Мање познати симптоми инфаркта које морате запамтити

Кардиоваскуларна обољења представљају један од водећих здравстених проблема, како у целом свету, тако и у Србији.

Фото: Депоситпхотос

 Као фактори њиховог настанка најчешће се наводе конзумирање алкохола и цигарета, неадекватна и неумерена исхрана, стрес и изостанак физичке активности, неадекватна суплементација (поготово недостатак Омега 3 масних киселина и фолне киселине), те висок крвни притисак и холестерол. До инфаркта, односно срчаног удара, долази услед изненадног блокирања дотока крви до срчаног мишића, које је последица зачепљења коронарне артерије артеросклеротским плаком, масним наслагама које се накупљају на унутрашњем зиду артерије, или крвним угрушком.

Како да препознамо симптоме инфаркта?

Иако се нагли и интензиван бол у грудима са карактером тежине или стезања најчешће повезује са настанком инфаркта, лекари наводе да срчани удар не мора увек да буде праћен овим симптомом, нарочито не код жена. Такође, интензитет и врста сензације може да варира, при чему поједини пацијенти као што су старије особе или особе са дијабетесом могу да осете само блаже нелагодности, попут отежаног дисања или замарања при напору.

Шта је тихи инфаркт?

Врста срчаног удара код којег изостају карактеристични симптоми, или се манифестују као веома благи, назива се тихи инфаркт. У том случају, пацијенти неретко нису ни свесни да су претрпели оштећење срчаног мишића, те најчешће и не затраже помоћ лекара. Изостанком адекватног збрињавања овог здравственог проблема, увећава се ризик од наступања наредног срчаног удара јачег интензитета те последично тежих облика оштећења срца. Стога је значајно познавати и остале, мање познате симптоме инфаркта, који се често приписују другим здравственим стањима или тегобама, како би се обезбедила правовремена реакција.

Који су мање познати симптоми инфаркта?

Тегобе које наговештавају срчани удар могу се манифестовати и неколико недеља раније. Понављајући бол у грудима приликом физичког напора, чији се интензитет смањује након одмора, може бити један од раних симптома срчаног удара.

Локалитет бола може указивати на предстојећи срчани удар уколико се бол шири у пределу руку, рамена, врата и вилице. Бол се може осетити и у пределу трбуха који се неретко поистовећује са мучнином у желуцу или тегобама услед проблема са варењем односно надутости, а пацијенти могу осећати и нагон за повраћање.

Нагла слабост и појачан умор који није последица физичког напора те несвестица такође могу упућивати на настанак срчаног удара, при чему су ови симптоми карактеристичнији за жене. Код оба пола изражено је присуство отежаног дисања и осећај недостатка ваздуха, с обзиром да је доток крви ка срцу смањен чиме ни плућа нису опскрбљена потребном количином кисеоника.

Сви ови симптоми могу бити праћени и појавом хладног зноја и бледила, конфузије као и неправилног рада срца. Неправилан рад и појачан број откуцаја срца прати изражена анксиозност након чега пацијент осећа вртоглавицу и исцрпљеност.

Коме је потребан преглед кардиолога?

Уколико осећате неке од наведених симптома не оклевајте са посетом кардиологу. Брза реакција при првим тегобама може у значајној мери смањити нежељене последице, а најбоља опција је увек превенција развоја болести.

Редован кардиолошки преглед неопходан је нарочито у случају када поседујете факторе ризика за појаву кардиоваскуларних болести попут дијабетеса, гојазности, хипертензије или повишеног холестерола. Уколико је неко од чланова ваше породице имао инфаркт или друге кардиоваскуларне тегобе, постоји могућност присуства генетске предиспозиције ка овој врсти обољења, стога обавезно закажите тотални преглед срца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације