НЕОПХОДНА НОВА ПРОЦЕНА ЖРТАВА: Детаљна анализа показује да број појединаца који су се налазили у примарним гробницама не прелази 3.715

Novosti online

28. 07. 2021. у 11:17

Марија Ђурић и Роџер В. Бајард: Форензичка археологија, антропологија и патологија:

НЕОПХОДНА НОВА ПРОЦЕНА ЖРТАВА: Детаљна анализа показује да број појединаца који су се налазили у примарним гробницама не прелази 3.715

Спомен обележје у Скеланима

ОВАЈ извјештај представља покушај да се понуди свеобухватни приступ догађајима везаним за војни пад Сребренице у јулу 1995. године, из перспективе форензичке антропологије, археологије и патологије. Двадесет и пет година након догађаја у Сребреници, постоје значајне тензије које превазилазе границе Босне и Херцеговине, уз стална неслагања око броја жртава, начина на који су умрле и природе злочина који су се догодили у овој области. Стога смо покушали да процијенимо чињенице које леже у основи ових текућих расправа и неспоразума. Чини се да ће категоризација смртних случајева особа пронађених у масовним гробницама Сребренице и утврђивање броја таквих смртних случајева можда тражити поновну процјену у свјетлу других могућности.

Ова студија је углавном заснована на документима представљеним Хашком трибуналу током различитих судских поступака. Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Републици Српској помогао је у прибављању додатних материјала. Студија је дјелимично била ограничена тиме што неки од оригиналних докумената нису били доступни Комисији.

Први циљ студије био је да се анализирају два важна питања: колики је укупан број људи који су умрли у региону Сребренице током јула 1995. године и колики је број Муслимана које су српске снаге систематски погубиле. Термин "систематски погубљени" у овом извјештају коришћен је у смислу како је то користио Хашки трибунал у својим оптужницама и пресудама и односи се на масовна стријељања заробљених. Не улазећи у овом дијелу извјештаја у категоризацију и квалификацију кривичних дјела, термин "систематски погубљени" преузет је да би се направила јасна евалуација свих форензичких извјештаја који су се претходних година бавили ископавањима и анализом масовних гробница.

Најприје су обрађене сљедеће теме: демографске анализе представљене током суђења у Хашком трибуналу, анализе изјава свједока и анализе извјештаја о ископавањима масовних гробница, укључујући и обдукцијске налазе.

Ископавање на локацији Глогова

ПРИ АНАЛИЗИ БРОЈА умрлих особа, мјеста њиховог нестанка, узрока смрти и локација гдје су тијела откривена, пресудна су била сљедећа документа: спискови несталих особа, листе идентификованих особа које је сачинила Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ), потврде о смрти и базе података Идентификацијског пројекта "Подриње" (ПИП). Под претпоставком да примарне масовне гробнице садрже искључиво остатке жртава масовних погубљења, анализирали смо извјештаје са њихових ископавања, снимке из ваздуха и димензије гробница, као и могуће везе између стратишта и секундарних гробница, у циљу процјене капацитета тих гробница и максималног броја особа које су у њима могле бити сахрањене. Посебна пажња је усмјерена на питање формирања секундарних, тајних гробница како би се сакрила тијела "систематски погубљених особа". Резултати археофорензичке просторне анализе, дистрибуције тијела, степена фрагментованости остатака, ДНК веза, утврђивања узрока смрти и друге информације довеле су до закључка да гробнице опредијељене као секундарне нису заиста такве, него су вјероватно садржавале и тијела повезана са околностима другачијим од масовних погубљења.

Даља истрага овог питања довела је до стварања геореференцираних детаљних мапа површинских остатака, мањих гробница и подручја главних борби током пробоја 28. дивизије АРБиХ од Сребренице до Тузле. Анализе броја жртава на бошњачкој (муслиманској) и на српској страни, војног контекста и података прикупљених у полицијским истрагама додатно су помогле у разјашњавању догађаја из љета 1995. године.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ВЕЋИНА ИЗГИНУЛА У ПРОБОЈУ

