ДИАНА СПАСЛА ВИШЕ ЉУДИ ОД ШИНДЛЕРА, А И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА: У Аустрији снимање документарца о хероини која је излогора избавила хиљаде деце

СНИМАЊЕ документарног филма под радним називом "Спомен-плоча Диани Будисављевић" почело је у априлу, у Инзбруку, када је свечано откривена плоча на родној кући ове хероине, која је из усташких логора у НДХ спасла хиљаде српске деце.

Фото Архива

Ауторка документарца је Никола Нађ, редитељка аустријско-мађарског порекла, рођена у Инзбруку, која живи и ради у Берлину.

Током јула снимано је и у Београду и Загребу. Како за "Новости" каже Никола Нађ, документарац има неколико циљева.

Снимање Никола Нађ и тонац Матијас Виндисер, Фото Архива Н. Нађ

- С једне стране, волела бих да Диану Будисављевић учиним доступном широј јавности, јер се у Аустрији и Немачкој о њој врло мало зна. То је запањујуће, а и велика је штета, када узмете у обзир да је њено ангажовање спасло више људи него, поређења ради, слична акција Оскара Шиндлера. А његово име надалеко је познато, између осталог и кроз филм "Шиндлерова листа". С друге стране, важно ми је да култура сећања, макар нужно локално усидрена, истовремено буде способна да пређе државне међе и посебно да широм Западне и Источне Европе постане транснационална кроз свест о томе да су земље Европе кроз дугу историју, у добру и у злу, трајно међусобно повезане.

Фото Архива

Зато су кључна мишљења сведока тог времена и тих догађаја из Србије, али и перспективе Аустријанаца, чији су корени у бившој Југославији, а који су се заложили за јавно обележавање сећања на Диану Будисављевић у Инзбруку.

Пројектом посебно желимо да допремо до младих, па би филм требало да се приказује у школама и културним центрима.

Ауторка каже да је култура сећања већ дуго занима и да редовно прати дебате у овој области.

Тако је пратила и дијалог везан за обележавање родне куће Диане Будисављевић Обексер, који се у Инзбруку води од 2019.

Почела је да се бави њеним ликом, делом и хуманитарним ангажовањем.

САРАДЊА Драгоцене податке дали Лукас Морсер и Владимир Влајић, Фото Архива Н. Нађ

- Храбри поступци једне жене током Другог светског рата били су за мене импресивни. Диана се залагала за оно што је морално исправно, чак и ако је то било у супротности са духом времена. Верујем да њена прича дубоко сведочи да људи увек имају простор за маневрисање, макар он понекад био изразито мали. Важно је ово озбиљно схватити и искористити, а нарочито у турбулентним временима какво је ово наше. То би требало да буде порука и заоставштина коју сви носимо у срцу: свако може и треба, у складу са својим и спољашњим могућностима, да преузме друштвену одговорност и поступи морално исправно - каже Нађ.

Она објашњава да се у Аустрији заинтересованост за ову племениту жену и њен хуманитарни рад последњих година полако мења. За то су нарочито заслужни представници цивилног друштва, највише удружења Српске православне омладине и

Фото Архива

Социјалдемократских жена бораца за слободу.

Радећи на филму ступила је у контакт и са неким члановима Дианине породице. Њихове реакције биле су различите:

Фото Архива

- То показује да третирање историје, па и сопствене, односно, породичне, може бити разнородно и да тумачењe тога какав значај имају жене попут Диане Будисављевић, заправо и не треба да буде унифицирано, већ, напротив, вишезначно. Мени, лично, посебно је дирљиво то што сама Диана никада није "махала" својом хуманошћу, што се види из њеног дневника. Њен мотив била је жеља односно потреба да чини исправно, лишена страха од опасности у коју би могла да доведе себе и своје ближње. Већина би на њеном месту само затворила очи за оно што се дешава около. Дирнута сам и њеним осећајем одговорности и јасноћом са којом је деловала против духа времена и свој друштвени положај посветила чињењу етички исправних ствари.

НЕМА СВЕСТИ О ПРЕПЛИТАЊУ ИСТОРИЈЕ

РАД на филмском пројекту показао је, посебно код младих, колико мало Аустријанаци, без корена или родбине на Балкану, познају историју бивше Југославије - каже Никола Нађ.

- Запањујуће и застрашујуће је колико је у Аустрији мало свести о преплитању историје Источне и Западне Европе. Однос према историји, подједнако оној током Другог светског рата, као и новијој, не сме да се завршава са државном границом. Радовало би ме кад би мој филм и дискусије о њему допринеле и да се такво стање ствари промени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације