ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТРАДАО ОД НЕМАЧКЕ РУКЕ: Ко је био капетан "Бата Коле" из филма "Марш на Дрину" (1964)

Др Миле Бјелајац

09. 08. 2021. у 17:14

ИСТОРИЈСКИ лик по коме је сценариста филма "Марш на Дрину", извајао лик капетана I класе, "Бата Колета", дуго година био је тајна не само за гледаоце већ и саму његову фамилију коју смо успели да пронађемо давне 2004.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТРАДАО ОД НЕМАЧКЕ РУКЕ: Ко је био капетан Бата Коле из филма Марш на Дрину (1964)

Драгомир М. Раденковић - “Бата Коле” из млађих и старијих дана

Некадашњи капетан, а потоњи генерал, био је Драгомир М. Раденковић, кога ће 20. октобра 1944, устрелити немачки стражар у логору за југословенске официре Оснабрик VI C. Положио је живот на дан када је последњи немачки војник био протеран из Београда, а породица се радовала крају окупације.

Општа ратна историја, најчешће деперсонализована изузев за неколицину истакнутих војсковођа, познавала је рад 7. батерије Моравског артиљеријског пука I позива која је, као и читав дивизион коме је припадала, била додељена новоформираној Комбинованој дивизији и тако се нашла у првим редовима Церске битке. Епизода са остављеним топом била је много пута описивана, али није помињано име храброг капетана Раденковића.

У ЈЕДНОМ официрском дневнику је било забележено: "Батерија са Парлога имала је да одступи под силном артиљеријском ватром која долазаше са Рошуљаче, пошто је претходно картечном ватром одбила непријатељски налет, збунила га и непријатељу нанела значајне губитке. Оступање са Парлога завршено је у 9 часова пре подне (16. август - М.Б.). Један топ није могао бити извучен, али није непријатељу пао шака (остао је непримећен). Батерија уђе у састав дивизиона на Кику и ту се утврдила. У току јутра (17. август) 7. батерија и хаубичка батерија добиле су задатак да гађају Тројанов град"

После пада Тројановог града, пише у истом дневнику, Раденковићу је наређено да са батеријом изађе на Цер. На "Бркинцу", топови су били у линији са пешадијом где су одбијали непријатељске јурише 18. августа. "Заостале непријатељске батерије средиле су своју ватру на опасног противника - батерију на Бркинцу. Батерија је тог дана имала доста губитака: 14 људи и 16 коња, али према броју избачених зрна од стране непријатеља та је цифра сразмерно мала."

Батерија је потом, ношена на рукама од пешадије учествовала у заузимању Косаниног града и гоњењу непријатеља ватром све до Дрине. Тако је, готово идентично, и овековечено ово војевање Раденковића и његових бораца у поменутом филму.

РАДЕНКОВИЋ је рођен у Књажевцу 1883. где је завршио основну школу и шест разреда гимназије. Потом 1900. ступа у 33. класу Ниже школе Војне академије која ће војсци дати велики број генерала и носилаца Карађорђеве звезде са мачевима. После завршетка Академије прву дужност водника добио је баш у Књажевцу, а командирску 1911. у Нишу. Била је то 7. батерија Моравског пука.

Чин капетана I класе добио је у јуну 1912. године, дакле пре балканских ратова у којима ће водити исту батерију. После ратова и демобилизације остаје на истој дужности. Следи рат са Аустро-Угарском. Цер, Гучево, Љиг, Стража, Конатица, Београд, бугарска граница. У октобру 1915. унапређен је у чин мајора који ће носити до демобилизације 1920.

На Солунском фронту био је командир 4. батерије Вардарског (Југословенског) артиљеријског пука. После рата службује у Штипу, Мостару и Сарајеву као командант пука. У чин пуковника унапређен је 1924. а генерала 17. децембра 1929. када је био на положају команданта Тимочке артиљеријске бригаде у Зајечару.

Од септембра 1935. био је командант артиљерије у штабу V армијске области у Нишу, а од 1937. на дужностима у Министарству војном и морнарице у Београду. Последња дужност пред рат од 1940. била је помоћник команданта Територијалне ваздушне одбране. Поред редовне дужности био је члан Војног суда за официре.

КАКО је пред камерама казивао његов син Милутин, професор Музичке академије, он и његов брат Ђорђе испратили су оца 3. априла 1941. на железничку станицу у малом аутомобилу који понео његов ратни сандук. Дирљив испраћај најближих и питање да ли ће се поново видети. Нажалост било је то последње виђење.

Синови и удовица генерала, Милунка, када су гледали филм "Марш на Дрину" нису могли знати, да је баш њихов отац и супруг био тај историјски "Бата Коле". Није га било да им посведочи. Прави Бата Коле поред Карађорђеве звезде са мачевима, носио је орден Белог орла са мачевима и Златну медаљу за храброст и све ратне споменице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)