ТРАЖЕ ЦРВЕНО СЛОВО ЗА ЖРТВЕ "ОЛУЈЕ": Удружење избеглих из Хрватске поднели иницијативу СПЦ

В. Ц. С.

02. 08. 2021. у 14:25

УДРУЖЕЊА избеглих из Хрватске поднела су иницијативу Српској православној цркви да се 4. август у црквеном календару означи као Дан српских жртава страдалих у "Олуји", рекао је Ненад Абрамовић из Удружења Завичај-Београд, поводом 26-годишњнице од ове хрватске војне акције, у којој је протерано више од 250.000 Срба из некадашње Републике Српске Крајине.

ТРАЖЕ ЦРВЕНО СЛОВО ЗА ЖРТВЕ ОЛУЈЕ: Удружење избеглих из Хрватске поднели иницијативу СПЦ

Фото Танјуг

Он је најавио парастос за све жртве за среду, у 10 сати, у Цркви Светог Марка у Београду.

- За време и пре "Олује" из Хрватске је истерано више од 600.000 Срба. Последњих година из ње је побегло још око 800.000 младих Хрвата. То су резултати њихове велике акције и "досањаног сна", како га зову - рекао је Милан Жутић, председник Координације Удружења избеглих и расељених у Србији, која окупља 72 организације.

Он је позвао представнике Срба у Загребу, али и Црне Горе, да не оду као прошлог лета на обележавање "Олује", која се у Хрватској слави као национални празник.

- Причамо о највећем егзодусу после Другог светског рата, у ком су Срби, староседеоци, протерани са својих огњишта. Данас их у Хрватској има мање од 150.000. Зато питамо Милорада Пуповца и Бориса Милошевића, као српске представнике, шта је српска заједница добила од прошлогодишње Милошевићеве посете прослави, осим што су се напади на Србе појачали, а он својим гестом дао Хрватској опрост за почињени геноцид - каже Жутић.

Фото: Медиа центар

Током ове војне акције, 4.августа 1995. године, убијено је 1.856 људи, а 836 и даље се води као нестало. Положај Срба у Хрватској, како наглашавају удружења избеглих, и даље је тежак, али је тежак и положај протераних. Они траже помоћ Србије и председника Александра Вучића, да се отвори питање решавања српске имовине. Како кажу, у Хрватској се та имовина, без обзира на земљишне књиге, уписује на тамошње општине и њихову државу, и тај процес је при крају, а институције Србије и ЕУ ћуте. Пошто се модел показао као "успешан", он се сада примењује и у БиХ, и на Косову.

- Срби су, према власничким листовима, власници више од трећине хрватске територије, а наша људска права крше се у континуитету 26, а у урбаним срединама и свих 30 година - каже Жутић. - Тражимо да нам се обезбеди сигуран повратак и економски опоравак некадашње РСК, која је данас пуста, зарасла у шикару и коров, као и да нам се надокнади штета почињена пљачком приватне имовине и пљачкашким приватизацијама. На том подручју данас више не ради ниједна фирма. Тражимо обнову унштених кућа и враћање станова и станарског права, уз могућност откупа под истим условима под којим су их откупљаивали и хрватски држављани. Тражимо и повезивање радног стажа и исплату пензија. Хрватска власт се понаша као барбарска племена и отето третира као свој ратни плен, а нико је у томе не спречава.

Абрамовић додаје да је велики број српских породица, избеглих од сигурне смрти, и после четврт века без крова над главом. За збрињавање избеглих, кроз регионални програм, требало је да буде обезбеђено 16.000 домова, а за сада је само 8.000 породица збринуто. У Београду је требало да буде изграђено 3.000 станова, а у фази градње је тек 800.

- Тражимо и да Тужилаштво за ратне злочине у Београду почне да процесуира и злочине над Србима, као и да се додели статус крајишким борцима. Тражимо да Србија обезбеди правну помоћ за људе које Загреб хапси по лажним оптужницама за ратне злочине, и да ти поступци буду поновљени. Тренутно је у затвору, у Хрватској, 30 људи и немају никакву помоћ. захтевамо и да Скупштина Србије изгласа Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ, као и да се у околини Београда подигне меморијални центар свим српским жртвама, па и онима страдалим у "Олуји" - каже Абрамовић.

НА ХИЉАДЕ ПРОТЕРАНИХ И УБИЈЕНИХ

АБРАМОВИЋ је поменуо и хрватске војне акције које су претходиле "Олуји", а у којима су Срби протеривани и убијани. Рецимо, 1992. акција "Откос", у којој је протерано 4.000 Срба и убијено 30; напад на Миљевачки плато, исте године, када је убијено 42 људи; акција Масланица, у јануару 1993, у којој је убијено 513 особа, а 10.000 Срба протерано; акција у септембру исте године, у Медачком џепу, када је убијено 88 људи; напад на Западну Славонију, када је, 1. маја 1995, протерано 20.000 људи, а 283 убијено...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)