СВЕТО ДРВО СПАСАВАЛИ СУ И СРБИ: Крстовдан - празник сећања на проналазак Часног крста, симбола Христове патње, али и вечног живота

Б. Субашић

27. 09. 2021. у 09:11

ДАНАС је Крстовдан, како народ зове велики хришћански празник сећања на дан 325. године када је царица Јелена, мати императора Константина Великог, пронашла у пећини под брдом Голгота, крст на коме је разапет Исус. Наредила да је да се тај симбол патње којом је син Божји искупио људске грехове уздигне на место где је стајао у Христово време, одакле потиче црквено име празника Воздвижење Часног крста.

СВЕТО ДРВО СПАСАВАЛИ СУ И СРБИ: Крстовдан - празник сећања на проналазак Часног крста, симбола Христове патње, али и вечног живота

Фото Б. Субашић

Тог дана почиње фантастична сага о светињи која траје већ 2.000 година, а у њу су умешани и Срби, као неизбежни зачин свих необичних светских повести.

Часни крст су, због моћи која му је приписивана, непријатељи хришћана покушавали да отму или да га униште, а и сами хришћани су међусобно ратовали да би се дочепали макар комадића "животворног дрвета". Овај назив потиче из експеримента царице Јелене, која је под Голготом пронашла три крста, па је зауставила спровод у близини да би утврдила који је прави. Полагала је један по један крст на покојника, а када му је принела Христов, он је оживео.

Часни крст је од 325. стајао на Голготи, у Константиновом црквеном комплексу Христовог Васкрсења, а повремено је ношен испред царских трупа у ратовима као стег који даје непобедивост. Персијанци су 613. освојили Јерусалим и однели светињу. Ромејски цар Ираклије, за кога из историјских извора знамо да је Србе имао за савезнике, покренуо је све трупе и повратио Часни крст 629. године. Предање каже да је пред капијом Светог града скинуо царске инсигније и само у дугој кошуљи, бос, носио крст на леђима до Голготе. У седмом веку Јерусалим је опсела велика арапска исламска војска.

- Народ неверника је намеравао да искорени име Христово и уништи сећање на крст и (Христов) гроб. Положивши гомилу трупаца, спалили су део гробнице, а на сличан начин желели су да спале крст, али су га хришћани сакрили, због чега су многи од њих и убијени - забележио је Ансел, латински кантор Светог гроба, после 1099, када су крсташи заузели Јерусалим.

Они нису били ништа нежнији од муслимана. Арнулф Малекорне, први латински јерусалимски патријарх, ставио је на муке православне свештенике из Храма Христовог Васкрсења, да би му открили где су скривени комади Часног крста у Светом граду. Тако је задобио златни крст у који је био уграђен комадић светог дрвета, који је постао најсветија реликвија крсташког Јерусалимског краљевства.

Латински патријарх га је носио пред војском уочи битке, све до 1167, када је Саладинова војска до ногу потукла крсташе, а у окршају је нестао јерусалимски крст. Велики комад Часног крста чуван у Константинопољу украли су крсташи 1204. када су заузели и опљачкали престоницу Ромејског царства. Немањићка Србија је тада остала једина слободна православна земља Балкана, уточиште источног хришћанства и заштитник Свете Горе.

Захваљујући њој, у скривницама и ризницама су сачуване најсветије реликвије. О српским даровима на Светој Гори сведочанство је оставио руски архимандрит, велики путник и путописац, Леонид Кавелин: "На Атосу готово сви манастири имају делове животворног дрвета: највећи од њих припадају манастирима - грчком Есфигмену и српском Хиландару, који је своје благо добио на поклон од српског краља Стефана Душана 1340. године. Значајан део светог дрвета је у власништву српског манастира Дечански (у Старој Србији)."

НА МЕТИ ФАНАТИКА

ЧАСНИ крст је од проналаска на мети фанатика који не презају ни од чега да би дошли до реликвија. Поклоница Етерија је у 4. веку описала изношење дела крсног дрвета: "Епископ седи и својим рукама држи оба краја Крста и спусти га на сто, а ђакони га пажљиво надгледају. Сав народ, катихумени и верни долазе један по један до стола, нагињу се над њим, додирну челом, пољубе Дрво, и иду даље. Једном приликом један од тих је одгризао део Светог дрвета и украо га, и то је разлог зашто ђакони сад стоје около и надгледају."

УСПОМЕНА НА ПРВЕ ХРИШЋАНЕ

СПЦ слави 18. јануара Крстовдан (у народу познатији као зимски), као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордан. Слави се увек уочи Богојављења, спада у непокретне празнике и обележава се и као крсна слава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)