МОРАЛА ЈЕ ДА СЕ ВРАТИ ПО ДЕТЕ: Жена у пижами побегла кроз прозор јер је муж претио да ће је убити

Новости онлине

13. 06. 2021. у 18:45

СВЕ су чешће ситуације у Србији у којима породично насиље ескалира до те мере да је касно било шта да се учини.

МОРАЛА ЈЕ ДА СЕ ВРАТИ ПО ДЕТЕ: Жена у пижами побегла кроз прозор јер је муж претио да ће је убити

Фото Илустрација Deposhitphoto

Починилац, наравно, треба да буде кажњен, али то неће вратити неког кога више нема. Због тога треба да знамо како да насиље препознамо на време, како не би дошло до трагичног исхода.

Марија Милановић из Центра за жртве насиља ДАР за "Телеграф" каже да се број корисника само њиховог центра се на територији Београда увећао за 30 одсто од почетка године.

- Од почетка године на територији Београда имамо 55 нових корисника, што је увећање за 30 одсто у односу на ранији период. То не звучи као велик број, али то није укупан број случајева породичног насиља. Треба узети у обзир да је у питању само Београд, да има и других организација којима жртве насиља могу да се јаве, да постоје они који се обрате Центру за социјални рад или Црвеном крсту, али не и невладиним организацијама, а такође су ту они који трпе насиље, али га не пријављују - објашњава Марија.

Овом Центру се већински обраћају жене које се жале на претње.

- Дешава се да претње упућује бивши супруг или партнер који неће да призна дете, да плаћа алиментацију или, с друге стране, желе да узму дете по сваку цену, из жеље за осветом. Углавном су у питању ситуирани мушкарци, па Центар за социјални рад неретко доноси пренагле одлуке када је у питању модел виђања детета - додаје.

Истиче да је у последње време велик и пораст насиља жена над мушкарцима, али да се већина случајева догодила јер су "жене почеле да се бране".

- То, наравно, није увек случај, догађа се и насиље над мушкарцима. Али у таквим случајевима треба да се сагледа и позадинска прича. Жене прибегавају економском и психичком насиљу пре него физичком, а до физичког напада у већини случајева долази када жене више не могу да истрпе насиље. Мушкарци, с друге стране, врше све три врсте насиља - психичко, економско, али и физичко - објашњава Марија.

Како објашњава, жене су најмање спремне да напусте насилника јер су утучене, мисле да нису способне да се снађу саме.

- Ако посматрате њихов свакодневни живот оне раде, кувају, перу, чувају децу. Ни за шта од тога им није потребан муж. Сасвим су способне да све раде саме. Међутим, оне су убеђене да не могу јер им мушкарац утиче на психу - додаје.

Како објашњава, прича се не завршава када жена напусти насилника.

-Њен пакао тада тек креће. Она мора да се вуче по судовима, центрима за социјални рад. Минимално годину дана потребно је за рехабилитацију после преживљеног насиља. Током свег тог времена она углавном и даље прима претње - каже Марија.

Од почетка године, Центар је имао четири озбиљнија случаја, међу којима је и жена која је од насилника морала да бежи усред ноћи, у пижами.

- Жена је у пижами побегла кроз прозор јер ју је муж тукао. Морала је да се врати по дете. Рекао је и њој и детету од две и по године да ће да их убије. Комшије су морале да интервенишу и да исценирају да су јој позвале такси како би он отворио врата и пустио је да узме дете. Постоје и ситуације када жене малтретира неки други члан породице. Једна од корисница којој муж није признао дете треба да живи са мајком и братом. Брат је малтретира, не сме да спава у кући с њим, већ одлази у кућу у селу која је далеко, јер прети да ће да је убије - прича она.

Како истиче, једној од жена је Центар за социјални рад саветовао да прода стан и пресели се ван Београда како би побегла од насилника. Долазило је и до ситуација у којима су деца, и мушка и женска, претукла родитеље и избацила их из станова.

КОМШИЈЕ И ПРИЈАТЕЉИ ПРВИ МОГУ ДА ПРЕПОЗНАЈУ ЗНАКЕ НАСИЉА

Центри за социјални рад и остале институције не могу да реагују пре него што се насиље деси јер пре пријаве не могу да знају да се оно одиграва.

Често се дешава да људи остану у шоку када сазнају за насиље или, још горе, убиство као продукт насиља, јер им је починилац "деловао као фин човек".

- Насилник је фин и умиљат, све док не убије жену. Он је углавном изузетно интелигентан човек и труди се да буде добар пријатељ и комшија. Тада људи мање обраћају пажњу на жену и нико се не пита зашто она поред њега увек иде погнуте главе или зашто прича мање када је он ту, него када није - појашњава Марија.

Комшија или пријатељ је прва особа која може да помогне. Када примете знаке насиља могу анонимно да пријаве случај Центру за социјални рад или полицији. Исто важи и за учитеље и наставнике, који школи могу да пријаве уколико сумњају да је дете жртва породичног насиља.

- Не обраћамо пажњу на ситнице док се нешто озбиљно не догоди. Комшије и пријатељи су први који треба да обрате пажњу јер знају како се особа понашала раније. Свака промена може да буде показатељ насиља. Уколико имате другарицу која се раније стално фарбала, сређивала нокте, волела да често излази са вама на кафу, а сада одједном све то престаје да ради, то може да буде један од знакова. Неретко ће смислити зашто је престала да ради све што воли. Жели да буде природнија, зато се не сређује. Често се истина крије у томе да јој муж брани да ради те ствари. Такође, ако одједном нема времена да оде на кафу, не само са вама, него са било ким, ако не излази из куће, под изговором да има да кува, пере веш или ради било који други посао, врло је вероватно да јој супруг не дозвољава да излази - додаје она.

Како објашњава, ово нарочито може да буде сумњиво уколико су у питању жене које су домаћице, "јер и запослена жена стигне и да ради и да обави кућне послове", што значи да би жена која је домаћица сигурно могла барем једном у неколико дана да нађе времена за кафу са пријатељицом. Ово су јасни показатељи да нешто није у реду и да треба да пријавимо случај.

Суптилни трагови морају да се прате јер жена, углавном због срамоте што је малтретирана, то неће поделити ни са својим најближима.

-Иако то није њена лична срамота и, иако треба да се обрати за помоћ, жртву је стамота што трпи насиље и никада неће рећи да је муж малтретира. Зато је јако битно да едукујемо људе о томе како да препознају да ли је неко у невољи. Ми имамо стручни тим који држи трибине широм Србије, где год нам дозволе. На трибинама присуствују и полицајци и радници центара за социјални рад. Тамо причамо грађанима како да препознају насиље и како да превентивно делују. Обично грађани после трибине пренесу комшијама оно што су чули и тако се прича прошири. Ако бисмо научили да препознамо насиље, можда бисмо спасили једну породицу од распадања, можда бисмо избегли смртни исход - закључује Марија.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)