БЕДУ НЕ ЛЕЧИ НИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ: У туђој трошној кући живе Благица Лазаревић и њен болесни син Часлав (ФОТО)

Ј. СТОЈКОВИЋ

13. 04. 2021. у 13:40

ПОД оштећеним кровом трошне куће на обали реке Пчиње један шпорет и два кревета целокупна су имовина седамдесетогодишње Благице Лазаревић и њеног болесног сина Часлава (45) у селу Воганце, на десетак километара од манастира Свети Прохор Пчињски.

БЕДУ НЕ ЛЕЧИ НИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ: У туђој трошној кући живе Благица Лазаревић и њен болесни син Часлав (ФОТО)

Фото: Приватна архива

У крају где се тешко стиже, где је потребно пешачити десетак километара до куће у којој живе мајка и син сви су годинама ћутали. Знали су да је тешко, помагали колико могу, али нико случај није пријавио надленима, на жалост сиротиња није реткост у овом забаченом крају. Прошле године ловци из Бујановца су притекли у помоћ поклонивши им шпорет и захваљујући њима који су објавили причу у јавност од пре годину дана бака Благица је остварила и право на социјалну помоћ.

Млада хуманитарна радница Тамара Мисирлић из Врања обишла је недавно мајку и сина, каже да ју је шокирало оно што је затекла.

- Чињеница је да у округу има доста сиромашних породица, који живе у тешким условима често једва успевајући да се исхране, али ме је судбина ових људи дубоко потресла. При том они се не жале живе живот на какав су очигледно навикли – прича ова млада девојка и апелује на све људе који могу да помогну како би се бар мало уредила кућа и постала достојна живота старице и болесног човека.

Часлав упркос психичким сметњама не одбија никакав посао, ради шта му се понуди и тако донесе неки динар у кућу. Благица је тиха жена која је научила да се носи са недаћама које јој је живот донео.

 

 

- Све је било другачије док ми је супруг био жив, по његовој смрти све је постало теже. Шта ћу и где ћу, за другу кућу не знам овде је мој дом и једина кућа за коју син мој зна – каже Благица.

У бујановачком Центру за социјални рад упознати су са овим случајем. Директор ове установе Нијази Ахмети каже да је породица у систему и да им припада социјална помоћ. Дугогодишњи социјални радник Амет Арифи који је водитељ случаја каже да се ни син ни мајка нису до сада пријављивали и да су они сазнали из медија за овај случај те да су обишли породицу на терену и помогли им да стекну право на помоћ.

СПОРНО ВЛАСНИШТВО КУЋЕ

КОМШИЈЕ причају да је проблем што мајка и син нису власници куће, па и они који су хтели да помогну нису смели ништа да ураде. Прича се да власник куће не жели да су ту и не дозвољава било какве радове. Стара жена није у стању да одржава кућу па је то разлог лоших хигијенских услова.

- Корисник социјалне помоћи је Благица, син нема документацију. Ми смо чули за ту породицу и по великом невремену дошли до њих. С обзиром на тешку ситуацију реаговали смо хитном једнократном помоћи,а онда је Благица почела да прима социјалну помоћ која износи око 10 000 динара – каже Арифи.

Једна крава и неколико коза врзмају се око куће, али бар уливају сигурност да ће бити основног за живот. Часлав ради за дневницу од 500 динара. Мајка и син брину једно о другом у забити надомак највеће светиње југа Србије.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)