ШТА НАС НАЈВИШЕ МУЧИ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ: Ево ко се јавља највише за психолошку помоћ

Novosti online

24. 07. 2021. у 22:38

ДИРЕКТОРКА Клинике "Др Лаза Лазаревић", др Ивана Сташевић Карличић, каже за РТС да је пандемија открила да телемедицина може много да помогне у заштити менталног здравља.

ШТА НАС НАЈВИШЕ МУЧИ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ: Ево ко се јавља највише за психолошку помоћ

Фото: Принтсцреен/Јутјуб

На тај начин смо стизали до сваког становника којем је помоћ била потребна, поручује Сташевић Карличићева. Истиче да су сви поремећаји у домену менталних сметњи углавном били везани за карантин, као и да је у Србији то било мање изражено пошто смо мање били затварани.

Нико није имун на проблеме менталног здравља, поручено је на Самиту о менталном здрављу у доба пандемије у Атини. Министри здравља и представници 15 европских земаља договорили су се да ће убудуће заједно радити на спречавању настајања хроничних менталних проблема као последице пандемије.

Наведено је да су се готово све европске земље суочиле са сличним проблемима – пандемија је била окидач за појачан осећај стреса, страха, анксиозности.

- Светска здравствена организација је на јучерашњем самиту показала да је једнако битно током кризе која је повезана са пандемијом ковида 19 бринути и о менталном здрављу и на овом самиту је Србија оцењена као земља која се добро носила са овом пандемијом нарочито у домену менталног здравља - истиче Сташевић Карличићева.

Указала је да је све препоруке СЗО, које су почеле још у фебруару и марту прошле године, Србија испунила – реализацију телемедицине, превентивне и промотивне активности у вези са менталним здрављем.

Ко су посебно ризичне групе 

Као посебно ризичне групе у свим земљама издвојили су се здравствени радници, деца и адолесценти, они који су због пандемије осталих без посла.

Директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић" каже да је Србија то препознала и да се телефонски сервис за ментално здравље проширио управо у домену једне опције на линији 0800/309-309 за породице и адолесценте, као и да дигитална платформа за подршку здравственим радницима ради још од прошле године.

На питање због чега су се најчешће јављали грађани за помоћ, Сташевић Карличићева каже да је динамика пандемије диктирала и број позива и њихов садржај.

- На почетку, као што је предвидела СЗО – анксиозност, депресивни симптоми, неизвесност коју је носила пандемија. Међутим, како је време протицало, мењала се проблематика и вулнерабилне групе, односно они људи који нису успели да се адаптирају на такве стресне факторе из спољашње средине наставили су да користе ове сервисе - објаснила је она.

Наводи да је и пре пандемије била велика учесталост тих поремећаја и кретала се око 20 одсто, а да је током једног периода пандемије скочила на 35 одсто, као и да се након тога стање стабилизовало.

- Шта то значи? Значи да смо ми као личности које су рођене да се адаптирају управо ту адаптацију и направили. Добра ствар је спремност и праћење светске доктрине у вези са заштитом менталног здравља, што је такође допринело да санирамо многе проблеме током пандемије - додала је Сташевић Карличићева.

Телемедицином се стизало до свакога коме је помоћ била потребна

Телемедицина је у потпуности употребљена, међутим, такав начин комуникације био је нов и за стручњаке и за пацијенте. Докторка каже да је то уштедело људске ресурсе, као и да је учинило да доступност здравственог система буде већа.

- Ми не само да смо телефонским линијама, већ и коришћењем дигиталних платформи – Скајп, Зум, Вајбер, Ватсап – заиста стизали до сваког становника и то је оно што је добро- рекла је Сташевић Карличићева.

Нагласила је да је на дигиталним платформама било више од 25.000 психијатријских и неких других интервенција у кризи.

- На целом сервису 0800/309-309 који садржи линију за превенцију суицида, линију за психосоцијалну подршку током пандемије и линију за подршку породицама и адолесцентима имали смо свеукупно преко 30.000 позива - рекла је она.

Менталне сметње углавном везане за појаву локдауна

На питање да ли је дошло до повећања оболевања, Сташевић Карличићева каже да су оболевале вулнерабилне групе – адолесценти, здравствени радници и они који су изгубили посао током пандемије.

-Није дошло до великог пораста када се гледа број опште популације. У Србији је и овај феномен био мање изражен због тога што смо имали мање локдауна и био је мање рестриктиван - каже докторка.

Указала је да су сви поремећаји у домену менталног здравља и менталних сметњи углавном били везани за појаву карантина.

-То су иначе нама познати поремећаји – анксиозни и депресивни, било је и првих психотичних епизода. Људи који су предиспонирани они су и више оболевали у овом кратком временском периоду. Они се лече у складу са водичима добре клиничке праксе који су установљени и много пре ове пандемије- наводи Сташевић Карличићева.

Поручила је да је пандемија открила да телемедицина може много да помогне у заштити менталног здравља.

- Оно што ћемо и даље држати као стабилан правац је превентива, промоција менталног здравља, дестигматизација и покушај да стигнемо до свих оних којима је помоћ потребна, али и да дижемо свест о томе колико је важно бринути о менталном здрављу и то доживети као ствар личне хигијене - закључила је Сташевић Карличићева.

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)