У РЕКОНСТРУКЦИЈИ догађаја везаних за Сребреницу 1995. године, са становишта форензичке археологије, антропологије и патологије, важну тему представља питање броја страдалих. Из докумената везаних за пад Сребренице, јасно је да није лако добити тачне податке. Једна од главних институција која се већ дужи низ година бави овим питањем је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), основан 1993. године. Током близу 20 година, Суд је процесуирао претежно Србе оптужене за почињене ратне злочине у Босни и Херцеговини, уз оптужнице за геноцид, засноване од самог почетка на прихваћеном броју од скоро 8.000 систематски погубљених особа. Демографи МКСЈ-а детаљно су објаснили главне изворе коришћене за састављање списка несталих особа (7.692) у вези са догађајима у Сребреници, као и методе које су користили за израчунавање броја жртава повезаних са Сребреницом. Ово укључује и број преминулих појединаца у односу на број становника који су прије рата живјели у Сребреници. Међутим, неки научници оштро су критиковали примијењене методе, коначне резултате и тумачења експерата МКСЈ-а.

Ваздушни снимак Црвене бране у близини Петковаца

Када се ради о демографској структури страдалих повезаних са падом Сребренице, потврђено је у свим изворима да је готово цјелокупна ова популација била сачињена од Муслимана, и то мушкараца, претежно младих. У интегрисаном извјештају Демографске јединице МКСЈ за 2009. годину стоји да су, од 7.692 нестале или мртве особе, 0,9% биле жене, 99,1% мушкарци, а 0,3% дјечаци узраста од 10 до 14 година и 1,9% старији од 70 година. Мање јасно питање односи се на удио војног особља међу жртвама и допринос војних губитака у укупном броју смртних случајева. Укупни број подударања између листа АРБиХ и Канцеларије хашког тужиоца (ОТП) је 5.371. МКНЛ је ДНК анализом идентификовао 3.438 особа из евиденције Армије БиХ које су и на ОТП листи. Друго питање које захтијева пажњу је да ли су активне трупе, заједно са резервним снагама 28. дивизије АРБиХ, које су у јулу 1995. године покушале да дођу из Сребренице до Тузле, биле укључене у војну акцију или се радило о људима који су покушали да побјегну из подручја "ходајући кроз шуму", као што је навођено у многим извјештајима МКСЈ-а. Иако одређена документа указују на то да су неки појединци били "на задатку", без обзира на природу ангажовања војног особља АРБиХ у Сребреници (службено или неслужбено), квалитет њихове војне обуке и посједовање стандардне опреме (наоружање, обућа и униформе) остаје основно питање: како су они умрли, а посебно, да ли су сви систематски погубљени као што је то општеприхваћено?

У РЕЗИМЕИМА ИЗВЈЕШТАЈА МКСЈ-а, почев од 2009. године, смрт свих особа идентификованих путем ДНК анализа у "масовним и другим гробницама везаним за Сребреницу" приписана је масовним погубљењима у Кравици и другим мјестима, Ораховцу, на брани код Петковаца, у Козлуку и Брањеву/Пилици. Њихов збир чини 6.849 идентификованих жртава до 2013. године, а овај број укључује и такозване јединствене ДНК профиле повезане са Сребреницом, али који се не налазе на листама несталих. Анализирали смо ове везе и утврдили да збир свих случајева са ДНК везама представља укупно 871 особу пронађену на двије или више локација. Од ових 871, једна ДНК веза између мјеста погубљења (мрље од крви на унутрашњем зиду складишта Кравица) и секундарне масовне гробнице (случај остатака на Зеленом Јадру 2) указује на то да је та особа погубљена. Осим тога, само 386 случајева представљало је директне везе између примарних и секундарних гробница, док је већина ДНК веза искључиво указивала на конекције између различитих секундарних гробница. Нажалост, ови резултати, засновани на генетској идентификацији, нису довољни за пружање поузданих форензичких доказа о броју погубљених особа.

Истраживање на локацији Глогова 1

Будући да су сви систематски стријељани појединци у почетку били укопани у примарне гробнице, са становишта форензичке археологије урађена је анализа опљачканих примарних масовних гробница (из којих је већина тијела уклоњена и премјештена - из Глогове, Брањева, Петковаца, Лажета и Козлука) као и непоремећених гробница. Ово је урађено како би се процијенио максималан број појединаца који су могли бити сахрањени у тим гробницама. Наша анализа показује да највећи број индивидуа које су могле да садрже примарне гробнице не прелази 3.715. Имајући у виду да би процијењени максимални број особа (3.715) сахрањених у свим примарним гробницама могао да се сматра тачним само у случају да су гробне јаме коришћене у цјелини - без празног простора између тијела, вјероватније је да је стварни број сахрањених у овим гробницама био знатно мањи од тога.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

СРЕБРЕНИЧКЕ ШУМЕ КРИЈУ ИСТИНУ

УКУПАН број преосталих индивидуа у примарним гробницама након пљачке и оних у неопљачканим примарним гробницама износио је 1.772, па се, према нашој анализи, може очекивати да су из примарних у секундарне гробнице пресељене највише 1.943 особе, и то под условом да су простори у примарним гробницама били максимално испуњени тијелима. Међутим, укупни број особа сахрањених и идентификованих у секундарним масовним гробницама, према МКНЛ-овој листи извјештаја о подударању ДНК из 2013. године, износио је 4.114. Према Јанцу, ради се о броју од 4.213 особа (званични извјештај МКСЈ-у бившег исљедника).

Ово указује на то да је приближно 2.171 тијело пристигло у те гробнице из алтернативног контекста, другачијег од оног што је прихваћено као систематско погубљење. (Анализом Јанцове табеле радило би се о 2.270 тијела.)

Велики број тијела пронађен је ван контекста главних, примарних и секундарних масовних гробница. Након темељне анализе, искључујући појединце који су умрли прије јула 1995. године и оне умрле у потпуно различитим дијеловима БиХ, Србије или Хрватске, закључили смо да би конзервативна процјена броја особа пронађених као површински остаци могла бити већа од 756 идентификованих путем ДНК, како је то представио МКСЈ у 2013. години. Наиме, када се на тих 756 додају 162 особе у "подручју Побуђа", 55 особа у "подручју Баљковице" и 25 особа у "подручју Снагова" (овакву микрорегионалну подјелу према којој су груписани сви површински налази људских остатака, као и они из појединачних и малих групних гробница, начинио је Душан Јанц) добија се број од најмање 999 особа пронађених као површински остаци.

Клинтон и Изетбеговић

Другу категорију представљају жртве пронађене у појединачним гробницама и у малим групним гробницама. До сада је познато више од 30 таквих гробних мјеста, са приближним бројем особа између 170 и 200. Наша темељна форензичка анализа показала је да у ову групу треба укључити бар још осам индивидуалних гробница, у поређењу са укупно 15 наведених у ОТП-овом ажурираном извјештају из 2013. године, као и још најмање 25 особа из малих групних гробница. Заједно са површинским налазима, ове мале гробнице садрже најмање 1.047 индивидуа.

ЈЕДНА ОД ВАЖНИХ категорија страдања у догађајима у Сребреници током јула 1995. године повезана је са низом засједа и оружаних борби током војног пробоја Муслимана (више од десет хиљада људи било је у колони састављеној дијелом од чланова активног и резервног састава 28. дивизије АРБиХ) који су напустили Сребреницу и намјеравали да стигну до Тузле. Многобројни документи описују дјеловање снага Војске Републике Српске (ВРС) које су покушале да спријече Муслимане да успију у тој намјери. Нека документа наводе губитке ВРС са многим исказима очевидаца о ефектима гранатирања колоне и посљедичној смрти Муслимана током пробоја. Међутим, суштински одговор на питање колико је људи убијено током борбе још увијек није познат. Постоји неколико форензичких индикација о везама између смрти тих људи и површинских налаза/случајева који су касније откривени на истом подручју.

Број појединаца који су нестали "у шуми" на мјестима кроз која су пролазиле трупе Муслимана значајан је (Буљим, Бокчин Поток, Кравица, Мратинци, Каменица, Удрч, Снагово, Баљковица итд., што укључује и подручја заиста "у шуми"). Мјесто нестанка, наравно, не мора нужно да значи да је особа страдала на том мјесту, међутим податак да је 3.000 људи нестало у близини борбених линија подстакао нас је да радимо просторне анализе, почев од једноставног мапирања откривених површинских случајева као основе, а затим додавања још једног слоја географски реконструисане руте, односно тока пробоја 28. дивизије. Ово пружа просторни образац који показује да је већина површинских налаза откривена у директној линији пробоја и/или у њеној близини. (...)

