ЗАГРЕБ НАС ПОКРАО У ПОДЕЛИ ИМОВИНЕ: Спорна расподела некретнина између бивших република, ево шта припада Србији

В. Црњански Спасојевић/Д. Милинковић

25. 07. 2021. у 09:30

КАО што је стопирао живот у многим областима, ковид је привремено зауставио и сукцесију између бивших југословенских република.

ЗАГРЕБ НАС ПОКРАО У ПОДЕЛИ ИМОВИНЕ: Спорна расподела некретнина између бивших република, ево шта припада Србији

Фото: В. Н./Депоситпхотос/Илустрација

Чак и оно што је релативно добро функционисало - подела дипломатско-конзуларних представништава, од прошле године, када је одложен састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ, стоји.

Последњи састанак комитета одржан је у Београду, 2. и 3. јула 2019, а наредни је требало да буде у Босни и Херцеговини прошлог пролећа. Пандемија га је, међутим, спречила.

- Упркос овој чињеници, радни контакти овлашћених представника држава сукцесора за спровођење Анекса Б Споразума о питањима сукцесије (укључујући и експертске састанке и неформалне састанке путем видео-конференција) редовни су и чести. Последњи је одржан у Скопљу, 12. и 13. јула - кажу у Министарству спољних послова.

СРПСКА Амбасада у Атини, Фото Архива

ИНАЧЕ, од 2004. године, када је ступио на снагу Споразум о питањима сукцесије, потписан у Бечу 2001, од расположива 123 дипломатско-конзуларна објеката, физички је расподељено 85. Преостало је још 28, укључујући и осам непокретности чији се имовинско-правни статус проверава и потенцијално, кажу у МСП, може бити споран.

- Поменуте непокретности налазе се у Пољској, Италији, Новом Зеланду, Руској Федерацији, Бугарској, Румунији, Кипру, Аргентини, Боливији, Индији, Индонезији, Камбоџи, Пакистану, Либану, ЦАР, Замбији, Републици Конго, Етиопији и Уганди - објашњавају у Министарству.

У додатку Анекса Б (који је један од укупно седам анекса) дата је листа дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ - 123 објекта, укупне вредности 266,40 милиона америчких долара. Овде није реч о актуелној тржишној вредности, већ о резултату процена рађених у време преговора о закључивању споразума.

УКРАЛИ Објекат у Поречу припадао Србији, Фото Архива

СРБИЈА по томе има право укупног учешћа од 39,5 одсто, Босна и Херцеговина - 15, Хрватска - 23,5, Северна Македонија - 8 и Словенија - 14 одсто. Од 85 расподељених објекта, 36 је припало нашој земљи, док су остали сукцесори добили укупно 49 (Хрватска 21, БиХ 12, Словенија 11 и Северна Македонија 5).

За пет непокретности - у Јапану (амбасада/резиденција), Њујорку (стална мисија и резиденција), Немачкој (амбасада у Бону) и Швајцарској (амбасада/резиденција) - постигнут је договор о заједничкој продаји. До сада су продате три некретнине (у Токију, стан у Њујорку и бивша амбасада у Бону), док је процес за преостале две у току.

СРПСКА Амбасада у Атини, Фото В. Н.

Међутим, колико год некоме можда деловало да је Србија највише добила у сукцесији, ствари стоје сасвим другачије. Чињенице говоре да је наша земља (односно предузећа и општине из Србије), остала у Хрватској без имовине вредне, према неким проценама, око две милијарде евра. У питању су махом одмаралишта на Јадрану, али и пословнице и експозитуре разних фирми и банака. Оне су практично конфисковане, упркос Анексу Г Споразума о сукцесији, који каже да се власничко стање некретнина мора вратити на дан 31. децембар 1990, пре почетка сукоба. И још се наводи да ће сваки намерни пренос права на имовину извршен после тог датума "закључен под притиском, бити ништаван".

ДЕОБА Амбасада у Мексику припала је Србији, Фото Архива

И док Србија овај Анекс спроводи директно, па хрватске фирме добијају своје просторе широм наше земље, а неке их и продају (нпр. "Кончар ЕИ" некретнину у Краља Петра, у Београду, за коју је тражио 3,2 милиона евра), Хрватска се вади да не постоји билатерални уговор између две државе, систематски избегавајући да га потпише годинама. У међувремену, донети су прописи по којима је могуће некретнине српских фирми које су још нису очерупане дати на вишедеценијско коришћење, уз могућност откупа.

Српска предузећа масовно губе спорове у Хрватској, после чега Загреб преко домаћих судова покушава да им наплати и милионске трошкове судског поступка. Истовремено, Суд за људска права све овдашње притужбе одбацује проглашавајући се ненадлежним (будући да Хрватска није била потписница Конвенције о људским правима када су се дешавали сукоби и имовина одузимана).

Фото В. Н.

НАЈТИПИЧНИЈА је агенција "Младост турист", која има некретнине у Башкој Води, Макарској и Тисном, раније Тијесном. Хотел "Авала" у Башкој води процењен је на 35,4 милиона евра и продат још деведесетих. У Макарској су имали 6.000 квадрата земљишта са камп кућицама, а у Тисном 11.000 квадрата некретнина. На тој локацији подигнут је школски центар.

Како тврде извори "Новости", пре нешто више од годину дана поднет је захтев хрватском Министарству финансија за обештећење због одузимања, оштећења и уништења ове имовине. Будући да и даље нема одговора, правни заступници ускоро ће покренути управни спор пред тамошњим Управним судом. Штета процењена само у Тисном износи око 2,5 милиона евра, и из дана у дан расте.

ПЉАЧКА Много наше имовине "нестало" је и у Ровињу, Фото Архива

Истовремено, Хрватска на све начине покушава да наплати судске трошкове за спор који је "Младост турист" у Хрватској изгубио, узалуд покушавајући да поврати имовину легалним путем.

Осим ове агенције, имовину потражују и суботички "Пионир", "Неопланта" из Новог Сада, "Витал" и "Карнекс" из Врбаса, "Симпо" Врање, зрењанински БЕК... Они су правду потражили од Комитета УН за људска права. Оштећене су и српске банке, па тако нпр. Југобанка у стечају има више десетина милиона кредита који нису враћени, као и четири велике филијале у Загребу, Ријеци, Сплиту и Подравској Слатини.

Амбасаде које су припале Србији

Србији су припале некретнине у: Аустралији (генерални конзулат у Сиднеју и резиденција у Канбери), Чешкој (амбасада), Финској (амбасада), Француској (резиденција), Грчкој (амбасада/резиденција у Атини и генерални конзулат у Солуну), Италији (амбасада у Риму и два стана у Трсту), Канади (резиденција), Мађарској (амбасада и кућа у Будимпешти), Мексику (амбасада), Португалији (резиденција), САД (резиденција), Немачкој (генерални конзулат у Франкфурту и амбасада у Берлину), Швајцарској (стална мисија у Женеви), Турској (резиденција и кућа у Анкари, земљиште у Истанбулу), Уједињеном Краљевству (резиденција), Бразилу (резиденција), Перуу (амбасада и резиденција), Венецуели (амбасада), Египту (амбасада/резиденција и гаража), Уганди (амбасада), ДР Конгу (амбасада/резиденција), Гвинеји (резиденција), Замбији (амбасада и резиденција) и Зимбабвеу (амбасада и кућа).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)