САНУ - КУЋА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЊА И ИСКУСТВА: Млада српска држава рано је развила свест о потреби оснивања научног друштва

Раде Драговић

15. 07. 2021. у 20:00 >> 12:33

САНУ се сматра једним од темеља духовног развоја Србије и српског друштва

САНУ - КУЋА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЊА И ИСКУСТВА: Млада српска држава рано је развила свест о потреби оснивања научног друштва

Фото Архива

Мало је институција српског народа које баштине безмало два века историје. У овом, цењеном и угледном клубу незаобилазна је Српска академија наука и уметности, која ове године слави 180 година свог постојања и рада. Толико и траје историја стварања и јачања установе која се не без разлога сматра једним од темеља духовног развоја Србије и српског друштва.

Фото Архива

Највиша национална кућа науке и уметности, знања и образовања, друштво најумнијих и најугледнијих личности које један народ може да изнедри, за 180 година своје историје прешла је дуг и мукотрпан пут препун изазова, политичких, финансијских, утицајних и идеолошких препрека. Упркос редовним проблемима, повременим нападима, оспоравањима, па и отвореним кампањама, САНУ је заслужено успела да се уздигне на пиједестал националне институције првог реда, чувара српске културе и респектабилне институције у међународним размерама.

У освртима на историјат САНУ често се недовољно пажње поклања чињеници да су млада српска држава и њена друштвена елита исказали јасну свест о потреби организовања интелектуалних првака свега три и по деценије од подизања Првог српског устанка и почетка сурове оружане борбе за национално ослобођење. Такорећи, глад за науком у српском друштву јасно се показала у времену док се барутни дим борбе није ни разишао са бојишта за слободу. И то говори о исконској потреби да у сваком уређеном и амбициозном друштву оваква институција постоји, сабира искуство и трасира му пут у будућност.

ПРВИ ЧЛАНОВИ - КНЕЖЕВИМ УКАЗОМ

ПРВИ редовни чланови Друштва српске словесности одређени су указом кнеза Михаила. То су били Димитрије Исаиловић, Стефан Марковић, Јован Стејић, Димитрије Тирол, Сима Милутиновић, Јован Стерија Поповић, Атанасије Николић и Исидор Стојановић.

Међу почасним члановима нашао се и у то време утицајан и политички моћан, али неписмен, Тома Вучић Перишић.

Међутим, он ту почаст није прихватио. Кад је примио диплому о почасном чланству, он ју је уз пропратно писмо написано др Јовану Стеићу вратио с молбом да га поштеде и не приморавају да се понуђеног чланства прихвати.

Било је време у ком су часни људи, свесни да нису довољно образовани за овакву установу, одбијали чланство.

Српска академија наука и уметности, како бележе академик Василије Крестић и Ивана Б. Спасовић у књизи "Друштва свога доба" имала је четири фазе свог постојања и рада. Прва је започела оснивањем Друштва српске словесности 1841. године. Други период деловала је као Српско учено друштво (1864-1892), потом је основана Српска краљевска академија (1886-1947), а законом из 1947. године формирана је Српска академија наука, чије име је законом из 1960. године промењено у Српска академија наука и уметности.

Пре него што је основано Друштво српске словесности било је више покушаја оснивања учених друштава међу Србима, али се ти пројекти нису одржали. Друштвена клима за формирање овако озбиљне институције створена је тек почетком пете деценије 19. века, након формирања Лицеја у Крагујевцу и његовог пресељења у Београд и доласком великог броја учених Срба из Угарске у Србију.

ТЕМЕЉ Седиште САНУ је палата у Кнез Михаиловој улици у Београду, Фото Архива

Било је јасно да се, пре свега, мора учинити нешто по питању језика. Језичке реформе Вука Караџића имале су своје заговорнике, али и многобројне противнике, а у употреби је, чак и у ученим круговима, био потпуно нестандардизован језик са великим бројем неологизама, око којих су се учени људи, од прилике до прилике, договарали и усвајали их.

"Атанасије Николић и Јован Стерија Поповић решили су да иступе с предлогом о оснивању ученог друштва које би радило на 'сочиненију учевног каквог речника'. Њих двојица припремили су пројекат устава и предлог за печат друштва и 28. септембра (10. октобра) 1841. године то су послали Попечитељству просвештенија с молбом за одобрење. Молбу је написао Стерија, испод ње се потписао Атанасије Николић, а с њима се о свему сагласио Димитрије Исаиловић, виши надзиратељ школа", пишу Крестић и Спасовић.

Кнез Михаило Обреновић је 7. новембра 1841. године, својим потписом и печатом потврдио "Уредбу о установленију Друштва србске словесности". Овај датум обележава се као званичан почетак постојања Друштва. Прва свечана седница била је одржана 8. јуна 1842. године, а отворио ју је кнез, о чему сведочи и литографија Анастаса Јовановића. Циљ друштва био је да шири науку на српском језику и усавршава језик.

У првој години постојања било је око стотину чланова, да би крајем 1863. године Друштво бројало 150 чланова - 64 редовна, 67 дописних и 19 почасних. Међу првим редовним члановима били су и Исидор Стојановић, Атанасије Николић, Сима Милутиновић, Димитрије Тирол...

На првој седници, након оснивачке, дописни чланови постали су, између осталих, Вук Караџић, др Јован Хаџић, Јернеј Копитар, међу почаснима су били и Петар Петровић Његош и Сава Текелија. Одржано је осам седница, након чега је августа 1842. године Друштво привремено обуставило свој рад. У то време кнез Михаило напустио је Србију, а на власт дошао Александар Карађорђевић. Њему су 10. јула 1844. године, на иницијативу Јована Стерије Поповића, упутили молбу за поновно отварање Друштва српске словесности, што им је кнез Александар и одобрио.

Након Светоандрејске скупштине, 1858. године, смене династије Карађорђевић и доласка Обреновића, друштвене промене одразиле су се и на Друштво српске словесности.

Надвладали су поједини чланови који су одлучили да мењају програм друштва, намеравајући да од њега направе институцију која ће се супротставити власти. Либерали су предлагали револуционаре и демократе тог доба за нове чланове, те је последња седница завршена бурном расправом. Како би предупредио нежељене догађаје, кнез Михаило Обреновић 24. јануара 1864. године суспендовао је рад Друштва српске словесности, а већ 29. јула основано је Српско учено друштво.

Кнез Михаило издао је Највиши књажевски указ 29. јула 1864. године, којим се обнавља Друштво српске словесности, и то под називом Српско учено друштво. Истовремено је одобрио и Устројство, којим су одређени задаци и начин рада новог друштва, насталог на темељу старог. Кнез је указом именовао Јована Гавриловића за председника, а чланови су распоређени у четири одсека - моралних, језикословних и литерарних наука, природословних и математичких наука, историјских и државних наука, а четврти одсек био је посвећен вештинама.

Друштво је радило у Капетан-Мишином здању. Међу члановима је било неколико струја, међу којима су се издвајале конзервативна и либерална, као и струја која је управљала претходним друштвом и која је желела да настави на темељима свог пређашњег рада.

Серијал финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)