РАДИМО И ГУТАМО СУЗЕ, НИКАДА НИЈЕ БИЛО ТЕЖЕ: Репортери "Новости" у црвеној зони ковид болнице у Батајници (ФОТО)

И. Мићевић

18. 09. 2021. у 08:45

ИЗНАД сваког кревета на интензивној нези пише - име, презиме, годиште и "невакцинисан". У једном још траје борба за живот двадесетогодишње апотекарке из Београда, невакцинисане, без придружених болести.

РАДИМО И ГУТАМО СУЗЕ, НИКАДА НИЈЕ БИЛО ТЕЖЕ: Репортери Новости у црвеној зони ковид болнице у Батајници (ФОТО)

Фото З. Јовановић

Кревет прекопута ње - вршњак, младић из Београда, и уместо њега дише машина. Невакцинисан. Битку за дах бије и кик-боксер, тек коју годину старији од њих. Прекопута празан кревет. У њему је била млада лаборанткиња, невакцинисана.

Ово је слика коју репортери "Новости" затичу у ковид-болници у Батајници, где већ десет месеци траје битка за сваки удах, за сваког оболелог.

- Места више немамо! Пуне су све јединице интензивне и полуинтензивне неге. Имамо 850 пацијената! Одјавили смо се привремено из групе за нове пријеме.

Овако је доц. др Татјана Аџић Вукићевић, директорка ковид-болнице у Батајници, одговарала јуче на готово сваки телефонски позив колега из целе Србије, а телефон је звонио на сваких неколико минута. Каже, дневно има више од 1.000 порука и позива, више ни породица, ни дете не могу да је добију. Телефони не престају да звоне ни ноћу.

- Никада није било теже. Не зна се да ли је више пацијената или су им теже клиничке слике - причају др Аџић и њена помоћница др Јелена Величковић, анестезиолог, репортерима "Новости". - Пет интензивних нега је пуно и нико у њима није вакцинисан. На полуинтензивним је имунизован тек сваки десети. Не знамо шта више да причамо и како људима да објаснимо шта вакцина значи.

Докторке Татјана и Јелена, са својим тимом, у визити, сваком пацијенту прилазе као да је једини. Стрпљиво, посвећено, темељно разматрају сваку могућност терапије. Нису они овде само лекари и сестре, него једине очи које болесници виде и које могу да им пруже мало топлине, некима, нажалост, последњи пут. Докторка Јелена пацијентима ујутру доноси новине, купили су машиницу и организовали бријање. Везале се за сваког пацијента, а оне који могу да говоре питају за посао, породицу, одакле су. Кажу, није лако заборавити људе који губе битку за дах, сами, далеко од најмилијих.

- Радимо и гутамо сузе. Ето, тако пролазе дани. Јелена оплаче свакога. А нисмо ми овде само једну смену. Ту смо и викендом, долазимо и увече када треба. Једва да виђамо породицу. Дете ми се расплаче када дођем кући, јер телефон не престаје да звони - прича др Аџић. - И када изађем из болнице и видим пуне стадионе, премијеру у Сава центру, утакмице у "Арени", журке и свадбе. Као да ми неко лупи шамар! Осећамо се изиграно. Страшно. Људи неће да се вакцинишу. Уђем у маркет, ни ковид-редар не носи маску на лицу. Поражавајуће. Сви би требало да дођу овде и виде како изгледа борба за дах људи који су претходно били потпуно здрави. Да виде овај паралелни свет у коме живимо скоро две године. Овде је Галипоље. Нас петнаестак је од првог дана у болници, а остале колеге долазе из целе Србије, на по 15 дана. Имамо тренутно и десет медицинских сестара из Грачанице. Ту нас је 450 сваког дана, по 150 у смени.

 

Једина радост, кажу наше саговорнице, јесте кад неко победи смрт. "Он је победио машину", показују младића недавно скинутог са респиратора. У соби поред, наш човек, из Беча дошао на свадбу, заразио се, два пута стављан на респиратор, а сада на путу оздрављења.

- Божја воља је била да преживим - тихо проговара.

Најмлађи преминули имао је 20 година. Али су зато из Батајнице, на својим ногама, излазили и пацијенти од 98, па чак и 101 годину.

Кажу доктори у Батајници да се не боје за своје здравље. Сви су вакцинисани, штите се колико је потребно. Др Величковић каже да је стотине пацијената држала на рукама, али да се није заразила, поштујући мере. Додаје да више не зна ни како да апелује на људе да приме вакцину. Али не нада се скоријем олакшању:

- Ако овако наставимо, чека нас италијански сценарио. Све болнице ће бити крцате, а смртност већа. Колико од ковида, толико ће се умирати од тога што ће, ако наставимо овим ритмом, цео здравствени систем бринути само о ковид пацијентима. Неће имати ко да лечи друге болести. Збрињавање ће се само хитна стања, крварења, инфаркти. Већ сада нам у смене долазе чак и анестезиолози са онколошких одељења. Њихове оболеле неће имати ко да лечи.

ИЗ ПЕНЗИЈЕ У ОПЕРАЦИОНУ САЛУ

БИТКУ за животе пацијената са нама бије и колегиница Весна Херера, анестезиолог у пензији - прича др Величковић. - Муж јој је преминуо од ковида у другој болници, а она је одлучила да нам помогне и јавила се да волонтира, иако је званично завршила свој радни век. Драгоцена нам је њена помоћ. Радила је у Ургентном центру, а сада је у нашој операционој сали, где свакодневно имамо интервенције. Она је на располагању да је зову и усред ноћи, ако треба да дође на операцију.

МОНАХУ ОТАЦ И МАЈКА УМРЛИ ЗА ПЕТ ДАНА

БИО нам је владика Теодосије пре неколико дана. Причестио је једног монаха, пацијента коме су овде у пет дана размака умрли и отац и мајка - прича др Аџић. - Причестио је владика још неке пацијенте. На растанку смо заједно плакали. Рекао је да му је ово што је видео најјачи утисак у целом животу.

ПОЈАЧАЊЕ

У БАТАЈНИЦУ је јуче стигло 47 младих лекара и још толико медицинских сестара и техничара. Доктори, многи тек са факултета, биће помоћ искуснијим колегама. Сви су примљени на конкурсу, а за већину ово је прво радно место.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (8)