СРЦЕПАРАЈУЋИ ТЕКСТ ШАМПИОНА: Мама, извини, престао сам да плачем

Novosti online

06. 05. 2021. у 18:32

АЛЕКС Окафор, дефанзивни енд и бивши играч Канзаса, Аризоне и Њу Орлеанса написао је емотиван текст за Плејерстрибјун.

СРЦЕПАРАЈУЋИ ТЕКСТ ШАМПИОНА: Мама, извини, престао сам да плачем

Фото: Принтскрин

Алекс Окафор је 2013. године дошао у НФЛ са универзитета Тексас.

После Аризоне одлази у Њу Орлеанс одакле прелази у Канзас са којима је освојио Супербоул, а свој текст посветио је свим мајкама.

- Драга мама, ово почињем извињењем. Моја највећа грешка је што са тобом нисам разговарао колико је требало. И често сам плакао када год помислим на тебе. Увек ми на памет падне слика, када ти лежиш у болничком кревету, твој живот се угасио, а мој заувек променио. Нисам стигао ни да се опростим. Избегавао сам да размишљам о теби само да не плачем. Извини, мама, престао сам да плачем. Спреман сам да причам о теби. Спреман сам да ти напокон кажем да сам освојио Супербоул. Али не желим да причам о том на ком сам играо, већ оном 2020. године, који сам гледао са тобом и татом са трибина. Повредио сам се и завршио сезону, а ти си била уз мене и моја највећа подршка. Рекла си ми да сам помогао тиму да дође на Супербоул и немаш појма колико су ми значиле те речи. Одувек си била сјајан родитељ и маневрисала када би тата био престрог, све док нисам отишао на колеџ. Ту ми ниси гледала кроз прсте, постала си доста строга, а тата опуштен и никад те нисам питао због чега. Изгледа да си ме третирала као дете док сам био дете, а када сам отишао да студирам и играм фудбал као човека - написао је Алекс Окафор.

- Ствари су се промениле. Отерала си ме из зоне комфора и то ми је пуно помогло. Сећам се да си ме испитивала о мојим плановима за будућност, још пре него што сам дошао у НФЛ занимало те је шта планирам после каријере. Дивио сам се теби колико си спремна да помогнеш заједници, научила си ме да бринем о другима, а онда си се ти разболела и ја ништа нисам могао да учиним. Сећам се да си у априлу добила негативан тест на коронавирус и уплашио сам се: ' Ако није корона, шта је?' Акутна леукемија. Заледио сам се.Нисам ни знао да то постоји. Доктор нам је рекао да је болест веома агресивна и предложио хемотерапију, а ти ниси устукнула и одмах питала када крећеш. Задивљујуће колико си била храбра. Никада ти ово нисам рекао, али када год би ти отишла у болницу то би ме сломило. Нисмо смели да те посећујемо, па сам лежао код куће и стално мислио на тебе. И увек сам чуо твој глас, глас који ме охрабрује и тера да се борим јер сам знао да се и ти бориш. Последњи пут сам ти чуо глас на твојој првој хемотерапији. Три недеље си била у болници и доктор ти је дозволио да идеш кући, ја сам био пресрећан. Као када дете дуго не види мајку. Онако, истински срећан што долазимо по тебе. Сутрадан смо дошли и чули да ниси добро. То је био мај, само неколико недеља након прве терапије. Видео сам како лежиш прикована за болнички кревет, болесна, уморна, ниси била она моја мама коју добро знам. Расплакао сам се на месту и само 24 часа касније си умрла. Никада ти нисам рекао колико ми је било тешко што нисам могао да ти помогнем. Мама, ти си се борила храбро и хоћу то да знаш. Поносни смо на тебе. И не брини ништа свог брата редовно зовем, добро је. Знам да би хтела да се бринем о њему. Тата је супер, ни за њега не брини. Тешко му је, али је чврст као стена. Недостајеш му. Свима нам недостајеш. И још нешто, почео сам да радим са организацијом која се бори против леукемије и лимфома, ширимо свест о томе колико су то ретке крвне болести. Сваке године нам је циљ да скупимо 250.000 долара и помогнемо људима којима је помоћ неопходна. Знаш како си ти мени једном рекла: "Ти си ми помогла да дођем овде". Хвала ти на свему. Видимо се једном. Заувек, твој син. Алекс.

(Б92)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)