КЊИЖЕВНОСТ СРПСКА, НИЈЕ САМО СРБИЈАНСКА: На скупу у Тршићу донета Декларација о заштити националне литературе, језика и културе

Љ. БЕГЕНИШИЋ

22. 06. 2021. у 10:00

ПОВЕЋАТИ бригу о српском језику и књижевности кроз више часова и натпредметни статус у школама, очувати целину српске књижевности у свим епохама и на целокупном простору на коме је стварана, канон српске књижевности, када буде установљен, мора да буде основа за наставу књижевности у школама...

КЊИЖЕВНОСТ СРПСКА, НИЈЕ САМО СРБИЈАНСКА: На скупу у Тршићу донета Декларација о заштити националне литературе, језика и културе

Кућа Вука Стефановића Караџића

Ово је део захтева и циљева које садржи Декларација о српском књижевном канону која је донета на Другој интеркатедарској србистичкој конференцији одржаној у Тршићу протеклог викенда.

Учесници скупа, угледни професори и научници из Србије, Републике Српске и Црне Горе, у овом документу су навели и да канон српске књижевности чине дела без којих је српска књижевност какву познајемо незамислива и о којима сваки нараштај нужно размишља и говори.

У раду конференције посебно је истакнут значај израде и примене принципа за обликовање српског књижевног канона на целокупном српском језичком, књижевном и културном простору, што укључује велике ауторе као што су Владан Десница, Бранко Ћопић, Петар Кочић и др.

Још једном је наглашена важност проучавања дубровачке књижевности у оквиру канона. Акцентована је и улога народне књижевности која је, како је говорио Васко Попа, "наша класика, једина и права". Посебно је истакнута суштинска и функционална повезаност српског језика и књижевности у настави.

Потписници Декларације указали су на трајне одређујуће чиниоце канона српске књижевности. То су: књижевноуметничка дела у којима језици српске културе - српски народни, српскословенски, рускословенски, славеносрпски и вуковски - достижу свој симболички и изражајни врхунац, затим ту је и целокупни корпус српске књижевности - народна, стара, укључујући и дубровачку књижевност, нову књижевност и стваралаштво на целокупном српском културном простору од Хиландара до Сент Андреје и од Темишвара до Трста, захваљујући коме су наста(ја)ла књижевна дела која су одразила контактну природу српске културе и њено прожимање са европском традицијом.

Један од учесника конференције, проф. др Александар Јовановић каже, за наш лист, да чињеница да је одржана већ друга Интеркатедарска србистичка конференција у Тршићу има изузетан значај јер повезује најзначајније србисте са свих одговарајућих катедри филолошких, филозофских, учитељских и педагошких факултета у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

- Они су говорили о свим тешкоћама у настави српског језика и књижевности, на свим нивоима образовања. Прошле године су донете две декларације о неопходности повећања броја часова, које су, добрим делом, прећутане од наших просветних власти, али оне су ту и не могу се заобићи. Од њиховог усвајања зависи и судбина овогодишње декларације - упозорава проф. Јовановић.

Наш саговорник појашњава да је Декларација о канону српске књижевности, која је увек и декларација о српском књижевно-образовном канону, именовала његове битне моменте као динамичке визије целине наше књижевности у њеном историјском трајању и савремености: његову нераскидиву везу књижевности са српским језиком, укључивање целокупног корпуса наше књижевности (народне, старе и нове) наста(ја)ле на целокупном српском културном простору, његов идентитетски и општехуманистички значај.

- У Декларацији се, истовремено, указује на неопходност дуготрајног и систематског рада свих србиста на очувању целине и вредности српске књижевности, посебно у образовању - каже проф. Јовановић. - То је изузетно важно у времену када је српска култура нападнута из више праваца, и споља и изнутра, од свођења српске књижевности на србијанску, до насиља политичке и родне коректности над књижевним делима, којима се на тај начин одузима не само уметничка лепота, него и моћ да се суоче са злом у свету и да га превладају. Неопходно је да начела Декларације о српском књижевном канону доследно буду у основи деловања свих наших србиста. Јер, Декларација нема никога осим нас и нашег научног, наставног и етичког ауторитета. Није то мало, напротив само ако будемо доследни и истрајни!

ПРОТИВ ИДЕОЛОШКЕ УПОДОБЉЕНОСТИ

УЧЕСНИЦИ конференције навели су и да се супротстављају оспоравањима канона која "вођена жељом да га уподобе идеолошко-политички пожељној слици данашњице", поништавају историју српске књижевности и занемарују дуго трајање мишљења о њој.

- Залажемо се за сталну отвореност расправа о увек новом сагледавању канона - што бољем, поузданијем, потпунијем када је реч о чињеницама, уз научно преиспитивање претходника, а са становишта које уважава разнородне димензије савремене српске културе, у њиховом што сагласју, а што полемичком односу - наводи се у документу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)