О ДЕЦИ У ДОМОВИМА НЕМА КО ДА БРИНЕ: Да би систем функционисао треба запослити још 1.000 људи

Ј. Ж. С.

03. 07. 2021. у 07:54 >> 07:54

БРОЈ радника у систему социјалне заштите мањи је у последње две деценије за готово 5.000. Некада је било око 14.000, а сада их је по систематизацији 9.226.

О ДЕЦИ У ДОМОВИМА НЕМА КО ДА БРИНЕ: Да би систем функционисао треба запослити још 1.000 људи

Фото И. Маринковић

За исто време обим посла већи је готово за 50 одсто, тврди Мирјана Вељовић, председница Синдиката запослених у социјалној заштити. Она сматра да би систем функционисао како треба, неопходно је запослити 1.000 радника различитих профила од неговатељица, дефектолога, педагога, социјалних радника, па све до спремачица и радница у вешерају.

Забрана запошљавања која је важила претходних година довела је до тога да се од 2014. нису попуњавала чак ни она места која су испражњена природним одливом - одласком у пензију или смрћу.

- Тешко је рећи о колико штићеника данас брине једна неговатељица у домовима за децу ометену у развоју. Није модел да у сваком, како се наводи у извештају "Заборављена деца", оне имају по 10-12 корисника, али дешавају се и такве ситуације - каже Вељовићева. - Некада није проблем ни у радницима и условима, већ у здравственом стању штићеника. Постоје, нажалост, деца коју због природе болести не смете ни да додирнете, јер су буквално као пена. С друге стране, у многим установама осим бриге о деци, они морају и да им припремају оброке, чисте просторије, раде са њима...

Оно са чиме се сусреће наш систем социјалне заштите је некада и недовољна едукованост за рад са таквом децом. Ти штићеници, према њеном мишљењу, не би требало да буду у домовима, већ у неком мање рестриктивном систему, попут домских заједница.

- Такве заједнице постоје при центрима за социјални рад, али тешко функционишу с обзиром на то да запослени раде по пет послова и немају довољно времена да им се посвете - објашњава Вељовићева. - Ситуација би била знатно лакша када би постојале специјализоване хранитељске породице које би се бринуле само о деци са сметњама у развоју. Нажалост, тај пројекат је код нас још у повоју.

Сандра Перић, директор Коморе социјалне заштите, сматра да извештај Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом представља перспективу истраживача и оних који су били укључени у процес.

Фото Архива/вибер

Министарка Кисић Тепавчевић у обиласку установе за смештај људи са сметњама у развоју

- Свако има право на своју перспективу, а оно око чега треба сви да се усагласимо јесте начин на који можемо да заштитимо кориснике - тврди наша саговорница.

Она наводи да у својој пракси није имала прилику да се среће са методама везивања корисника или одбијања да им се укаже медицинска помоћ, како стоји у извештају који је узбуркао јавност.

- Не могу да потврдим да ли се у неким установама овакве методе примењују или не. Установе социјалне заштите су дужне да пријаве сваку инцидентну ситуацију у року од 24 сата од када се она деси, док су центри за социјални рад у обавези да предузму неодложне интервенције када се утврди да су живот, здравље и безбедност корисника угрожени - објашњава Перићева.

Према њеном мишљењу, поред повећања броја запослених, неопходно је радити и на јачању њихових компетенција, обезбедити им супервизију и стручну подршку. Она сматра да је важна подршка биолошким породицама, тако да родитељи могу да брину о свом детету, али да наставе да раде и буду укључени у живот у заједници.

И МИНИСТРИ ПРОВЕРАВАЈУ УСЛОВЕ

СТРУЧНИ тим, који ће обићи установе социјалне заштите за смештај корисника са сметњама у развоју и утврдити чињенично стање и квалитет заштите корисника, а затим дати препоруке за унапређење система, формиран је јуче. Поред ресорне министарке Дарије Кисић Тепавчевић (на слици са штићеницом установе у Шапцу, током јучерашње посете), у тиму су и министри Златибор Лончар, Ратко Дмитровић, заштитник грађана Зоран Пашалић, инспектори, представници НВО...

ПОЛА ГОДИНЕ ЧЕКАЈУ ВАЂЕЊЕ ЗУБА

ДЕШАВА се да штићеници домова чекају по пола године како би извадили зуб, тврди Мирјана Вељовић.

- Зато би било добро формирати социјалне здравствене установе. Велики проблем био је и у време короне када су се корисници заразили. Станаре из дома Трбуње, пошто су сместили у болницу, нико није могао да нахрани. Због тога касније корисници дома у Кулинама нису ни измештани у здравствене установе, већ је дом ушао у ковид-систем - објашњава она.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

Донорство је херојство