ДУХОВНИ СВЕТИОНИК ДЕВЕТ И ПО ВЕКОВА: Данас се слави велики јубилеј манастира Прохор Пчињски, стуба опстанка вере на југу Србије

Д. Ристић - Ј. Стојковић

13. 06. 2021. у 08:00

СМЕШТЕН на шумовитим готово бајковитим обронцима планине Козјак, недалеко од Бујановца, на самој обали реке Пчиње, Манастир Прохор Пчињски већ 950 година представља стуб опстанка вере на овом подручју на крајњем југу Србије. У цркви при манастирском комплексу налазе се чудотворне мошти Светог Прохора Пчињског, које су тренутно једине мироточиве мошти у Српској православној цркви и због тога овај манастир ужива велико поштовање међу верницима не само из Србије већ и из суседне Северне Македоније, али нису ретки ходочасници који долазе по духовни мир и из других држава.

ДУХОВНИ СВЕТИОНИК ДЕВЕТ И ПО ВЕКОВА: Данас се слави велики јубилеј манастира Прохор Пчињски, стуба опстанка вере на југу Србије

Фото Ј. С.

Централна прослава великог јубилеја, на државном нивоу, са учешћем патријарха српског Порфирија и председника Србије Александра Вучића, одржаће се данас пошто је прошлогодишња најава прославе отказана због пандемије вируса корона. Свечана академија планирана је за 12 часова.

ОВУ светињу је према доступним подацима подигао у 11. веку византијски цар Роман Диоген, у знак захвалности пустињаку Светом оцу Прохору Пчињском који му је прорекао да ће постати цар. О пустињаку се зна да је још као младић отишао у пустињу, прво у нагорички крај, а потом у планину Козјак. Једини човек који га је икада срео, како се приповеда, био је управо византијски цар Роман Четврти Диоген. Да није било њиховог сусрета вероватно се о пустињаку не би ништа знало, јер је он преко 30 година живео у самоћи. Роман Диоген је као војсковођа ловио у Козјаку и том приликом, следећи рањену срну, дошао до пећине где се подвизавао светитељ који му је прорекао да ће бити цар и - тако би.

Занимљиво је да је првобитна одлука цара Диогена била да сагради цркву у Старом Нагоричану, потражио је Прохора, али је нашао његове мошти. Када су његови људи дошли са намером да однесу мошти, оне су остале приковане за земљу. У томе су видели његову жељу да остане и почива ту, где је и направљена мала црква од речног камена и ту је положено његово тело које мироточи и дан-данас. Око 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу, коју су осликали познати сликари његове краљевске радионице Михаило и Евтихије.

Фото Ј. С.

КРОЗ историју манастир добија нове ктиторе, па је тако последња фаза градње манастирске цркве Светог Прохора дело комита-четника, бораца за слободу од 1903. године у време игумана Владимира Протића. Манастир је духовни и просветитељски центар овог краја, био је у својој историји и женски и мушки манастир.

Од прошле године у Епархији врањској све је у духу обележавања два значајна јубилеја - 950 година од изградње манастира и 700 година од упокојења другог ктитора манастира Светог краља Милутина.

- Манастир Светог Прохора велики је духовни светионик на овим просторима наше отаџбине. Ове године обележава девет и по векова свог постојања, а обележавање овог великог јубилеја на високом црквеном и државном нивоу, знак је да је манастир као духовни светионик препознат и као чувар српског националног идентитета - каже, за "Новости", старешина манастира архимандрит Методије Марковић.

ПРЕМА речима архимандрита Марковића, овај велики јубилеј за манастир, а уједно и за целокупни православни свет, од посебног је значаја из више разлога:

- Манастир Светог Прохора је један од најстаријих манастира у Србији. Његов историјски значај посебно је важан, јер у својој дугој историји под сводовима манастирског храма, а око кивота Преподобног Прохора, сабирале су се многе значајне личности, почевши од првог ктитора манастира византијског цара Романа Диогена, преко светог краља Милутина Немањића, који је обновио манастир у 14. веку, затим светог свештеномученика игумана Владимира Протића. Манастир је кроз своју богату историју преживљавао све историјске прилике и неприлике као и наш православни народ ових крајева, вршећи своју мисију обожења и духовног просвећења, како монаха који су живели у њему, тако и свих верујућих који су долазили. У данашње време, манастир наставља свој духовни пут, вршећи своју мисију кроз литургијски и богослужбени живот.

Фото Ј. С.

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

МАНАСТИР има велики значај не само у духовном смислу за Северну Македонију. Наиме 2. августа 1944. године, у манастиру Свети Прохор Пчињски одржано је заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније, које је одлучило да се оснује македонска држава као чланица федералне Југославије. Овај догађај се у Северној Македонији слави као Дан државности.

ИСПОСНИЦА

НЕДАВНО је обновљена и испосница Светог Прохора Пчињског, која се налази на око два километра изнад манастира. Малена испосница је место где је светац провео већи део овоземаљског живота и упокојио се. До ње се стиже уском планинском стазом, а у њу се може ући само пузећи.

ДВА КОНАКА

У ИМПОЗАНТНОМ манастирском комплексу, поред цркве где се налазе мироточиве мошти, доминирају два конака, међу којима такозвани врањски конак, монументалних размера, представља једну од најлепших грађевина овог типа у Србији. Грађен је између 1854. и 1862. године, понајвише заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)