ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДРУГ БЕВЦ ПРЕПИСУЈЕ МУСОЛИНИЈА: Увођење самоуправљања је преузето од вође италијанских фашиста

ПОРЕДАК КОЈИ ЈЕ Југославија почела да надграђује после прекида односа са Совјетским Савезом 1948, и почетка дестаљинизације источноевропског тоталитаризма, ипак није био демократски.

Кардељ, Коча Поповић, Тито, Вељко Влаховић и Владимир Бакарић

Он је и даље, до Титове смрти 1980, остао лична диктатура, после тога диктатура једне изоловане елите чији се круг није могао споља мењати. Одмах после прекида са Совјетским Савезом почело је увођење мера децентрализовања и пораста права самоуправљања.

У децембру 1949, дозвољено је да 215 већих предузећа, везаних за војску, почне експерименте са увођењем радничког самоуправљања. Коначно, Народна скупштина је усвојила, 27. јуна 1950, Закон о радничком самоуправљању. Са индустрије ће се то проширити на просвету, а затим на све друштвене делатности, сем индивидуалних поседника и сеоских задруга.

Још увек је партијска структура власти све држала у рукама. Историчар Џон Лампа (Lampe), у поменутој књизи "Југославија као историја" (1996), цитира извештај америчког амбасадора из 1954. да "Тито и његов унутрашњи круг расправљају о питању како да се изврши децентрализација, а да се не изгуби политичка контрола. Одлучили су да су гарантоване цене и организација партијске хијерархије, засада, боље јемство него класна свест". Самоуправљање је тиме изиграно. Остало је тешка декорација на старом комунистичком поретку државне контроле свега постојећег.

Увођењем радничког самоуправљања у Југославији, започет је модел једног друкчијег типа социјализма, ослобођеног тоталитарне стеге. Називали су га "социјализмом са људским лицем". Пре него што се покуша дефинисање шта је то "титоизам", како се овај нови систем свуда у свету називао, потребно је одговорити на питање одакле је дошла идеја о радничком самоуправљању.

ПОСТОЈАЛО ЈЕ УВЕРЕЊЕ о томе да је то "све по Марксу", уз кафанску доскочицу "пола по Карлу, а пола по Гручо (Groucho) Марксу". Навођени су неки примери Париске комуне 1871, али је то немогуће потврдити.

Навођени су и примери из ране фазе совјетске историје. Перез Баро је заступао интересантну тезу о томе да је "Радничка контрола индустрије", уведена у јесен 1936, у Каталонији, утицала на победу идеје радничког самоуправљања у Југославији. Нису у питању само раднички савети у предузећима и свим друштвеним установама, него филозофија подруштвљавања, на којој је цела та историја почивала.

Архива

Готово исти систем подруштвљавања и радничког самоуправљања је први пут уведен у темеље друштва и државе у Мусолинијевој Republica di Salo 1944. Након што су га ослободили нацистички падобранци, Мусолини је најпре посетио Хитлера у његовој пруској "вучјој јами", вратио се у Италију и почео грозничаво да обнавља фашистичку странку и страначку милицију.

Конгресом у месту Сало у северној Италији, Италија је уставно проглашена за нову социјалну републику. Наступио је сурови грађански рат, који је оставио печат на целој италијанској будућности.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Страх од социјалне револуције

ВЕЋ У ПРВОЈ ФАШИСТИЧКОЈ држави у историји "Италијанског регентства Кварнера", песника Габријела Д`Анунција, ствара се једна држава која би требало да постане прво историјско остварење социјалне државе.

У Статуту те државе (Carta del Carnaro) 1920, у уводу је речено да је "Регенција владавине радног народа, демокрација утемељена на праву на рад, док је по облику владавине децентрализирана држава утемељена на различитим облицима аутономија". Према врло успелом истраживању ове државе Љубинке Тошеве Карповић 2007, у девет корпорација које чине уставну основу друштва, радничко питање је стављено у прву. Предвиђали су се и неки елементарни облици самоуправљања, јер је предвиђено и "економско вијеће" у индустријским погонима.

Д`Анунцију су поручили "да му се неограничено одано верује". За будућност, у науци још ненаговештеног истраживања односа масонства и титоизма, ово ће бити најзанимљивији и најтежи задатак. У Италији је систем корпорације, по овом Д`Анунцијевом моделу, уведен 1927. Корак даље је повеља подруштвљавања 1944. Уместо да држава буде власник средстава за производњу, уводи се установа подруштвљавања производње и један нови тип власништва. На конгресу у Салу усвојен је нови устав подруштвљавања, или званично "Повеља подруштвљавања" (Carta di socijalizatione).

ЗА РАЗЛИКУ ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, подруштвљавање у Италији односило се само на стратешку, тешку и средњу индустрију. Мала предузећа су остављена у приватном поседу. У подруштвљеним предузећима се уводе раднички савети, поред њих још управни одбори, а постоје бирани директор и једна руководећа партија, иза завесе, која ствар усмерава.

Немачки нацисти су били сумњичави према овом "социјализовању" и сматрали су да је то поткрадање комунизма. У обиласку аутомобилских фабрика у Торину, њихов амбасадор је посматрао тај нови систем управљања тако великим индустријским комплексима и закључио да јесте ефикасан и успешно води фабрику. Веровао је да италијански фашизам експериментише једном комунистичком идејом. Страх од социјалне револуције је, без сумње, био историјска подлога да се овако крупна трансформација фашизма, уз очување целог његовог бића, могла предузети.

Тито и Едвард Кардељ

Тај систем подруштвљавања је био уведен у све индустријске погоне са више од милион уложеног капитала или са стотину запослених радника. Одатле се може прихватити као тачно да су овакви раднички савети постојали на територији коју су ослободили југословенски партизани, као што се вели у "Енциклопедији самоуправљања" из 1979. На Ријеци, у Истри, око Горице, заиста је било живо подруштвљавање фабрика - долази југословенска војска и одмах их национализује.

ДА ЈЕ ИДЕЈА подруштвљавања производње могла били примљена од стране југословенског друштва, потребно је захвалити чињеници да она има ранију европску и домаћу српску традицију.

Како је писао Саво Мојић 1929. ("Привредни парламент"), у уставу немачке Вајмарске републике били су прописани раднички одбори у индустрији. У српској традицији, не треба је тражити у задругама Светозара Марковића из 1872, него у амандманима на Видовдански устав 1921, Земљорадничке странке Михаила Аврамовића.

Та је странка одраније направила овакву идеолошку еволуцију "у десно", како каже Мојић, "па због тога изгубила ранију снагу у народу". У четничком покрету генерала Михаиловића била је група, појединаца и партија (Социјалистичка странка) који су имали неке пројекте увођења радничких сабора у индустрији. Усташки покрет у Хрватској се битно разликовао од српског четништва, јер је захтевао у својим темељним идеолошким начелима да "сваки појединац мора имати неко приватно власништво".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Проклијавање младица из дучеовог пања

ДА СУ ИТАЛИЈАНСКИ ФАШИСТИЧКИ закони о подруштвљавању индустрије били ипак основни извор овог југословенског подруштвљавања, показује анализа два темељна закона којима је оно спроведено у дело.

Од тога зависи и коначна историјска оцена ове југословенске историје, тј. да ли је то био производ еволуције југословенског комунизма и оригинално решење, или само проклијавање нових младица на сасеченом италијанском пању из 1944. и 1945. Темељни италијански документ је "Повеља из Вероне. Законски декрет о подруштвљавању предузећа", на основу решења на првом скупу обновљеног фашизма у Верони, 13. јануара 1944.

Темељни југословенски документ је "Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива". Оба су објављена у службеним листовима држава. Југословенски је објављен 5. јуна 1950. Италијански је подељен у 48 чланова, са седам тематских делова, а југословенски има 50 чланова и шест делова. Наслови неких од тих тематских делова упућују на закључак да је југословенски законодавац држао на столу италијански модел из 1944. године.

ИТАЛИЈАНСКИ ЗАКОН одређује да предузећем управљају директор, генерална скупштина, управни савет и надзорни колегијум (collegio sindacale). Између италијанског и нашег закона постоје разлике у државној и приватној индустрији, акционарским друштвима и друштвима са ограниченим јемством. У два последња случаја се изоставља надзорни колегијум.

Италијанског директора бира скупштина тајним гласањем или у случајевима код приватних капитала још и ортаци. Југословенског директора именује држава. Југословенско самоуправљање се разликује од италијанског по томе што има радничке савете, који бирају управне савете, а немају надзорни колегијум. У оба случаја заједничка је скупштина свих запослених, која се у југословенском закону назива радни колектив (касније скупштина радних људи).

У оба случаја предузећа морају имати своје статуте (правилник у југословенском закону). У оба случаја се запослени деле у категорије радника, техничког особља и чиновника администрације. Југословенски закон предвиђа да за самоуправна тела мора бити кандидата исто толико колико ће бити изабрано, а италијански закон предвиђа више кандидата него што ће бити изабрано. Задаци ових самоуправних тела јесу да воде предузеће, укључујући ту буџете који су у складу са планом државе у југословенском, и министарства у италијанском закону.

Мусолини је преко ноћи хтео да од фашисте постане самоуправљач

У оба случаја постоји право поделе добити. Италијански закон захтева да радници приликом расподеле не могу добити мање од 30 одсто добити, а југословенски закон о томе не говори.

НЕОПХОДНО ЈЕ УЗЕТИ у обзир да италијански закон не предвиђа подруштвљавање производње у предузећима која имају мање од 100 запослених, а југословенски у свим предузећима.

