ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АРИСТОКРАТЕ ПОСТАЈУ ТАКСИСТИ: Генерал Шкуро продавао је новине, а пуковник са метлом у рукама чистио је Нови Сад
КРАЉЕВИНА СХС је избеглице примила као браћу. Рат је тек био завршен, а у Србији се знало колика је огромна руска помоћ стизала све док је ова земља могла да је шаље: политичка, економска, војна... Дунавом су, из луке Рени, стизали конвоји хране, војне опреме, муниције, чак и коњи са храном за њих, стизало је људство, инжењери, официри, лекови, санитет. Руске санитетске мисије су уз војску и наш народ прелазиле Албанију.
Србија је крај Првог светског рата дочекала са 1,2 милиона жртава и без 60 одсто мушке популације. У разорену и разваљену земљу долази око 40.000 "белих" Руса, наоружаних разноразним знањима која су рањеној балканској паланци недостајала. Више од половине дошљака били су војна лица (махом са завршеном Војном академијом) и државни службеници. Трећина је радила у привреди, 13 одсто су били високообразовани предавачи, доктори, писци, уметници, свештенство, пет одсто је у претходном животу радило у администрацији, а само три одсто је било неписмених. Њихов долазак и интеграцију олакшала је чињеница да су краљ, премијер и црквени поглавар били русофили.
Краљ Александар је у младости чак био припадник чувеног Пажевског корпуса у Петрограду, војне школе највишег ранга. Био је миљеник руског цара Николаја и већ виђен за зета, мужа једне од принцеза Романов. Врло утицајни премијер Никола Пашић био је такође наклоњен Русији, а патријарх српски Варнава био је васпитаник Санктпетерсбуршке духовне академије.
Ова "нова крв" вратила је у живот и преобликовала Србију, а пре свега Београд, дајући му дашак европске метрополе. Наша земља је крај рата дочекала са више од половине неписменог становништва. У такву земљу дошли су људи жељни да помогну знањем. Нису бирали посао, ни пребивалиште, већ су ишли тамо где су били потребни.
ИЗ РУСИЈЕ је током 1919. и 1920. претежно емигрирало одрасло, мушко, радно способно становништво, старо између 20 и 45 година. У почетку је било далеко више мушкараца него жена, чак две трећине. После пристизања "белих" јединица, средином 1922. године, пописано је више од 17.000 мушких избеглица и око 7.000 жена. Тек са организованим одласком бивших војника Руске армије на рад у западну Европу, од средине двадесетих, разлика у броју између полова полако се смањује.
По досељавању, већина руских емиграната морала је, због велике незапослености, ипак да прихвати послове испод свог друштвеног сталежа и образовања. Сергеј Николајевич Палеолог, Владин опуномоћеник за руске избеглице у Краљевини, у фебруарском писму 1921. краљу Петру Карађорђевићу, наводи да се чак три четвртине придошлих Руса налази у веома тешком положају, без сталног извора прихода. Средином двадесетих година само 20 одсто њих обављало је неке интелектуалне послове, а 60 одсто радило тешке физичке радове.
Најгоре су прошли доскорашњи официри и политичари, земљопоседници, судије, адвокати и правници.
У ЕМИГРАЦИЈИ се повећао проценат техничара, техничких помоћника или цртача у бироима, из чега се види да су инжењери и архитекте прихватали једноставнија намештења да би преживели. Нагло расте и број домаћих професора. Нису то били само бивши професори основних и средњих школа, или факултета, већ и официри и чиновници са високим образовањем, који су држали часове математике, физике, латинског, француског, клавира.
Немали број избеглица радио је на местима индустријских радника, у занатским радионицама или пољопривреди. Некадашње аристократе и генерали постајали су таксисти, собари, продавци цвећа, обућари. Неколико руских генерала отворило је мале обућарске радње у престоници, а један се чак прославио јахаћим чизмама. Генерал Шкуро, "херој грађанског рата", продавао је крајем тридесетих година новине испред Народног позоришта у Београду. Пуковник у пензији са метлом у рукама чистио је и дежурао на мосту Нови Сад - Петроварадин. Бивши виши дворски чиновник чистио је кромпир у кухињи, а жена генерал-губернатора стајала је за тезгом. Жене официра постајале су праље.
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)