ДА ЛИ ЈЕ ИНДИЈСКИ СОЈ СТИГАО У СРБИЈУ? Микробиолог Александра Кнежевић открива шта показују последњи обрађивани узорци

Novosti online

05. 06. 2021. у 15:36

ПОСЛЕДЊИ узорци које смо обрађивали да бисмо доказали присуство различитих варијанти у Србији су показали да за сада доминира британски сој и нисмо потврдили ниједан други сој, односно ниједан узорак са индијским сојем, наводи Александра Кнежевић из Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

ДА ЛИ ЈЕ ИНДИЈСКИ СОЈ СТИГАО У СРБИЈУ? Микробиолог Александра Кнежевић открива шта показују последњи обрађивани узорци

Фото: Принтскрин РТС

Александра Кнежевић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навела да се испитивања настављају, али да ли ћемо индијски сој доказати или не, то, како каже, зависи од различитих фактора.

- Последњи узорци које смо обрађивали да бисмо доказали присуство различитих варијанти у Србији показали су да за сада доминира британски сој и нисмо потврдили ниједан други сој, односно ниједан узорак са индијским сојем. Наравно, испитивања се настављају, а да ли ћемо га доказати или не, зависи од различитих фактора – путовања, прокужености популације и наравно зависи и од броја узорака које ми тестирамо - објашњава Кнежевићева.

Додаје да се са посебном пажњом испитују тешки случајеви како би се искључила могућност да се појавио неки нови вирус.

- Добијамо стално информације од клиничара да се појављују поједини случајеви изразито тешких клиничких слика, онда те сојеве посебно испитујемо да бисмо видели да се случајно нешто није појавило што не бисмо волели да се појави - објашњава Кнежевићева.

Објашњава да су мутације у природи сваког вируса, али и да су истраживања показала да су код пацијената у Србији за сада оне мутације које су присутне у свим европским земљама.

- Мутације се појављују насумично, оне су потпуно спонтане и никада не знамо у ком делу генома вируса ће се оне појавити. Оно што је нама најзначајније јесте да пратимо оне мутације које се дешавају на нивоу С протеина јер је то у ствари протеин који је битан за преношење односно за везивање за наше ћелије. Међутим, посматрамо и остале мутације, с обзиром на то да се за коронавирус препоручује да се ради секвенцирање целог генома јер се може десити да се мутација појави у неком другом делу генома, што може утицати на биолошке особине вируса - објашњава Кнежевићева.

Наводи да се секвенцирање коронавируса и праћење његових мутација обавља у два центра у Србији – Ветеринарском институту у Краљеву и Институту за микробиологију Медицинског факултета.

Истиче да секвенцирање није поступак који се завршава за дан, већ да се ради више дана – неколико дана траје припрема узорка, затим неколико дана се обрађује у машини, па опет неколико дана траје опсежна биоинформатичка анализа.

Каже да су вирусолози са Медицинског факултета ангажовани у лабораторијама где се ради пи-си-ар тестирање. Како је притисак на лабораторије сада мањи, јер је епидемиолошка ситуација боља, сада могу да се интензивније посвете раду на секвенцирању вируса.

На питање да ли можемо да очекујемо нов талас, одговара:

- Можемо очекивати нови талас с једне стране је то последица појаве и ширења нових сојева вируса, али оно што мене више брине је да смо се претерано опустили, колико видим, људи углавном не носе маске. С друге стране сви смо кренули да путујемо, људи су кренули на различите дестинације, знатно је већи интензитет путовања, мене брине да се ту можда не деси оно што не бисмо желели и да се онда појави други талас.

Оцењује да је јако битно да се вакцинише што већи број грађана како у Србији тако и у региону, како би се спречио пренос вируса током путовања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)