"КВАКА" У ЗАКОНУ О СТАНОВАЊУ: Један станар плаћа дугове целе зграде!

АКО на паркирани аутомобил падне леденица или део фасаде, а причињену штету оштећени не може да наплати од стамбене заједнице, у одређеним ситуацијама накнаду може да потражује и из џепа само једног станара.

Оштећена фасада претња је и за џеп / Фото К. Михајловић

Ово је предвиђено Законом о становању, према чијим члановима, зависно од ситуације, одговорност деле сви, али штета може да се наплати и од појединца.

Иако је увођење новог модела управљања стамбеним зградама требало да уреди ову област у Србији, у пракси се испоставило да су стари проблеми решени, али су се изнедрили нови. Попут дуговања због неизмиривања обавеза одговорних. Према закону, за штету која настане из заједничких делова одговорна је стамбена заједница. Ако у заједничкој каси нема новца, штету може да плати само један њен члан.

У судској пракси овакви случајеви нису чести, али адвокат Иван Ранитовић из Београда, који се бави споровима у области становања, потврђује могућност наплате причињене штете од власника посебних делова, односно станова.

- За штету која проистекне из заједничких делова зграде одговара стамбена заједница. Ако она у законском року не надокнади штету, онда супсидијарно одговарају и власници посебних делова - наводи Ранитовић. - Ако се не може одредити да ли штета потиче од заједничког или посебног дела, онда солидарано одговарају стамбена заједница и власници посебних делова. Професионални управник одговоран је стамбеној заједници односно власнику посебног дела ако је штета наступила услед његове радње или пропуста.

То значи да, уколико је изричито проблем произвео заједнички део вишеспратнице, оштећени мора најпре да тужи стамбену заједницу, па уколико ту не буде успеха, може да наплати од једног или од, рецимо, 10 станара. Ако пак, не може да се утврди из ког дела је нанета штета, може се директно наплатити од станара. У оба случаја, станар који је намирио дуг у име свих, регресно од осталих комшија потражује новац који је уплатио. Сразмерно и његовом делу у дугу, који и он као један од одговорних станара, треба да плати.

Ако слово закона преведемо на конкретне ситуације, значи да оштећени, ако наиђе на сиромашни фонд стамбене заједнице, у овом случају може да "рачуна" на богатог комшију. Да се мучи са наплатом од свих, према речима управника, може да га спасе инсајдерска информација који станар је најсолвентнији. Његово сандуче потом бива адреса за потраживање.

- Ако рецимо, отпадне фасада од зграде и оштети аутомобил неком возачу који се паркирао испред или му због нечишћења падне снег и причини штету, за наплату осигурања или штете он тужи стамбену заједницу - каже за "Новости" Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника Београда. - Када она на рачуну нема новца да измири обавезе, позивајући се на "супсидијарну одговорност" може да изабере "најлепше" сандуче, односно да се распита који станар може да му надокнади штету. Онда утужи њега и преко административне забране се њему скида новац, а после тај станар који је исплатио штету потражује новац од свих станара сразмерно.

Иако је овај начин наплате могућ и у другим случајевима када зграда дугује трећем лицу, фирме за обављање поправки се од неизмиривања новца за урађени посао углавном осигурају унапред. Тражећи аванс у висини од 50 одсто, али и увид у финансијско стање зграде. Ако нема новца, мајсторе неће ни слати.

СРАЗМЕРНА ПОДЕЛА

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре мишљења су да наплата од само једног станара није могућа. Они су нам незванично рекли:

- Уколико штета потиче од посебног дела, надомешћује је власник. Ако је реч о заједничком делу, одговара и стамбена заједница и власници посебних делова сразмерно учествујући. Односно, тај износ се раздели на све власнике сразмерно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације