ГРАД КОЈИ СВАКЕ ГОДИНЕ ПОЛАКО ТОНЕ: Туристи га обожавају, а научници годинама прате шта се дешава

МИЛИОНИ људи, небодери, тржни центри, старе четврти и улице које готово никада не мирују. Џакарта је једна од највећих метропола југоисточне Азије, али испод ужурбаног живота дешава се нешто што научници прате већ деценијама. Поједини делови града постепено тону, а на неким локацијама спуштање тла мери се центиметрима годишње

ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

На први поглед, посетилац Џакарте тешко би могао да претпостави да се испод улица, зграда и милионског града одвија процес који представља један од највећих урбаних изазова Индонезије.

Слегање тла у Џакарти није нова појава. Научници га прате годинама, користећи сателитске снимке, ГПС мерења и друге савремене методе како би утврдили шта се дешава са површином на којој је град изграђен.

Важно је, међутим, да Џакарта не тоне свуда истом брзином.

Истраживања заснована на сателитским мерењима за период од 2014. до 2020. године показала су стопе слегања од око једног до приближно 11 центиметара годишње у различитим деловима града. Старија мерења на појединим локацијама бележила су и веће вредности.

Најугроженији су поједини делови северне Џакарте, смештени уз обалу Јаванског мора.

Зашто се земљиште испод Џакарте спушта

Један од главних узрока проблема не види се голим оком.

Он се налази испод земље.

Џакарта је деценијама имала огромне потребе за водом, а недовољна доступност водоводне мреже подстицала је коришћење подземних извора.

Када се велике количине воде извлаче из подземних слојева, долази до сабијања тла. Површина се затим постепено спушта, а тај процес може бити веома тешко преокренути.

Научна истраживања управо прекомерно коришћење подземних вода издвајају као један од најзначајнијих фактора слегања тла у Џакарти и другим градовима на северној обали острва Јава.

То, међутим, није једини узрок.

Геолошке карактеристике земљишта, огромно оптерећење настало интензивном градњом и брза урбанизација додатно усложњавају ситуацију.

Џакарта се током деценија ширила невероватном брзином. На простору на којем су некада постојала мање изграђена подручја данас се налазе стамбене четврти, пословни комплекси, путеви и друга инфраструктура.

Море је све ближе у појединим деловима града

Проблем постаје још озбиљнији због положаја Џакарте.

Град се налази на ниској обали Јаванског мора и испресецан је рекама и каналима. Због тога су поплаве одавно део проблема са којима се становници суочавају.

Када се земљиште спушта, разлика између нивоа копна и мора постаје све неповољнија.

У комбинацији са обилним падавинама, речним поплавама и порастом нивоа мора, то повећава ризик за поједине ниске делове града.

Због тога се у северној Џакарти могу видети морски зидови и друге грађевине чији је задатак да штите приобална подручја.

Ситуација је необична чак и визуелно. На појединим местима ниво воде са друге стране заштитних конструкција налази се веома близу градским улицама и кућама.

Научници град посматрају из свемира

Да би утврдили колико се земљиште помера, истраживачи данас не морају да се ослањају само на мерења на терену.

Сателитска технологија омогућава праћење веома малих промена висине површине током дужег временског периода.

Управо таква мерења показала су да проблем није ограничен само на Џакарту. Слегање тла присутно је и у другим великим градовима на северној обали Јаве.

Истраживање објављено у часопису „Scientific Data“ показало је да се у појединим деловима ових градова земљиште спушта вишеструко брже од тренутне глобалне стопе раста нивоа мора.

Због тога научници наглашавају да у обалским градовима није довољно пратити само колико расте море. Подједнако је важно знати и шта се дешава са копном.

Ако се земљиште истовремено спушта, релативни пораст нивоа мора који становници осећају може бити знатно већи.

Због Џакарте је свет чуо и за Нусантару

Проблеми Џакарте често се помињу и у контексту једног од најамбициознијих пројеката Индонезије, изградње нове престонице Нусантаре на острву Борнео.

Ипак, било би превише једноставно рећи да Индонезија премешта престоницу само зато што Џакарта тоне.

Власти су као разлоге за развој новог административног центра наводиле читав низ проблема, међу којима су пренасељеност, саобраћајне гужве, загађење, неравномеран економски развој земље и велики притисак на Џакарту и острво Јаву.

Нусантара је замишљена као нови административни центар, али то не значи да Џакарта нестаје са мапе или да ће бити напуштена.

Напротив, Џакарта остаје огроман економски и пословни центар Индонезије.

Туристи и даље долазе у милионима

Све приче о слегању тла могу створити утисак да је реч о граду који људи напуштају, али стварност изгледа другачије.

Џакарта и даље привлачи велики број посетилаца.

Према званичним подацима града, током 2025. године Џакарту је посетило више од 2,7 милиона страних туриста.

Једно од места које посетиоци најчешће желе да виде јесте Кота Туа, старо градско језгро у којем се још могу видети грађевине из колонијалног периода.

Тргови, музеји, старе фасаде и кафићи чине овај део града потпуно другачијим од модерних четврти са небодерима.

Само Кота Туа је током 2025. године забележила више од 2,4 милиона домаћих и страних посетилаца.

Џакарта је позната и по огромним тржним центрима, разноврсној уличној храни, верским објектима, музејима и контрасту између старих квартова и савремене архитектуре.

Може ли тоњење да се заустави

Ово је уједно и најважније питање.

Један од кључних корака јесте смањење зависности становништва и привреде од подземних вода и ширење приступа водоводној мрежи.

Истовремено се улажу средства у заштиту од поплава, уређење река, пумпне системе и приобалну инфраструктуру.

Ипак, град величине Џакарте не може се променити преко ноћи.

Реч је о огромном урбаном подручју у којем се питања воде, изградње, инфраструктуре, становништва и климатских промена преплићу.

Због тога ће слегање тла вероватно још дуго бити једна од тема које ће научници и градске власти пажљиво пратити.

Град који истовремено расте и тоне

Управо ту се крије највећи парадокс Џакарте.

Док се на површини граде нове зграде, саобраћајнице и модерни градски квартови, неколико метара испод њих одвија се процес који је много спорији, али далеко тежи за контролу.

Џакарта наставља да живи, расте и привлачи милионе људи.

А истовремено, научници из године у годину мере колико се тло испод појединих делова овог огромног града спустило.

Због тога прича о Џакарти није само прича о граду који тоне. То је и прича о томе колико велики градови могу да промене простор на којем су настали и колико је тешко исправити последице када те промене трају деценијама.

Забрањено је преузимање, преношење, копирање и објављивање овог текста, у целости или делимично, укључујући прилагођене преводе и прераде, без јасног навођења извора уз активан линк ка сајту www.novosti.rs

Препоручујемо

Туризам

0 0

ЕВО КОЛИКО ЋЕ ИЗНОСИТИ БОРАВИПНЕ ТАКСЕ: Од 15. октобра у туристичким местима у Србији коштаће оволико

13. 10. 2026. у 16:27

Svet

Skoro 20 godina živeo kao porodični čovek i taksista, a krio jezivu tajnu: Kako je pao ruski serijski ubica

2026-10-17 08:07:00

Svet

Preti li eskalacija odnosa Rusije i NATO: „Znakovi pored puta su jasni”

2026-10-16 16:24:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације