КОРОНА И ДАЉЕ ХАРА, А СТИГЛА НАМ ЈЕ И НОВА ПОШАСТ: Др Кнежевић - "Суочавамо се са антибиотском апокалипсом'"

Новости онлајн

11. 07. 2021. у 20:41

НА годишњем нивоу у свету умире велики број људи јер су бактерије постале отпорније на антибиотике.

КОРОНА И ДАЉЕ ХАРА, А СТИГЛА НАМ ЈЕ И  НОВА ПОШАСТ: Др Кнежевић - Суочавамо се са антибиотском апокалипсом

Фото Приватна архива

Колико је та прича заправо опасна, јер је Србија, према званичним подацима од пре неколико година, била у европском врху по потрошњи антибиотика, које лекари код нас прописују за све и свашта, али које и самоиницијативно узимамо?

На ову тему говорио је редовни професоро на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду биолого др Петар Кнежевић, који се бави управо проучавањем антибиотика на које бактерије постају све отпорније, али и новим антибактеријским агенсима.

Смртност од бактеријских инфекција у свету је висока, великим делом као последица резистенције бактерија на антибиотике, тако да се сада суочавамо са "антибиотском апокалипсом", каже на почетку разговора др Кнежевић и наставља да у Србији већ одавно не можете купити антибиотик без лекарског рецепта.

- Сигуран сам да већина лекара одговорно ради свој посао и да прописује антибиотике у оправданим ситуацијама, на пример када етиологија обољења није јасна или да би се спречиле секундарне бактеријске инфекције, што је за добробит пацијената. Подсетио бих да су се антибиотици још више користили у ветерини, не само за третман бактеријских инфекција, већ и за промоцију раста животиња. Оно што морамо имати у виду јесте да бактерије еволуирају јако брзо и да се мутације испољавају већ у следећој генерацији, што код већине патогених бактерија значи већ за 20-30 минута. Настале мутације могу да се преносе и на друге бактерије и те бактерије су резервоар генетичких детерминанти резистенције. Мој први научни рад који сам публиковао је показао да су бактерије које нормално настањују цревни тракт домаћих животиња постале резервоар резистенције на антибиотике услед непрестане изложености овим агенсима. Све су то природни процеси, који се у случају антибиотске резистенције не могу зауставити, већ се само могу успорити, између осталог и рационалнијом употребом антибиотика. Такође морамо бити свесни да је већина антибиотика откривена 50-их и 60-их година прошлог века, па је сасвим јасно да су бактерије имале више деценија за развој резистенције и да је у антибиотској апокалипси неопходно да се размотри примена неких других агенаса, као што су бактериофаги - објашњава он.

Доктор о пројекту на ком ради, а везан је за антибиотике: у ком смеру се одвија пројекат и на који начин ће допринети да се овај тренд неконтролисаног узимања антибиотика ублажи?

- Наша идеја је да бактериофаги могу постати део конвенционалне терапије најпре кроз комбиновање са антибиотицима. У комбинацији фага и антибиотика обично су потребне много ниже концентрације антибиотика за инхибицију раста бактерија, па би се тако смањила њихова употреба, што би за последицу имало ублажавање негативних ефеката високих доза антибиотика, смањило би се њихово испуштање у спољашњу средину, а тако и настанак и ширење антибиотске резистенције. Према нашој визији, када се фаги једном прихвате као стандардни агенси, антибиотици би могли потпуно да се искључе из примене на неко време, а за то време би услед престанка деловања антибиотика као селекционог фактора, поново доминирали сојеви бактерија осетљиви на антибиотике. У случају да се у међувремену не открију нови антибиотици, поново бисмо могли да се вратимо на антибиотике који су тренутно неефикасни. У последњих тридесет година откривен је само један нови антибиотик, теиксобактин, али је његов спектар деловања ограничен само на неке бактерије. Зато је важно да се из арсенала антибактеријских агенаса што пре у примену укључе и бактериофаги.

- Бактериофаги се примењују више од једног века у земљама бившег Совјетског Савеза, а у томе предњачи Грузија, где се фаги равноправно користе као и антибиотици. Нажалост, употреба фага била је несистематична и из њиховог искуства тешко је донети валидне закључке. Последње две деценије бактериофаги се примењују на Институту за експерименталне терапије у Вроцлаву, у Пољској и захваљујући њиховим истраживањима добијени су докази да бактериофаги могу успешно да се примењују у терапији. Поред ових земаља, фаги се последњих година применују и у Белгији, Аустралији, САД, УК и другим земљама, али за сада само као део експерименталне терапије. У свим овим центрима готово је немогуће раздвојити примену фага од примене антибиотика, јер су пацијенти претходно били третирани антибиотицима, или се третирају у току примене фага. Зато ће наше истраживање обезбедити резултате које ће имати велику практичну примену, пре свега глобално, у центрима где се испитује примена фага у терапији. У Србији ће наша истраживања имати значај тек када друге, храбрије земље прихвате фаге као део стандардне терапије.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

УЈУТРО МРАЗ, ТОКОМ ДАНА МОГУЋЕ ПАДАВИНЕ: Детаљна временска прогноза за суботу, 20. април