У Италији је самоуправљање важило само за индустрију, али не и за културу, науку и неке друге друштвене делатности. Разлика је и у томе што је југословенски закон раздвојио раднички савет и управни савет, а у италијанском је исти, алтернативно назван consiglio di amministrazione (di gestione). Југословенски закон је самоуправљање предузећа препустио управном савету, а не радничком, који га бира, а тиме и удаљава од произвођача. Разлика је огромна у очувању слободног тржишта у Италији, као и то што је подруштвљавање извршено у државним предузећима, а у осталим предузећима је појам индивидуалне својине сачуван.

Држава је названа "Италијанска социјална република", а у Југославији је слична измена дошла са уставним променама касније. У Италији је било нејасно како су приватни капитал и приватна својина постали друштвени и како је капиталистима одузето право вођења предузећа, али се и у тој земљи ипак уводи. И ту се дели добит. Раздвајање радничког и управног савета, иако је допринело бирократизовању југословенског самоуправљања, ипак је немерљиво придонело да се ти савети не своде само на замерке око деобе добити.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Поткрадања туђих поредака

ОВО НИЈЕ ЈЕДИНА установа која је уведена у уставни поредак социјалистичке Југославије, а личила је на истоветне установе у међуратним и ратним фашистичким државама. После масакра бечких радника и проглашења диктатуре, у Аустрији је 1934. уведена потпуно нова структура државе и парламента.

Уместо бирања посланика (59 људи), њих су у парламент бирали и слали различити сталежи. Циљ таквог начина бирања је био да се католичка Аустрија не утопи у немачки "Трећи рајх", Уставом од 1. маја 1934. проглашена је за "Хришћанску сталешку државу" (Christlichc Standesstaat). Она је била федерација традиционалних аустријских покрајина (Lander). То је било слично италијанском систему, проглашеном 1927. године "Повељом корпорација". И ту су корпорације била већа, различитих занимања и професија, али их је било више.

Уставни поредак социјалистичке Југославије из 1963, који је теоријски разрадио Едвард Кардељ (са Владимиром Бакарићем), био је веома сличан уставном парламенту аустријске сталешке државе.

Државно веће (Staatsrat) Савезно веће

Културно веће (Kulturrar) Просветно-културно веће

Привредно веће (Wirtschauftrat) Привредно веће

Земаљско веће (Landerrar) Здравствено-социјално веће Организационо-политичко веће

У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СЛУЧАЈУ је постојало и Веће народа, слично Земаљском већу у Аустрији 1934. Веће народа је расправљало о питањима промене устава и уопште питањима државног политичког система.

У културно веће у аустријском систему делегате је бирала и Католичка црква. Југословенски историчари су уочили сличност аустријског и југословенског уставног система, а сличност са "Повељом подруштвљавања" у Италији 1944. обелодањена је у тренуцима кризе комунизма. Нејасно је како је у бирократски речник ушао назив "Повеља самоуправљања", за устав из 1963. Наука то није истраживала, а питање је да ли се неко у то време смео усудити да то истражује.

Кардељ у посети Ваљеву

Могло би се нагађати о пореклу овог историјског поткрадања туђих филозофских поредака. Едвард Кардељ је настојао да уставне промене у југословенској федерацији усклађује према традицији различитих словеначких социјалистичких покрета и партија. Најзначајнија од њих је лево крило Либералне партије, или партије Хришћанских социјалиста, како се по моделу те партије у Аустрији називала.

Била је у ствари један самосталан огранак аустријског хришћанског социјализма. То је аустријски тип фашизма. То лево крило је водио Едвард Коцбек, кога је Кардељ, као великог католичког интелектуалца, веома ценио. Они су постали савезници у покрету отпора против националистичке окупације, као што су и аустријски хришћански социјалисти, са својом сталешком државом и парламентом, завршили у нацистичким концентрационим логорима. Обнављаће се после 1945. године.

На основу овога би се могло одговорити на постављено питање и понудити једна дефиниција титоизма: "Титоизам није прогрес од стаљинистичког тоталитаризма ка демократији, него дегенерација од стаљинизма ка католичким тоталитарним диктатурама Средње Европе између два светска рата."

Важно је сумњати да је ово свесно копирано из италијанске и аустријске модерне прошлости! Пре ће бити да је то производ недостатка учености и темељитије идеолошке подлоге. Балкан је увек поткрадао европске примере, а да их никада до краја није увео у свакодневни живот. Као што је Тито формулисао да је потребно држати се државне контроле, а не класне свести радника, тако је и ова учена реторика нове уставности била неуспела декорација на површини.

Препоручујемо

Друштво

2 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРОБУДИЛИ СЕ ЈУГ И ИСТОК: Масовни народни отпор окупатору проширио се на целу земљу

18. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШУМАДИЈА ЦЕНТАР ОТПОРА: Различите идеологије и коначни циљеви били су препрека сарадњи партизана и четника

17. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕМЦИ САБИЈЕНИ У МИШЈУ РУПУ: Заједничке борбе партизана и војних четника у јесен 1941. године

16. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТАПАЊЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И ОСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА: Комунистичка партија је на слободној територији организовала своју власт

15. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације