ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТВАРАЊЕ СОЦИЈАЛИЗМА: Кардељ је закон о радничком самоуправљању преписао од Мусолинија

Милорад Екмечић

20. 07. 2021. у 17:14

КРИЗУ будуће југословенске државе није могуће схватити ако се не узме у обзир да циљеви њеног вођства до прекида са Совјетским Савезом 1948. нису били исти као после тог прекида.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТВАРАЊЕ СОЦИЈАЛИЗМА: Кардељ је закон о радничком самоуправљању преписао од Мусолинија

Архвиа

Постоји разлика у поимању принципа „народне демократије“, на коме би требало да се стварају нове социјалистичке земље. Након разговора са Титом у априлу 1945, Димитров га је оцењивао да је „општи утисак недовођења до краја сложености ситуације и будућих тешкоћа, одвећ је самоуверен, показује велику дозу охолости и несумњиву вртоглавицу од успеха“. Жеља за балканском хегемонијом је несумњив општи оквир неспоразума две стране, јер таква жеља у некој мери постоји код сваког политичара. Мора да постоје и неке дубље појединости. Није никада до краја објашњено шта су југословенски руководиоци мислили о државним границама државе коју су водили.

У јануару 1945. је Андрија Хебранг, као шеф југословенске делегације изложио југословенске територијалне претензије. На западу се тражила Истра и Трст, на северу Корушка и у Мађарској подручје Печуја и Баје. На истоку Темишвар и Решица, уједињење Пиринске и Егејске Македоније са вардарском матицом, уз присаједињење Солуна. Стаљин је мислио да би о таквим стварима могло бити речи кад би народ у тим областима захтевао да уђе у југословенску државу. Хебрангу је одговорио да се „ствара ситуација у којој ви постајете непријатељи Румуније, Мађарске, Грчке као да би хтели ратове са целим светом. Нема смисла стварати такву ситуацију“.

СТАЉИНУ је била нејасна истоветност југословенских планова о Балканској федерацији са истим идејама британских дипломата. Кад је Антони Иди у октобру 1943. предложио стварање такве федерације, Стаљин је одговорио да би она била вештачка. У једној британској жалби, у јуну 1944, да ће неке државе зазирати од совјетске хегемоније, у ту групу незадовољника је наведен и „генерал Тито“, као пример. Југословени су били незадовољни што Албанија има директне дипломатске везе са Москвом и да то мора бити само преко југословенске владе. У јануару 1948, Димитров је изјавио Стаљину да у „народним демократијама“ постоје планови стварања, не Балканске федерације, „него и широке федерације од Балтика до Егејског мора“. Данас би се могло закључити да је главни разлог за прекид односа са СССР 1948. било самостално југословенско одређивање својих националних циљева. Стаљин је посматрао, можда и до одређеног степена и на махове одобравао, југословенске напоре да створе једну Балканску федерацију. Једном је сликовито прстима показао како Југословени могу да прогутају Албанију ако то желе.

ИЗБАЦИВАЊЕ Југославије из Савеза комунистичких партија 1948. представљало је преломни догађај у тријумфу југословенског комунизма под вођством маршала Тита. Одмах после прекида са Совјетским Савезом почело је увођење мора децентрализовања и пораста права самоуправљања. У децембру 1949, дозвољено је да 215 већих предузећа, везаних за војску, почну експерименте са увођењем радничког самоуправљања. Коначно, Народна скупштина је усвојила, 27. јуна 1950, Закон о радничком самоуправљању. Са индустрије ће се то проширити на просвету, а затим на све друштвене делатности, сем индивидуалних поседника и сеоских задруга. Увођењем радничког самоуправљања у Југославији, започет је модел једног друкчијег типа социјализма, ослобођеног тоталитарне стеге. Називали су га „социјализмом са људским лицем“. Пред читаоцима „Историјског додатка“ је исцрпна анализа и одговор на питање одакле је дошла идеја о радничком самоуправљању.

ЕКСПЕРИМЕНТ

„Требало је, Екмечићу да захвалим што је открио како је Кардељево самоуправљање преписано од Мусолинија који је послије пада Италије 1943. провео овај социјални експеримент и од фашисте хтио да постане самоуправљач. Што је Титовим комунистима пошло за руком једино што им се експеримент, послије маршалове смрти, претворио у најгору верзију либералног капитализма.“

(Емир Кустурица)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)