ПОРЕД ЈАСНИХ доказа који указују на то да површински налази, мале гробнице и неке од секундарних гробница садрже остатке особа страдалих у борбеним дејствима, постоје и додатни докази да су неке секундарне гробнице садржавале помијешане остатке особа страдалих у различитим околностима. Неколико примјера указује на то да су особе које су умрле прије или послије догађаја у Сребреници из јула 1995. године и у другим контекстима сахрањене заједно у истој масовној гробници. Такве су нпр. Бљечева 1 са тијелима из ратних догађаја из 1992. и из 1995. и Залазје 1, које, поред муслиманских жртава из 1995. године, има и српске жртве из 1992. Неколико секундарних гробница, као што су оне на Чанчарском путу или у Зеленом Јадру, садржи дијелове тијела који су директно повезани са површинским остацима из Побуђа код Братунца или из подручја Баљковице, што указује на то да они нису били пресељени из примарних гробница, већ да су те особе највјероватније страдале током пробоја. Коначно, неки посмртни остаци имају јединствене ДНК профиле који уопште нису у вези са несталим особама из Сребренице. Са друге стране, посмртни остаци готово 1.000 жртава из листе несталих из Сребренице никада нису пронађени.

Све ово отвара многа питања у вези са бројем погубљених људи у масовним стријељањима, бројем погинулих у борбама и бројем умрлих у другим контекстима у љето 1995. године и прије тог времена. (...)

ЗНАЧАЈНИ форензички докази поткрепљују претпоставку да би у секундарним гробницама могле бити особе које су погинуле у борби током пробоја до Тузле. У секундарним гробницама Сребренице налази се значајан број особа које су нестале "у шуми", али на мјестима у близини борбених линија. Неке од тих гробница имају остатке повезане директно са осталим површинским остацима из Побуђа или са подручја Баљковице. Врло ограничени извјештаји о патологији показују да је највећа концентрација особа са експлозивним ранама пронађена у секундарним гробницама са пута за Чанчаре и у Липљу, а обје групе локалитета се налазе директно у подручјима борби. Измијешане кости, највећа фрагментација тијела и расути људски остаци углавном су откривани у гробницама у Липљу, Зеленом Јадру и Каменици (Чанчарима), сва налазишта такође у борбеном подручју. Дакле, висока стопа фрагментације могла би бити посљедица учешћа у активној борби и излагања ватри из тешког наоружања. Постоје јасни форензички докази који показују да у неким гробницама везаним за Сребреницу постоје особе које су умрле у вријеме различито од љета 1995. године или да су гробови садржавали дијелове тијела директно повезане са површинским остацима, што указује на то да појединци нису пресељени из примарних гробница.

Меморијални центар у Сребреници

Поред тога, разлика у збрајању индивидуа пронађених на површини или у мањим гробницама између наших анализа (1.047) и извјештаја Јанца (756) показује да је готово још 300 особа вјероватно придодато остацима из масовних гробница.

Све ово показује да још увијек постоје многа питања у вези са бројем особа које су масовно погубљене, бројем погинулих у борбама и бројем умрлих у другим контекстима у односу на љето 1995. Чини се да темељно укрштање података и упоређивање доказа из различитих извора никада није успјешно предузето. Закључци засновани на подацима који су до сада представљени јавности морају се стога пажљиво преиспитати са свих аспеката форензичке науке, прије него што се донесу одлуке о вјероватним догађајима који су довели до ових несрећних смртних случајева.

ЈЕДИНА ИЗ СРБИЈЕ

МАРИЈА Ђурић, једини члан експертске међународне комисије из Србије, и њен колега Роџер В. Бајард из САД аутори су шестог поглавља Извештаја, које носи наслов "Сребреница: Форензичка археологија, антропологија и патологија". На готово 150 страница, уз позивање на више од 1.500 извора и указивање на многе недоследности изражене у њима, они су настојали да процене чињенице које из угла наведених истраживачких дисциплина стоје о основи актуелних расправа и неспоразума о броју људи страдалих у јулу 1995. године, у време војног пада Сребренице, о узроцима смрти и природи злочина који су се у тој области догодили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)