ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕМОЋ АУТОНОМАШКОГ РУКОВОДСТВА: Црногорски функционери нису начелно били против митинга као њихове колеге из Војводине

Небојша Владисављевић

24. 06. 2021. у 17:15

ДО СРЕДИНЕ СЕПТЕМБРА уочљиво је било незадовољство грађана у Војводини, мада се број учесника у протестима и даље мерио у хиљадама а не десетинама хиљада.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НЕМОЋ АУТОНОМАШКОГ РУКОВОДСТВА: Црногорски функционери нису начелно били против митинга као њихове колеге из Војводине

Фото Архив Музеја Војводине

Све веће незадовољство грађана није утицало на персонални састав покрајинског руководства нити на његову политику. Пат позиција између високих функционера Војводине и њихових противника на протестима коначно је нарушена у другој половини месеца. Покушавши да талас мобилизације окрене у своју корист, покрајинско руководство је заказало митинг подршке својој политици у Сремској Митровици за 15. септембар. С намером да отежа присуство присталица српског покрета и њихових савезника изван Косова, руководство се одлучило да се митинг одржи радним даном, а не током викенда. Техничка подршка митингу битно је одступала од импровизоване опреме локалних активиста на претходним митинзима у Војводини. Моћна појачала су неутралисала скандирање против руководилаца Војводине. Испоставило се да је на митингу било много полицајаца у цивилу: током краткотрајног пљуска многи учесници су обукли исте кабанице, очигледно из државних резерви.

Наслућујући да је реч о преломном тренутку, покрајински функционери, српски покрет сa Косова и локални активисти у Војводини борили су се да доведу што више присталица. На крају, појавило се око 30.000 људи. Активисти покрета први пут су се ослонили на државне организационе ресурсе за своје протесте у Војводини. Шпаравало је касније сведочио да је од локалних партијских руководилаца у централној Србији тражио десетак аутобуса за превоз демонстраната - Срба са Косова у Сремску Митровицу.

ИСКУСНИ АКТИВИСТИ, као што се могло предвидети, показали су се бољим организаторима од покрајинских руководилаца. Звиждали су говорницима које је послало покрајинско руководство, опструирали су и на крају напустили митинг да би у близини одржали свој протест. Пошто су медији темељно извештавали о тим догађајима, вести о неуспеху контрамитинга покрајинских функционера брзо су се прошириле и, поред митинга одржаних наредних дана, отвориле пут за њихов коначни пад.

Следећи велики догађај био је други митинг у Новом Саду 25. септембра. Локални активисти, подржани петицијом са 200 потписа грађана Новог Сада, сада су отворено захтевали да локалне власти обезбеде логистичку подршку митингу. Власти су узвратиле присмотром потписника петиције од стране безбедносних служби и покушале да заплаше најактивније међу њима, према сведочењима двојице потписника. Митинг је на крају организован уз логистичку подршку "Југоалата", великог предузећа чији су се управа и синдикат дуго супротстављали локалном руководству. Око 50.000 грађана се појавило на протесту захтевајући оставку покрајинског руководства. Бошко Крунић, члан савезног партијског председништва и његов бивши председник, и један од водећих чланова покрајинског партијског председништва, сведочили су да се покрајинско руководство у то време већ осећало беспомоћним суочавајући се са протестима.

У ЦРНОЈ ГОРИ, подршка српском покрету са Косова је од самог почетка била значајна, што се одразило у великом броју учесника и емотивном расположењу на августовском митингу у Титограду. Високи функционери Црне Горе нису начелно били против митинга као њихове колеге из Војводине, али су ипак покушали да преко локалних власти спрече њихово одржавање у својој републици. Руководство се такође потрудило да локална штампа и државна телевизија негативно извештавају о догађајима. То није зауставило нити успорило локалну мобилизацију грађана. Противречне званичне изјаве о митинзима само су подстакле незадовољство и изазвале престројавање унутар политичке класе. Више локалних функционера и оних из средњег ешелона сада су јавно преиспитивали ту политику. Локални функционери са Цетиња одбили су да спрече или одложе митинг планиран за 18. септембар, а неколико функционера ССРН захтевало је да се митинг званично призна као легитимни облик политичког деловања. Локалне власти у ствари су организовале митинге под покровитељством ССРН, а локални функционери су отворено подржавали српски покрет са Косова. Митинзи у Никшићу, са 50.000 учесника, и на Цетињу, са 30.000, 18. септембра укључили су неколико радикалнијих слогана и транспарената. Маса је скандирала: "Идемо на Косово" и "Хоћемо оружје", као и пароле о блискости Срба и Црногораца. Демонстранти су узвикивали слогане подржавајући Милошевића и неке високе функционере Црне Горе, као што су Орландић и Радоњић, али и против других, на пример, Жарковића и Ђурановића. Још један митинг, са око 30.000 учесника, одржан је у Андријевици недељу дана касније. Водећи члан државног председништва Црне Горе сведочио је да су тада догађаји већ измакли контроли. Све у свему, значајно учешће грађана на митинзима од самог почетка, имајући у виду број становника Црне Горе, као и све веће отпоре локалних и других функционера званичној републичкој политици одражавали су све већу политичку нестабилност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)