РАИСА МИ ТРАСИРА ПУТ У БУДУЋНОСТ: Милица Адамовић, уочи трансплантације бубрега у Истанбулу, за "Новости"

У НЕДЕЉУ смо допутовале у Истанбул и ово је за мене најважније путовање, пут који ми значи живот, пут у будућност који ми отвара Раиса Лошић.

Фото Приватна архива

Верујем да све ово значи да ћу после 30 година моћи нормално да живим. Јутрос су нам урадили врло важне, детаљне анализе крви, а потом су нам обема снимили плућа. Преостаје да нам лекари обаве још неке прецизне микроанализе, па ћемо до краја ове недеље знати да ли смо потпуно компатибилне. Од тога ће зависити и када ће бити операција. Дотада смо смештене у једном хотелу.

ПОМОЋ Раиса и Милица у Истанбулу, Фото Приватна архива

Ово је за "Новости" јуче казала Милица Адамовић (30) из Београда која је у недељу ујутру отпутовала у Истанбул на трансплантацију бубрега. Са њом је кренула и Раиса Лошић (32) из Новог Београда, која је одлучила да Милици да свој бубрег и тако спасе живот младој жени, рођеној у Бору, која се годину и по после рођења суочила са болешћу, али и са погрешним дијагнозама лекара, које су, нажалост, довеле до тога да јој један бубрег буде одстрањен 2009, а да други сада ради са свега 10 одсто. Ипак, за суморне прогнозе лекара да у таквом стању неће моћи још дуго да поживи, Милица верује да ће ускоро постати прошлост, захваљујући хуманим људима у Србији који су прикупили 160.000 евра за трансплантацију, али пре свега захваљујући Раиси која се одлучила да део себе да за Миличин живот и будућност.

- Нас две смо оптимисти и верујемо да ће све бити добро. Сличне смо и позитивне особе. Раиса је једно предивна душа, зрачи својом енергијом. Једном речју, јединствена је - рекла нам је Милица.

Нада на Аеродрому "Никола Тесла" уочи одласка на трансплантацију у Турску, Фото Приватна архива

Ове две храбре жене, једну родом из Бора, а другу рођену у Книну а одраслу у Банатском Брестовцу, судбина је спојила 1. јула ове године, након што је Милица на друштвеним мрежама објавила апел за помоћ у којем тражи добровољног донора бубрега. У тренутку изузетно важном за Милицу, када је требало да се покаже да међу нама има племенитих и кадрих да се уздигну и да несебично помогну неком кога не познају, а ко бије своју највећу битку, битку за живот. Штавише, из њихових нимало лаких животних путева, који су се сада дотакли и укрстили, изнићи ће велико дело за пример човечности.

- Цео мој живот је битка. Од 18. дана живота борим се да живим. Било је много грешака лекара, почев од прве која је била погрешна... Из Бора смо, због мог лечења, прешли да живимо у Београду. отац ми је преминуо 2017. године, сада живим са мајком која је оперисала анеуризму на мозгу и са братом који има посебне потребе - искрена је Милица.

Фото Приватна архива

Ни Раису живот није мазио. Рођена је у Книну, али јој је детињство обележио рат...

- Имала је само шест година када је из родног града дошла у Србију. Довеле ју је бака, само неколико дана пре почетка злогласне "Олује". Срећом није била у колони прогнаника - рекла нам је Милица. - Испричала ми је своју судбину, али не жели да о томе много говори... Сада живи у Београду и самохрана је мајка девојчице и дечака, али њихов отац брине о њима док смо нас две овде и много му хвала. Раиса ради за минималац... И, бори се, не кука, не тражи помоћ, већ гледа коме она може да помогне... Нема данас много таквих људи, а ја сам имала срећу да је упознам... Немам речи - са готово опипљивим дивљењем и захвалношћу у гласу говорила нам је Милица.

Уверена у позитиван исход трансплантације као и да су лепша страна живота и много година дружења пред њима двема и њиховим породицама, Милица се јуче из Истанбула, још једном захвалила свима који су јој кроз многобројне хуманитарне акције помогли да сакупи новац за операцију.

Снага хуманости и племенитости

МИЛИЦА је због веома тешке ситуације и без другог избора, на друштвеној мрежи "Инстаграм" упутила апел људима да јој помогну, а донор бубрега требало је да буде 0+ крвна група. Осим тога, лекари су Милици прогнозирали још око шест месеци живота, а за лечење и документацију морало је да се издвоји додатних 50.000 евра. Милица је поново упутила апел грађанима и поставила бројеве рачуна на које може да се уплати новац. Акцији сакупљања тада су придружили фудбалери Лука Јовић и Немања Максимовић, као и трећа личност која је желела да остане анонимна.

ДОНОРСКУ КАРТИЦУ ПОТПИСАЛА 2016.

ПРЕ неколико година, Раиса се из Банатског Брестовца преселила у Београд. Задивљујуће је што је добровољни донор од 2016. године, од тада има донорску картицу. До сада, њена помоћ ником није била потребна, а сада ће, ево, несебично да помогне мени. Видела је мој апел и причу на "Инстаграму", контактирала са мном, и ево нас... - каже Милица Адамовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације