НА ЧАШИЦУ РАЗГОВОРА КОД СВОГ ДОКТОРА: Сваки лекар опште медицине има своје "дежурне" пацијенте

В. Ц. С. - Ј. Ж. С.

16. 09. 2021. у 16:33

ГОТОВО сваки лекар опште медицине има своје "дежурне" пацијенте, који га посећују редовно, чак и због најбаналнијих проблема.

НА ЧАШИЦУ РАЗГОВОРА КОД СВОГ ДОКТОРА: Сваки лекар опште медицине има своје дежурне пацијенте

Фото Милена Анђела

У питању су махом старији људи који живе сами и којима је једини потребан лек само лепа реч.

То су, углавном, пацијенти који бар једном недељно морају да дођу код свог доктора да му изложе "проблем", а уз то и све оно што им лежи на души. Њима није тешко да "ухвате ред" и пре отварања дома здравља, да чекају сатима...

Стални пацијенти у домовима здравља углавном су пензионери и људи који живе сами. Они су жељни разговора са неким, да му кажу шта их мучи, да их неко саслуша, а понекад је тешко разуверити их да нису озбиљно болесни.

- Свакој особи је потребан осећај да неко о њему брине и мисли, потребна му је присност и близина. Било би добро када би то добијао од деце или пријатеља, али, када тога нема, човек се сам окреће себи - каже психолог Александар Контић.

Људи у таквим ситуацијама неретко помисле: ако се нико не бави мноме, сам ћу се бавити собом. Будући да као пензионери обично имају вишак времена, почињу о себи појачано да воде рачуна, па често одлазе и код лекара. Код неких се брига за сопствено здравље временом претвара и у хипохондрију. То лекаре, по правилу, оптерећује и иритира јер ионако имају превише посла, па немају времена за људе који немају соматске симптоме. Зато би, по Контићу, требало организовати другачије врсте саветовалишта управо за старије и усамљене људе.

С друге стране, чест је случај и да старији свет бежи од лекара што даље може, па чак и када је очигледно да им је стручна помоћ потребна. Такве особе, каже наш саговорник, имају страх, који је делом и реалан:

- Они мисле: боље да не знам шта ми је, него да схватим да имам проблем са којим не знам шта бих и како бих га решио. А многи заиста не могу да га реше из ових или оних разлога, па и због недостатка новца.

И код прве и код друге групе људи у основи понашања је осећај напуштености и беспомоћности. Није редак ни страх од смрти, који се посебно тешко носи ако се човек сам са њим суочава.

Многи долазе једноставно само да се пожале да им појачано опада коса, или да их од пре два сата све боли. Баке у деветој деценији дођу јер их жига у колену, или им се појавило нешто на малом прсту. Пошто нема ограничења колико пута можете да посетите изабраног лекара, има и оних који долазе и више од два пута недељно.

Илустрација Тошо Борковић

Многи врло брзо забораве због чега су покуцали на врата и почну да причају како тешко живе, како немају с ким да разговарају, немају новца да плате рачуне... А, уколико су им заказане операције, анализе почну да припремају и по шест месеци унапред.

Јован Милојевић, директор Дома здравља у Лазаревцу, каже да њихове службе раде не само у матичној установи, већ имају и теренске амбуланте. Већина хроничних пацијената долази само из објективних разлога када им је неопходно преписивање терапије. То је, објашњава доктор, група људи која поштује термине годишњих превентивних прегледа и редовно долазе да одраде, рецимо, ЕКГ и лабораторију.

- Они са мањим тегобама су много чешће посећивали изабраног лекара пре пандемије - каже др Милојевић. - Сада због страха долазе само када им је неопходно. Сваки пацијент сматра да има неки проблем који је акутан и његово решавање је неодложно. То, међутим, није увек тако.

Некада је пацијената који посећују лекара два до три пута недељно било много више, сада њихов број не прелази пет одсто од укупног броја картона.

- С друге стране, имамо картоне који су потпуно празни и неотворени годинама - истиче наш саговорник. - То су углавном старији људи из руралних средина који и не помишљају да дођу уколико немају неки озбиљан здравствени проблем. Мање тегобе игноришу, јер имају преча посла.

Стални пацијенти својим честим одласком код лекара беспотребно стварају гужве, што изазива нервозу код грађана који су стварно болесни, а изашли су с посла или имају неке друге обавезе, па морају сатима да чекају код доктора.

ДАЈУ САВЕТЕ У ЧЕКАОНИЦИ

Статистика показује да сви доктори у картотеци имају око 30 одсто сталних пацијената, остали дођу само баш када их озбиљна мука натера. Увек исти дођу у амбуланту јер их, рецимо, мучи несаница, боли кичма, лупа им срце. По правилу су испред ординације раном зором, пре него што и сам лекар дође на посао. У чекаоници време крате тако што осталим пацијентима тумаче анализе, дају им савете које препарате да узимају и то су, углавном, старији људи који су сами, па им је потребно и да са неким поразговарају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)