СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - КАКО ЈЕ ГОВОРИО МИЛО: Црном Гором тече Зета, а ускоро и Неретва - Од комунисте, српског националисте, до монтенегрина

Иван Миладиновић

19. 09. 2021. у 13:00

ОД крајa деведесетих, када отклон од српског идентитета постаје стратегија и главно политичко питање у Црној Гори, на јавној сцени појавала се читава плејада "интелектуалаца" опште праксе, професора, економиста, књижевника, новинара, који ће уз помоћ политичара, на трибинама, у новинама и емисијама државне телевизије, са лакоћом, опијени страшћу, прелазити прагове столећа и пребацивати се из оног што се зове садашњост, у оно што сматрамо прошлошћу.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - КАКО ЈЕ ГОВОРИО МИЛО: Црном Гором тече Зета, а ускоро и Неретва - Од комунисте, српског националисте, до монтенегрина

ИСТОРИЈА Испред Цетињског манастира

Заменом теза и обиљем фалсификата излазе са тврдњама да се некад веровало у другачије истине од њихових, губећи из вида да та прошлост није несавршена верзија садашњости, већ широк распон светова и култура чије су норме и истине другачије од данашњих.

Сва њихова објашњења своде се на искључивост да се некад грешило и да су они у историјској мисији да исправе све пропусте и дају упутства шта би требало чинити, а шта не. Истовремено, већина новокомпонованих "зналаца" двовековног односа на релацији Београд-Цетиње, нимало се не труди да њихова тумачења, начин писања и језички обрти не буду затровани мржњом...

Колико је прекрајање историје у функцији дневне политике, националистичких интереса и етничког инжењеринга, најбоље сведочи недавни интервју Мила Ђукановића једном загребачком листу ("А ђе ће госпар Мило до у Загреб, тамо ђе су уточиште нашли Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија"). Пробудио је духове прошлости, призвао је "неугасло" Гарашаниново "Начертаније", проговорио језиком перјаника краља Николе из времена изгнанства, језиком поданика Коминтерне, попут оних на Трећем и Четвртом конгресу КП Југославије у Бечу и Дрездену и оснивачког конгреса КП Црне Горе. А њихов заједнички став је био да је уједињење Црне Горе са Србијом извршено не само против воље и расположења црногорског народа, него и уз помоћ бајонета српске војске, и то на најгрубљи начин, путем силе и преваре. У свом антисрпском вишегласју побркао је Господар Мило бољшевизам, лојалност династији Петровић и глобализам.

Глобализам, Фото Архива

Без трунке стида, митрополита Јоаникија назвао је "издајником", "крвавим" и "митрополитом десантно-хеликоптерске цркве Србије". СПЦ је за њега "квазиверска заједница" и "ретроградна клерофашистичка менажерија" која је "одговорна за већину злочина које је тај националистички пројекат починио од деведесетих година до данас", а Вучићеве изјаве пореди са "Хитлеровим из 1939". И све што је српско за њега је постало некакав баук, авет и зло које опомиње и прети.

ОЧИТО да памћење није јача страна председника Црне Горе. Опчињен сопственом величином и моћи заборавио је да је тродеценијска "милократија" имала различите облике. Заборавио је надимак Бритва, који је, због начина обрачунавања са неистомишљеницима, стекао још крајем осамдесетих, као млада нада већ одумирућег Савеза комуниста Југославије.

Заборавио је да је пре него што је постао фанатичан монтенегринац био српски националиста.

О томе сведоче његове изјаве, за ову прилику насумично изабране, без посебног истраживања, јер их има у изобиљу.

"Црногорци су поносни на српско порекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и верујемо у заједничку будућност и просперитет (ТВ Политика - 1990).

"Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе." ("Нин", 1990. година)

НОВИНЕ Краљев указ у "Гласу Црногорца", Фото Архива

"Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство. Још ћу вам само ово рећи: Црном Гором тече Зета, ускоро ће и Неретва... Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков", изјавио је Ђукановић октобра 1991. у "Побједи".

"Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам" (поводом оснивања СРС у ЦГ).

"Поручујем Либералном савезу и неким другим, мање утицајним партијама, које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње" (1993).

МИЛО Бритва који са поносом истиче да је атеиста и користи сваку прилику да нагласи грађански и секуларни карактер Црне Горе и њену европску и евроатлантску оријентацију, повремено се заборави па уплови у религијске воде. Тако ће непосредно пре усвајања Закона о слободи вероисповести у црногорској скупштини, због кога ће његова партија пасти са власти, рећи у Никшићу: "Иза генерације наших предака остао је један важан корак који ћемо исправити, једну тешку неправду учињену Црној Гори на почетку 20. века, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве.... СПЦ покушава да кроз разне форме опструира оно што су европска хтења, европске амбиције савременог црногорског друштва, желећи да на тај начин опструира успостављање правне државе... СПЦ користи оно што јој сагласно правном систему Црне Горе не припада..."

ХАЛУЦИНАЦИЈЕ О ВЕЛИКОСРПСТВУ

"БЕСТИДНО је, а на срећу се показало и бесплодно, било дугогодишње плашење црногорског народа потенцијалним великосрпским хегемонизмом, као негатором црногорске нације и државе. На таквим, рекао бих - болесним халуцинацијама у доброј мјери се тражио, а све до скоро и налазио начин за одржавање на власти и скретање народне и политичке пажње са себе" -  говорио је Мило Ђукановић.

И управо ово што се ових дана дешава око уписа власништва Цетињског манастира у катастарске књиге потврђује општу историјску амнезију која је завладала у Црној Гори. Уместо било каквог коментара, прилaжемо Указ краља Николе од 17. јуна 1895. који је објављен у "Гласу Црногорца" (24. јуна) и "Грлици - Календару црногорском" на Цетињу исте године.

"МИ НИКОЛА ПРВИ, по милости Божјој, КЊАЗ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ

Наш славне успомене претходник, Зетски Господар Иван Црнојевић, основавши на Цетињу манастир као столицу Зетских Митрополита, обдарио га је разним добрима, међу којима се налази и велики дио цетињског поља.

Кроз зла времена, што су прелећела изнад српског народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српског Владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности.

Државну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов Крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископску столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држави.

АМАНЕТ Завет краља Николе на Цетињу не поштују, Фото Архива

Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на својини манастирској, засновала варош, која се све више развија; да сачувамо ову задужбину побожног Владаоца и тим да обезбиједимо овоме манастиру опстанак одлучили смо и наређујемо:

1. Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну манастирску касу са свим осталим приходима са манастирских земаља у цетињском пољу;

2. Да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање непокретних добара у Нашој држави, како би тим своју данашњу имовину умножио, те и даље у будућности могао благотворно дјеловати у области Свете Православне Цркве и српског народа.

Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено.

Света Цетињска Митрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром Иваном Црнојевићем дарованим и овим Нашим Указом потврђеним.

У нашој Престоници Цетињу на двадесет пети дан рођења Нашега Насљедника Књаза Данила, 1895. НИКОЛАЈ."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)