СРПСКОМ МАЈСТОРУ НИКО РАВАН: На градилиштима радници из источних земаља, али се враћају и наши из иностранства

ГРАЂЕВИНАРСТВО је задржало позицију водећег покретача домаће привреде, али да се сектор суочава са озбиљним структурним изазовима - а највећи од свега је недостатак радне снаге. Међутим, по речима стручњака, у Војводини је приметан тренд повратка радника из иностранства.

СРПСКОМ МАЈСТОРУ НИКО РАВАН: На градилиштима радници из источних земаља, али се враћају и наши из иностранства

Фото: freepik/freestockcenter

Како, поводом 8. августа, Дана грађевинара, објашњава Јосип Модић, председником Грађевинских радника Војводине, грађевински радници су данас изузетно тражени, а њихове зараде су вишеструко веће у односу на ранији период.

- Пре око петнаест година грађевинарство је у Србији било буквално на коленима. Многе домаће компаније су затворене, а без посла је остало скоро 50.000 људи. Данас сведочимо потпуном преокрету. Нови Сад је, уз појаву нових великих компанија, дао огроман допринос опоравку и експанзији целе грађевинске индустрије - објашњава Модић.

Повратак се исплати

Међу онима који су одлучили да се врате у домовину је и Суботичанин Срђан М., који је како каже, скоро по преласку границе одмах нашао посао.

-Верујте, хтео сам мало и да се одморим, али одмах су хтели да ме ангажују у једној грађевинској фирми и то нисам хтео да пропустим. Дневнице у Аустрији јесу веће, али су трошкови живота у протеклих годину и по дана драстично скочили. О томе се врло мало овде говори - прича нам Срђан своје разлоге. - Поскупеле су кирије и цене су отишле горе бар за 40 одсто, а примања остала иста. Када се све стави на папир, обзиром да у околини Суботице имам свој кров над главом, финансијски сам на истом. 

Ипак, брзи раст донео је и старе проблеме на површину. Иако су финансијски услови знатно бољи, рад на терену је и даље изузетно тежак и често неизвестан. Екстремни временски услови, попут тропских температура током летњих месеци, као и питање безбедности на градилиштима, кључни су разлози слабог одзива младих.

- Средње стручне школе и факултети вапе за ученицима, док градилиштима хронично недостају тесари, армирачи, водоинсталатери, али и висококвалификовани грађевински инжењери. Нажалост, тешки услови рада и повремене несреће на раду, које се дешавају, додатно обесхрабрују младе генерације да бирају ове смерове - додаје наш саговорник. - Недостатак домаће радне снаге компаније покушавају да надоместе увозом радника из земаља попут Индије, Турске и Шри Ланке. Међутим, пракса показује да они често немају ниво обучености и квалификација који поседују наши традиционални мајстори.

Поред свих изазова, светло на крају тунела представља приметан тренд повратка наших људи из иностранства. Главни покретач овог процеса је раст дневница у Србији, али и емотивни разлози.

- Многи наши грађевинци одлучују да се врате јер су зараде у земљи постале конкурентне, а живот одвојен од породице у иностранству носи превелики терет. Верујемо да ће се у наредном периоду овај тренд убрзати. Повратак наших квалификованих мајстора биће кључни допринос да грађевинарство дугорочно потврди и сачува примат као водећа привредна грана у Србији - закључује Јосип Модић.


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Србију чека лига нација: Ево колико коштају улазнице за мечеве против Грчке и Холандије

Србију чека лига нација: Ево колико коштају улазнице за мечеве против Грчке и Холандије

Репрезентацију Србије чекају мечеви против Грчке и Холандије, а од петка, 11. септембра, почиње продаја појединачних улазница за прве две утакмице као и пакета улазница који обухватају оба септембарска меча на стадиону „Рајко Митић“ у Београду.

11. 09. 2026. у 12:43

Нашли џиновску анаконду у трави крај Дунава: Полиција ухватила змију - сад се сви питају једно

Нашли џиновску анаконду у трави крај Дунава: Полиција ухватила змију - сад се сви питају једно

ОБИЧНА шетња обалом Дунава у Баварској претворила се у застрашујући сусрет када је једна жена у трави угледала огромну змију, дебелу најмање колико и људска рука. Испоставило се да је реч о анаконди дугој више од два метра.

11. 09. 2026. у 18:41

Коментари (0)

КАКО ДА ШТЕДИШ И ДА ДОБИЈЕШ ВИШЕ?