ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МЕЊАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ СРБА: Доприноси, успони и падови током ХХ века на удару ревизионистичке историографије

САДАШЊОСТ се може сагледати и разумети, а у будућност "завирити", преиспитивањем прошлости.

Немачки цар Вилхелм и престолонаследник Фердинанд

Имајући то у виду убеђени смо да ништа није сврсисходније од научног истраживања и рационалног промишљања прошлости. Резултати до којих се у таквом поступку и намери досегне померају границе наших досадашњих сазнања. Као такви они неминовно представљају својеврсну ревизију наших представа и знања о прошлости. Без тог вида ревизије прошлости нема нових научних сазнања и резултата. То је једини пут да друштво упозна или да се приближи истини о прошлости - о ономе шта се догодило, када се догодило, како се догодило, због чега се догодило...

Насупрот научном поступку, који води обогаћивању знања о прошлости, уочљива је и ненаучна ревизија историјских догађаја, појава и процеса. Такав приступ прошлости посебно је видан када наступе периоди у којима се, о темама о којима се пре тога "упорно ћутало" (...), почиње да "прегласно говори" и некритички суди, уз изрицање мноштва стереотипа, вредносних судова, лаких и олаких одговора, квалификација, тврдњи, а тако мало знања које је засновано на поузданим историјским истраживањима (...) Политика је та која, најчешће, свесно и без осећаја одговорности за последице кривотворења историје, а оне су несагледиве, инсистира на ненаучној ревизији прошлости. Ту су и интереси - политички, државни, национални, идеолошки, верски, страначки, струковни, економски, лични...

"СРПСКОМ ПИТАЊУ" можда и не бисмо посветили дужну пажњу да ослободилачки напори, херојски подвизи, положене жртве, цивилизацијски доприноси, успони и падови више генерација Срба током ХХ века данас нису на удару ненаучне ревизионистичке историографије која:

- брише, поништава и обесмишљава историју и историјски идентитет српског народа;

- врши деструкцију његовог имена, православне вере коју исповеда и цркве којој припада;

Немачка делегација у Версају

- резултате његових колективних прегнућа и историјске доприносе појединаца који су му припадали умањује и приписује другим народима у окружењу;

- подсмева се уложеним генерацијским енергијама на стварању, модернизовању и одбрани државе (српске и југословенске);

- омаловажава изборе које је на важним историјским прекретницама чинио (1914, 1918, 1941, 1945, 1948, 1989...);

- конструише нову "историју" у којој за Србе нема места, у којој је тај народ представљен као "реметилачки фактор", противник западноевропске културе, носилац Европи страног "бизантизма";

- одузима људско достојанство и идентитет и мења националну свест Срба; негирајући прошлост укида будућност српском народу.

ВЕЋ ОВАКО НАБРОЈАНИ проблеми говоре да су око "српског питања" у модерном времену сплетени и сучењени интереси великих сила заинтересованих да међународне проблеме решавају нагодбама унутар постојећег "европског система" и никада спремних да са одобравањем и без сумњи прихвате и подрже хтења малих народа да до своје државе, самосталности, напретка сваке врсте, будућности досегну сопственим снагама. Из тих разлога решавање "српског питања" захтевало је време и големе националне енергије, тражило културне напоре, провоцирало политичке борбе и ломљење отпора спољних сила, производило еуфорије али и депресије, садржало и трошило много емоција али и пружало могућност да се рационално сагледају околности у свету и реално одмере могућности државе и нације. Енергија која је притом ослобађана директно је потирала постојање "великих царстава", неприкосновену моћ "великих сила", утицаје "доминантних идеологија", налоге оних који креирају "светске поретке" и обезвређивала "правила" и "системе" који су они на Балкану прописивала.

Британски премијер Чембрлен у Лондону

И СВЕ НАВЕДЕНО и није ништа ново у историји српског народа. Проблеми са којима се суочавао у прошлости, подједнако као и они који га чекају у будућности, по свом обиму и сложености искушавали су и искушаваће вољу, стручно знање, упорност не само оних који том народу припадају, већ и историчара намерних да научно изучавају историју српског народа. Обезбедити истини најближе одговоре о месту и улози српског народа у историји савремене Европе обавеза је коју има савремена генерација историчара. То, истовремено, значи отварање сукоба са свима које политички интерес за промену историографске слике епохе ХХ века подстиче, по ко зна који пут у веку, да кривотворе историју и брутално врше њену ненаучну ревизију. Тако је било увек када је успостављан, негиран или рушен светски поредак (1918, 1933, 1939, 1945, 1989...). Тако је и данас.

* * * * * * * * * * * * * * *

Прве жртве историјске чињенице

СЕТИТИ СЕ" ИСТОРИЈЕ српског народа у ХХ веку, узрока и повода ратова које је у њему водио, држава које су настајале и нестајале уз велике жртве Срба, истакнутих појединаца који су трајно уградили своје име у историју тог времена, успона и падова који су одређивали испуњавали постојање народа, бројних догађаја који су имали прекретни значај, појава које су одређивале смисао века, процеса који су трасирали правце којим је кренула историја, сматрамо изузетно важним. За историчаре, професионално загледане у минуло столеће, обавеза је да, још једном, критички преиспитају знање које имају о историји српског народа у ХХ веку. Архивски извори, објављена грађа, штампа и периодика, сачувано историографско наслеђе, морају бити подвргнути, опет изнова, критичком погледу историчара (...) То је једини пут досезања до поузданог научног знања о прошлости.

 

Никола Пашић

Да ли ће се глас историчара чути у јавности или ће бити "угушен" политичким интересом центара моћи за променом историографске слике ХХ века? На то питање немамо ваљан одговор. Ипак, сигурни смо да ће научно знање бити у могућности да се супротстави ваннаучном, тенденциозном, стереотипном, ревизионистичком креирању свести савременика о прошлости. Сваки други исход води поништавању смисла целе једне науке и идентитета не само српског већ и осталих народа, води недопустивом кривотворењу историје, понижавању и изнова убијању свих оних који су жртвовали себе зарад будућности своје деце, своје нације и своје државе.

СРПСКА ИСТОРИОГРАФИЈА већ неколико деценија суочава се са чињеницом да политички мотивисана ревизија историјске слике прошлости брутално поништава резултате до којих долазе историчари. Промене настале у сфери политике 90-их година ХХ века, оставиле су свој траг у мисли о друштву, а онда и у историографији. Као и у ранијиом временима политички чиниоци који настоје да контролишу општу друштвену свест не одричу се могућности да под свој утицај и контролу ставе и историјску свест, као њен нераздвојни део.

Историји се признаје моћ да слаби или снажи политички легитимитет сваке власти. Претходна власт се увек руши тако што јој се, уз остало, мења слика прошлости и место те власти у њој и тако јој се одузима историјски легитимитет. Тако је било и 1945, тако је било и 1989, тако је и данас. Значај у историји се одузима некадашњој власти и предаје ривалским покретима. Промена историографске слике прошлости је увек насилна, политичка и идеолошка и у себи садржи нову митологију и доноси политичку "рехабилитацију" свих противника претходне власти (раних 90-их то су били комунисти)...

ПРВЕ ЖРТВЕ РЕВИЗИЈЕ историје су историјске чињенице. Њиховим обесмишљавањем обесмишљавају се историјски догађаји и појаве о којима оне сведоче, као и историјски процеси који мноштву догађаја дају смисао. Методологију историјске науке замењује идеолошко тумачење прошлости. Обесмишљава се постојеће "друштвено сећање". Доводи се у питање сврсисходност историјске науке и функција коју историчар има у друштву. Историчара потискује пропагандиста, политичар, страначки одбор, трибунал који себе самопрокламује у онога ко изриче истину о прошлости. Највећим делом то је последица промене у политици и друштву са краја ХХ века која је оставила свој траг и на промену у мисли о друштву, а тиме и у историографији. Виђење прошлости је измењено. Крајњи резултат целог тог процеса је "конструкција" новог "друштвеног сећања", које одговара потребама политичких снага које су на власти. Коначни резултат тог процеса је увек искривљена слика прошлости. Тиме је отворен простор за појаву стереотипа и нових историјских митова који својом природом идеологизују свест појединца и спутавају друштвени развој.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАЈСТОРИ ЗА МИТИНГЕ: Организатори протеста су демонстрације обликовали по својој жељи

28. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУЗАВАЦ ПРОГОВОРИО НА ЖУТОЈ ГРЕДИ: Побуна у најмањој југословенској републици

27. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТОНОМАШИ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Октобарска револуција зачињена јогуртом

26. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МИЛОШЕВИЋ ФАСЦИНИРА ЦРНОГОРЦЕ: Активисти српског покрета пажљиво су планирали развој догађаја

25. 06. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВАРЉИВО ЛЕТО 1988. ГОДИНЕ: Нови талас протеста српског покрета са Косова и Метохије по Србији и Црној Гори

23. 06. 2021. у 17:15

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АНТИБИРОКРАТСКА РЕВОЛУЦИЈА: Народ је проговорио - "Напоље"

22. 06. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације