ОД КОМЛОВА СЕ ЦИПОВКА ПРАВИ: Чланице групе "Мелизми" у Кикинди оживеле сећање на војвођански хлеб (ФОТО/ВИДЕО)

Рада Шегрт
Рада Шегрт

10. 06. 2023. у 12:00

ЛАКО је данас домаћицама умесити хлеб. Коцкица свежег квасца може да се купи у свакој радњи, брашна има разних врста, да се бира "кол'ко волеш".

ОД КОМЛОВА СЕ ЦИПОВКА ПРАВИ: Чланице групе Мелизми у Кикинди оживеле сећање на војвођански хлеб (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Р. Шегрт

 Има и машина да меси тесто, па не мора женска рука да се умори. Али не меси се овако сваки хлеб. Онај стари, што се "на месец смеје", не прави се брзо. Некада буде велики и тежак до пет кила, а некада мањи "да се на пут понесе". Тај се циповка зове. Еее, то је хлеб.

Многи Војвођани знају за такав лебац, али га нема у пекарама. Мало ко га данас пече. И мало ко зна шта је комлов.

- Некада давно свака војвођанска кућа месила је хлеб. Онај велики, за доста чељади и да траје више дана. Као квасац користио се комлов. То је природни квасац, који се прави од мешавине пшеничног и кукурузног брашна којој се, некада давно, додавала и јунећа жуч. То се умеси са водом и онда се обликују плочице. Оне се поређају на платно од кудеље и стављају се на сушење, најпре на сунце, а онда на промају. Комлов се најчешће остављао на таван, јер тамо струји ваздух. Дан пре него што домаћица жели да умеси хлеб, парче комлова потапа у воду и после извесног времена меси тесто, као што и данас радимо са квасцем - описује Биљана Мандић, чланица групе "Мелизми".

Према записима Вука Караџића циповка је "мањи хлеб који се на пут носи". У Банату, али и другим крајевима Војводине, циповка личи на велику печурку. Тесто брзо нарасте, па при печењу искипи из посуде тако да се створи капа као код печурке. Кора постаје браон боје, хрскава је и тако чува средину која дуже остаје ваздушаста.

Месила се пре 300 година

ЦИПОВКА се у Војводини правила још пре 300 година. То је "нарочит хлеб" и као такав је од 2016. у регистру нематеријалног културног наслеђа Србије. Назив потиче од мађарске речи "ципов" којм се означава мали хлеб. Сличан израз постоји и у румунском, украјинском и словеначком језику.

- Хлеб се месио ручно, у наћвама, дрвеној посуди. Жена је морала да буде снажна да би умесила хлеб. Тесто је требало добро руком да се "изради", а онда се остављало да се одмара. Циповка се пекла у паорској пећи. Од једног парчета комлова месила се циповка која је могла три дана да храни четворочлану породицу. Женама из равнице добро је познат комлов, јер је свака кућа морала да га има. Последње парче никада се није користило за хлеб, већ се остављало за нови квасац - каже Мандићева, која потиче из кикиндске породице Зарић, у којој су се одувек, па и данас, неговали стари банатски обичаји.

Причу о циповки и комлову, недавно је представила Женска певачка група "Мелизми", која негује традиционалну музику, обичаје и занатске вештине жена. Изложбу "Од комлова циповка" приредиле су у КЦ Кикинда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)