НОВИ СЛУЧАЈЕВИ ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА: Скоро половина оболелих у овом округу

Новости онлајн

02. 09. 2021. у 15:36

НОВИ случајеви оболевања од грознице Западног Нила, коју преносе комарци, потврђени су закључно са данашњим даном.

НОВИ СЛУЧАЈЕВИ ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА: Скоро половина оболелих у овом округу

Фото: Архива ВН

Како је на свом сајту објавио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батутут" од ове болести је, закључно са данашњим даном регистровано девет случајева. Највише оболелих је у Јужнобачком округу.

Један случај регистрован је на територији Града Београда, један у Сремском, један у Средњебанатском, два у Јужнобанатском и четири у Јужнобачком округу.

На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију од 23. августа, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим кулекс пипиенс комарцима са локација на територији града Панчева, Пожаревца и Београда.

Како је раније писано, две особе преминуле су од ове болести.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора - комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, односно марту и априлу, а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Републици Србији интензивни наџор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни наџор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број случајева се пријављује током августа.

Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна проследио Препоруке за наџор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Србије мрежи завода/института. Заводи/институти за јавно здравље Препоруке су упутили клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. На тај начин, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом (НРЛ) за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и обједињују.

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Србије крајем јула 2012. године. У периоду од 2012. до 2020. године на територији наше државе регистрована су укупно 1032 случаја грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 98 смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.

Током сезоне наџора 2020. године у Србији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила.

Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је кулекс пипенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.

Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код мање од један одсто особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију.

Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Смртни исход је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.

Како да се заштитимо?

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:

• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.

• Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.

• Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.

• Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца - у сумрак и у зору.

• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.

• Редукција броја комараца у затвореном простору.

• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.

• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.

• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на која комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.

• У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције

• У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЂОКОВИЋ ОТПУСТИО ИВАНИШЕВИЋА? Да ли је ово кап која је прелила чашу... (ВИДЕО)