ЗРНО КАО ГРУМЕН ЗЛАТА: У Музеју Војводине отворена изложба о зачинима (ФОТО)

ЗАЧИНИ су вековима имали много већу улогу од оне коју данас углавном везујемо за припрему хране.

ЗРНО КАО ГРУМЕН ЗЛАТА: У Музеју Војводине отворена изложба о зачинима (ФОТО)

Музеј Војводине

 Обликовали су трговинске путеве, подстицали велика географска открића и представљали драгоцену робу чија је вредност у појединим периодима историје надмашивала вредност злата. Њихова историјска, биолошка и културна важност тема је изложбе „Биљка као зачин.

У царству боја, мириса и укуса“, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја Србије,  која је отворена у Музеју Војводине у Новом Саду. Поставка Пиродњачког музеја Србије, кроз спој ботанике, историје, етнологије и гастрономије представља порекло, особине и значај 39 биљних врста које се користе као зачини.

Изложба подсећа да зачини нису били само неизоставан део исхране, већ и ствар престижа, валута плаћања и један од најважнијих покретача међународне трговине. Потражња за бибером, циметом, каранфилићем, мускатним орашчићем и другим зачинима вековима је повезивала удаљене континенте, али и утицала на развој поморских рута и сусрете различитих култура. Њихова примена није била ограничена само на кулинарство – користили су се у народној медицини, верским обредима, козметици и конзервирању хране, остављајући дубок траг у свакодневном животу бројних народа.

Митови и легенде

Поставку додатно обогаћују приче о митовима, легендама и народним веровањима која су вековима пратила трговину зачинима. Међу најзанимљивијим је легенда о цимету и митској птици цинемалогус, за коју се веровало да гради гнезда од гранчица цимета на неприступачним литицама. Како се може чути, ову причу су, према предању, ширили арапски трговци како би сакрили право порекло цимета, сачували монопол над његовом трговином и европским купцима га продавали по знатно вишим ценама.

Посебан део поставке посвећен је представљању 39 зачинских биљака, уз детаљна објашњења о њиховом географском пореклу, распрострањењу, начину узгоја и различитим могућностима примене. Посетиоци могу да сазнају како се поједини зачини користе у традиционалним кухињама широм света, уз која јела се најбоље слажу, али и које комбинације арома стварају најскладније укусе. На тај начин изложба повезује научне чињенице са практичном применом у свакодневној исхрани.

-Кроз пажљиво осмишљену и интерактивну поставку, изложба позива посетиоце да упознају биолошке особености зачинских биљака, њихово порекло и распрострањеност, али и да открију бројне занимљивости о њиховој употреби у различитим цивилизацијама. Мириси, боје и укуси постају средство за разумевање природе и њеног дубоког утицаја на развој људског друштва - објашњавају у Музеју Војводине. - Гостовање у Музеју Војводине представља једну од најзначајнијих станица на путу ове изложбе кроз Србију и још једну потврду успешне сарадње две националне музејске установе, које заједничким програмима доприносе очувању, тумачењу и популаризацији природног и културног наслеђа.

Управо тај интерактиван концепт изложби даје посебну ноту. Посетиоци имају прилику да биљке не само виде, већ и да их помиришу и додирну, чиме упознавање света зачина постаје искуство које ангажује сва чула. Такав приступ омогућава боље разумевање разлика међу биљкама, њихових карактеристичних мириса и текстура, али и њихове улоге у различитим културама и традицијама.

Изложба „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса“ биће отворена у Музеју Војводине наредних месец дана. Посетиоцима пружа прилику да кроз јединствен спој науке, историје, ботанике и гастрономије открију како су мириси и укуси зачина мењали ток историје, обликовали цивилизације и остали незаобилазан део људске свакодневице све до данас. Свакако, на бибер ћемо гледати другим очима, а можда и сами пожелети да засадимо ванилу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Коментари (0)

ГОРИ“ МАРАКАНА: Ријера има план, Илић има нешто што се не учи – спрема се 90 минута за памћење