КУРТИ ПРИСВАЈА СРПСКУ БАШТИНУ: Др Видоје Голубовић нагласио значај очувања наших споменика културе (ВИДЕО)

Novosti online

18. 06. 2021. у 21:12

ДОБРО је да наша власт инсистира на томе да се ништа не дира са Косова, да се не носи одатле.

КУРТИ ПРИСВАЈА СРПСКУ БАШТИНУ: Др Видоје Голубовић нагласио значај очувања наших споменика културе (ВИДЕО)

Фото архива

Међународна заједница нема искрени прилаз чувања српске баштине, а то је светска баштина. Па и ми чувамо римске споменике. Имовина око манастира не сме да се наруши, али је неко намигнуо да то може. Наша држава мора да се борити код међународних институција да се то заштити, али и да ми дајемо своја средства.

Ово је рекао др Видоје Голубовић, истраживач културног блага Србије са Института за међународну политику и привреду, у емисији „Српски св(иј)ет”, на питање водитељке Гордане Јанићијевић да ли влада привремених косовских институција на челу са Аљбином Куртијем присваја српску културну баштину.

Српска културна баштина угрожена и ван КиМ

Српска културна баштина, по његовим речима, није угрожена само на Косову и Метохији.

- Наша баштина у бившим републикама СФРЈ је битно угрожена. Све што сам сазнао ми даје за право да укажем да се морају предузимати хитне мере, ако ни због чег другог, оно због докумената који су потписивани када је у питању сукцесија. Нисам сигуран да ли ми имамо податке шта је од тога уништено на тим просторима, и где није било ратних дејстава. Ако само видите простор Северне Македоније шта је од тога сачувано, па видите проблеме које има православна црква, затим Словенију и ту Белу Крајину где се људи асимилују. Ако и то ставимо по страни, остали су бројни објекти које треба сачувати, тражити да се сачувају. Ни у Хрватској није боља ситуација. Имам увек дозу обазривости, али да будем крајње прецизан, ту су иништавали и усташе, нешто је само пропадало, а нешто су уништавали и сами Срби - рекао је Голубовић.

Он је истакао Филипа Шкиљана из Хрватске који је направио обимну студију у два тома са детаљним подацима са садашњим и архивским подацима о објектима на тереиторији Републике Хрватске, где указује како да се то сачува. О ситуацији у Црној Гори је такође говорио, о угрожености српског културног блага, дотакавши се и политичке ситуације.

- Уверен сам да ће српски народ, као што је решио ово питање литијама, имати снаге да реши све ово и мимо политичара - поручио је др Видоје Голубовић. - Разговарајући у Црној Гори са људима који нису задовољни, али нису политички оптерећени, закључио сам да су они о свему размишљали другачије како ће се дешавати. У свему треба имати личну дозу стрпљења да ће се неке ствари разрешити и ја очекујем да ће се то десити.

Голубовић поручује да „када кажемо 'историја' најчешће имамо асоцијацију на рат.

- Заборављамо на културну баштину коју морамо да чувамо - каже човек који је организовао девет научних конференција које су допринеле да се сакупи једно огромно српско културно благо у списковима.

Јиндриховице у Чешкој, гробље са око 8.700 сахрањених

У тим конференцијама су учествовали научни радници из целог света, чак и они који нису Срби.

- Нажалост, то је остало само у мојој архиви. Око 250 радова. Све је то похрањено у народној библиотеци у ЦД формату. Не постоји могућност јавног представљања свега тога, што је јако лоше - каже др Видоје Голубовић. - Требало би стално да бринемо око тога, да покрећемо иницијативе да се то одржава, да улажемо средства. Нема другог пута. Огроман проблем су Јиндриховице у Чешкој, огромно гробље, око 8.700 сахрањених. Више него у Зејтилнику. Срећом да је Чешка таква каква јесте, у позитивном смислу. Иначе, после 100 година, по међународним прописима они то могу да преору или раде шта хоће. Нису то урадили, и сад има разних покушаја да се то среди. Са Словацима имамо реципроцитет да ми одржавамо њихова, а они наша гробља - рекао је.

Др Видоје Голубовић је поменуо поједине објекте у Пољској, на Новом Зеланду као лепе примере очувања културе, као и топографе широм света који би требало да буду обележени да наши људи могу да имају у увид где су ако путују у том делу света, као што је и планински врх Путник у Канади, назван по војводи Радомиру Путнику.

Немачки војници однели део блага Народне библиотеке?

- Немачка је у оба светска рата имала специјализоване јединице које су знале шта треба одавде да носе. Они су имали детаљне пописе. Нисам сигуран да је баш све у Народној библиотеци изгорело, требало би истражити те околности - поручио је Голубовић.

Он је открио и да је за време рата у Марибору био логор, да је у Осијеку 800 жртава сахрањено, у Добоју уморено 15.000 Срба. У Немачкој постоје 83 локације на којима су сахрањени српски интернирци и заробљеници за време Првог светског рата. У Хрватској такође има 548 локација на којима је сахрањено од 1.000 до 3.000 Срба. Исто важо и за Бугарску и Албанију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)