост и запаљење зглобова.

Према речима др Предрага Остојића, председника Удружења реуматолога Србије, РА је најдеструктивнији у прве две године, а после пет година више од пола оболелих одлази у пензију због инвалидитета. Ипак, ако се дијагноза успостави у прва три месеца, у осамдесет одсто случајева постиже се терапијски циљ.

- Болест прати хроничан бол и замор, поспаност и преко дана, често ноћна несаница и синдром "немирних ногу". Две трећине пацијената има симптоме анксиозности или депресије, а 20 одсто има дијагностиковану депресију.

Донедавно, лечење РА било је усредсређено на ублажавање симптома болести - бола и отока. Али, да би се заиста спречила појава или напредовање инвалидности и оштећења зглобова, треба постићи стања позната под називом "ремисија" или "слаба активност болести".

Фото Shutterstock

Осим лековима, у старијем животном добу могуће је на болест утицати физичком активношћу. Саветују се умерене вежбе и истезање. Будући да физичка активност може да произведе додатне болове, стручњаци саветују да се пацијенти консултују са физиотерапеутом и изаберу прилагођене вежбе. Кретање зглобова и обнова мишића помажу да се зглобови не укоче и ослабе. Помажу и физиотерапија, ерготерапија, као и вожња бицикла и пливање.

ИСХРАНОМ ПРОТИВ БОЛОВА

ЗА ублажавање болова препоручује се избегавање цигарета, стреса, црвеног меса, црвено пребојеног воћа и поврћа и слатког, јер појачава болове. Пожељна је исхрана у којој доминирају рибе северних мора, сардине, маслиново уље, зелено поврће и воће, шумско и орашасто воће, печурке, плави патлиџан, цимет, куркума, зелени чај. Пожељно је заспати до 22 сата, да би мелатонин могао да "ресетује" имуни систем.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)