ДРЖАВА НИЈЕ ОДУСТАЛА ОД ЋИРИЛИЦЕ: Лингвисти поздрављају најаву да би до 15. септембра требало да буде готов нацрт закона о језику и писмима

Љ. БЕГЕНИШИЋ

06. 08. 2021. у 11:00

НАЈАВУ председника Александра Вучића да би до 15. септембра, када се обележава Дан јединства, требало донети нацрт закона о заштити и употреби српског језика и писма лингвисти оцењују као - сјајну вест. Али и додају: још када би била реализована!

ДРЖАВА НИЈЕ ОДУСТАЛА ОД ЋИРИЛИЦЕ: Лингвисти поздрављају најаву да би до 15. септембра требало да буде готов нацрт закона о језику и писмима

Изложба о Ћирилу и Методију / Фото А. Станковић

- Засигурно ништа битније симболично не би могло потврдити Дан (српског) јединства. Јер, знано је и толико пута поновљено да су српски језик и ћирилица основи српског националног идентитета - каже, за "Новости", проф. др Милош Ковачевић.

Вучићева најава поново је на дневни ред вратила питање законске заштите ћирилице, које је било скрајнуто након што је Секретаријат за законодавство Владе Србије одбацио постојећи предлог закона који је годинама чамио у фиоци. Поновним покретањем ове теме потврђено је да држава не одустаје од заштите српског писма.

Ипак, сумњу у реализацију овог посла код лингвиста изазива чињеница да је доношење прописа више пута највљивано, па уместо да буде усвојен, законски предлог је враћен на дораду.

- Нажалост, сумњу да и ова најава може бити само "празна прича" подгрева седам таквих најава које је председник Србије објавио у последње три године - истиче проф. Ковачевић. - У међувремену, Србија не да није усвојила направљене измене закона о језику и писмима, него је усвојила закон против српског језика, само што се он тако не зове него се зове Закон о родној равноправности. Даће бог да је председник схватио да је прошло време само декларативне подршке српском језику и ћирилици, јер без конкретне државне подршке ћирилица, које данас готово само на гробљу има, тешко може да опстане.

Истовремено, лингвисти сматрају да нови нацрт није потребно писати, јер већ постоји законски предлог којим су решена сва битна питања.

- Нацрт закона већ постоји у фиокама Владе и у његовој изради учествовали су најеминентнији србисти из Одбора за стандардизацију - истиче проф. Ковачевић. - Уколико пак држава сматра да треба правити нови нацрт, надам се да то неће правити лингвистички неписмени политичари, какав је био случај са Законом о родној равноправности. Закон о језику у коме не би учествовала језичка струка може бити само језичка карикатура закона.

Нови закон, по мишљењу професора Ковачевића, треба строго да разграничи само две сфере употребе језика и писма: службену и приватну (индивидуалну).

- Без тога, сваки закон ће бити само привидна заштита српског језика и ћирилице. И наставак ширења језичке некултуре, и одумирања ћирилице - каже наш саговорник.

И проф. Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, сматра да тај пропис треба, између осталог, да обавеже на употребу српског стандардног језика у свим областима живота и заступљеност наставе српског језика.

- Посебно је важно да он гарантује да се другим законима неће угрожавати српски језик, како се не би дешавале ствари као са Законом о родној равноправности - каже Танасић и додаје да су спремни да одговоре на позиве државе и сарађују на језичким питањима.

УВАЖИТИ ПОСТОЈЕЋА РЕШЕЊА

НЕ би смело да се догоди да се у сада најављеном закону појаве ставови који би ишли испод одредаба предложених постојећим предлогом закона или да буду у супротности са њима - каже др Марина Спасојевић из Института за српски језик САНУ. - И у изради ове верзије законодавац би морао да укључи струку, односно Одбор за стандардизацију српског језика. Само тако састављен закон био би прихватљив за српску језичку заједницу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)