ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕКОВНИ ПУТОКАЗ ОКРЕЋУ СУПРОТНО: Захтеви за аутономијом имали су разне облике од уједињења до данас

Јованка СИМИЋ

03. 09. 2021. у 17:14

ГОТОВО два и по века било је потребно најупорнијим и најобразованијим Србима у Аустрији а затим у Аустроугарској монархији да у моћној царевини очувају своју националну припадност, веру, језик и ћирилицу и остваре идеал присаједињења са матицом Србијом.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕКОВНИ ПУТОКАЗ ОКРЕЋУ СУПРОТНО: Захтеви за аутономијом имали су разне облике од уједињења до данас

Благовештански сабор 1861. године

Али убрзо пошто је тај сан преточен у стварност припајањем Бачке, Барање, Баната и Срема Краљевини Србији, у српским редовима почела је да тиња идеја о аутономији Војводине у њеној матичној Србији.

Путоказ који су Светозар Милетић, Ђорђе Стратимировић, Јаша Томић и многи други дични Срби усмерили према Србији још 1690. године пошто је цар Леополд Први указом ("Привилегија") гарантовао српском народу и свештенству слободу вере, употребу Јулијанског календара и право избора архиепископа и свештенства, у новоформираној заједничкој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у коју је Србија ушла 1. децембра 1918. заједно са неколико дана раније припојеним областима које данас чине Војводину, поједини Срби окренули су у - супротном смеру.

ИДЕЈА о највишем степену аутономије чији горњи ниво никада није дефинисан, затим о "Републици Војводини", али и о конфедерацијском односу Србије и њене северне покрајине, чула се већ првих година по присаједињењу, али никада се није разгорела у толикој мери да добије подршку великих политичких партија и угледних савременика. Ипак, захтеви за аутономијом имали су разне облике - од "Војводине републике" и њене конфедерације са Србијом, до раздвајања "наших новаца", "наше полиције", па преко засебних симбола и статута, до "војвођанског језика" и нације.

Између два светска рата, 1935. године, У Војводини је постојао политички покрет који је заговарао политичку и економску аутономију Војводине.Чинили су га Срби, а истакнути предводници били су Душан Бошковић (1881-1966) и Јован Лалошевић (1870-1935).

СОМБОРАЦ Лалошевић био је један од најистакнутијих националних, културних и политичких делатника код Срба у Војводини у првој половини 20. века. Све до смрти, руководио се начелом "српског националисте и војвођанског родољуба". Веровао је у оправданост економске и политичке посебности Војводине унутар сложене државне организације Југославије.

Лалошевићева визија Војводине била је блага у поређењу са залагањем панчевачког адвоката Душана Дуде Бошковића (члана Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, оформљене 1924. године) који је пропагирао федерализам Војводине у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и касније у Краљевини Југославији. Године 1945, када је Жарко Веселинов позвао Бошковића да се врати у ослобођену Војводину и да се настави залагати за њену аутономију, Бошковић је поручио:

- Е, ја сада хоћу републику!

РЕПУБЛИКУ је помињао и народни херој Жарко Зрењанин Уча (1902-1942) коме припадају и заслуге за омиљени слоган савремених аутономаша: "Војводина наша дика, биће једном република". Пре него што га је Гестапо ухапсио и убио у околини Вршца 1942. године, Зрењанин је поручивао да "ако Србија у новој Југославији не буде демократска држава, онда ће комунисти тражити Војводину републику".

Не републику, али високоаутономну покрајину Војводину реализовали су њени поборници из Комунистичке партије Југославије после Другог светског рата. Ни то није задовољило - апетите аутономаша, па је највиши ниво аутономије постигнут Уставом из 1974. године. Тим актом Војводина је постала аутономна јединица и субјекат федерализма тадашње државе. Имала је статус "државе у држави".

Покрајине (Војводина и Косово и Метохија) имале су у федералном систему власти иста права као републике - непосредно су биле заступљене у Скупштини и Председништву СФРЈ, имале су врховне и уставне судове и своје уставе. Представници покрајине могли су да ставе вето на сваки савезни закон који би "повређивао права покрајине".

Према том уставу, покрајински посланици у републичкој Скупштини могли су да учествују не само у доношењу закона за целу Србију, већ и закона који су примењивани на такозвану ужу Србију. Истовремено, републички парламент није имао никакав утицај на законодавну делатност покрајине. Такав модел функционисања покрајине никада раније није забележен у светској пракси.

ПРЕРОГАТИВЕ државности, Војводина је изгубила Уставом из 1990. године, што је био тежак ударац за поборнике неограничене аутономије српског севера. На прослави коју је уприличио поводом 35-годишњице Устава из 1974. године, председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак недвосмислено је поручио да би "једини устав који је Војводина икада имала требало да буде инспирација за уређење истинске војвођанске аутономије".

До тог тренутка Чанак је са позиције председника Скупштине АПВ већ "прогурао" војвођански грб и заставу, а мало је недостајало да покрајина добије и химну. Статут је АПВ добила 2008. године. Било је то две године пошто је у Дунавској улици у Новом Саду подигнут споменик Јаши Томићу, а аутономашке странке предвођене ЛСВ безуспешно су се залагале за његово рушење. Године 2012.Уставни суд Србије Статут је вратио на дораду.Израђена је његова његова блажа верзија коју је изгласала Скупштина Војводине.

ПРЕ три године, први пут како то доликује великом историјском догађају Војводина, али и цела Србија обележиле су век од присаједињења. Идеја о неограниченој аутономији ,оној која би Војводини поново дала "на тацни" прерогативе државности,од деведесетих до данас нема подршку значајних политичких фактора ни у Србији ни у Војводини која је на претходном попису имала 66,76 одсто Срба.

Најзад, ових дана су Чанак и Александар Оџић (ВП) изашли у јавност и пред министарку за људска права Гордану Чомић са иницијативом да се на предстојећем попису, наредне године, омогући житељима Војводине да се изјасне национално као - "Војвођани" јер,како кажу "неспоран је војвођански идентитет".

Јасно је да завичајна одредница није исто што и национална, али преосталим аутономашима било је, ваљда, важно да покажу како њихова идеја још увек тиња.

ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ

1918. Барања, Бачка, Банат и Срем припојени Краљевини Србији

1935. Почело заговарање економске аутономије Војводине

1974. Уставом СФРЈ Војводина добила прерогативе државности

1990. Уставом укинута аутономија АПВ предвиђена Уставом 1974.

2001. Ненад Чанак, председник АПВ, најавио интернационализацију "војвођанског питања"

2002. Омнибус законом Војводина добила аутономију у 20 области

2002. Први пут у својој историји, Војводина добила грб

2004. Скупштина АПВ усвојила предлог војвођанске заставе

2006. Усвојен Устав Србије који је легализовао војвођанске симболе

2008. Усвојен предлог Статута којим Војводина добија нови сет надлежности

2012. Уставни суд Србије вратио Статут на дораду

2014. Усвојен нови Статут у који су уведени и традиционални српски симболи заставе и грба

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (1)

ШОКАНТНЕ ПРОМЕНЕ: Заборавите тенис какав сте знали, биће дибидус другачији! Ево како ће се убудуће одвијати