Никола Јокић: "Много ми недостаје анонимност, не требам да будем узор деци"

Капитен репрезентације Србије је гостовао у подкасту Јао Миле у којем се дотакао многих тема.

Photo: Antonio Ahel/ATAImages

“Пошто је план да играм за репрезентацију колико могу, тако да имам и патике у нашим бојама, што да не“, рекао је Јокић.

После великих победа, којих је било много, воли тренутак кад сви оду и он остане сам са својим мислима.

„Често останем сам у свлачионици, пошто имам свој ритуал… Тако да ми стварно треба времена, па ме сви чекају. То је најбољи осећај кад останеш сам и све емоције се скупе, па буде лепо. И тада сам се осећао као да је посао завршен. Можда је олакшање била приоритетна емоција, него еуфорија. Више сам осетио: Ух…“

Брзи прелаз на причу о балкону и медаљи на Олимпијским играма. Сећа се тренутка кад је закорачио пред хиљаде Београђана.

„Кад смо изашли, ајде што је доле било море људи, него су изашли и на кровове. Зато смо ми и небески народ. Магичан и уникатан осећај. То је било неописиво и прелепо.“

Кошарка је велика љубав, а коњи су такође његова свакодневица, поготово кад дође у Сомбор.

„Ове године сам организовао да сваки дан одем у шталу, да се возам и мени то много значи. Уживам у тим моментима. Имам много коња, тако да сам и потребан да помогнем. Уживам у времену проведеном са њима. То је као спорт, само што сам ја у улози помагача-тренера. Кад се заврши, ја дођем кад нема никог да их нахраним.“

Вратио се на дане кад је био само клинац.

„Моје детињство је било увек везано за браћу. Ти си имао срећу или несрећу да играш са једним. Све успомене су ми везане за њих двојицу у виду кошарке, играње, плакања, свађања… Све се врти око њих двојице.“

Сада има и своју децу, а Америка је постала друга кућа за Јокића.

„Имамо и срећу јер је и брат тамо, па имамо петоро деце тамо. Они ће највероватније и ићи у школу, али ћемо покушати да наше вредности утувимо у главу. Мислим да ће то бити добро. Много им је лепо кад дођемо у Сомбор.“

Ред кошарке… Објаснио је да не воли да пропушта утакмице. Да је кошарка у његовим венама и да воли највише утакмице.

„На то сам можда и поносан, да имам жељу да играм сваку утакмицу. Али можда то и не треба. Некада одмор прија. Али ја волим тако. Сада кад сам био повређен, био сам баш нервозан, јер сам први пут био дуго ван терена. Мени одговара да играм увек. Не волим кад имамо два дана између утакмица, тад не знам ни шта да радим.“

На питање да ли би у каријери нешто мењао, одговорио је следеће:

„Не бих можда ни мењао ништа. Или бих мењао све или ништа. Имао сам срећу да сам дошао у Мегу, где су ме сви прихватили од Декија па надаље… Кад погледам, можда не бих ипак ништа мењао. И тад сам био размажен, треће дете… Да нешто променим, вероватно не бих ни играо кошарку. Да сам отишао у кафану, можда бих и данас био тамо.“

Да би Никола Јокић постао Никола Јокић, породица је морала да се жртвује.

„Сећам се кад завршим касно тренинг, па ме отац чека. Њихово време, новац… Где нисмо имали за патике. Они су се жртвовали. Чак и кад сам одлазио у Војводину, дође мама или тата, па ми помогне. Све слободно време су мени подредили и помагали ми на животном путу. И дан-данас сам размажен, волим да одем код маме и тате увек. И мама долази у Америку да ми прави гриз… Сад видим, кад сам постао отац, шта су све урадили за мене. Даће Бог да ћу радити и ја за моју децу.“

Како би волео да га деца представљају другарима?

„Породица је отишла на море и кума пита моју Огњену. Хоћемо звати мог тату, а она каже: Али мој тата не воли брод. Већ виде много, а за кошарку немају превелику пажњу. Воле да дођу на утакмицу да виде маскоту, свиђа им се амбијент, али као кошаркаша ме неће ни запамтити. Волео бих да другарима причају да сам их водио на разна места.“

Браћа су највећа подршка у Николином животу.

„И дан-данас се свађамо. Тако и треба. Глупо је да сви исто мислимо. Ја сам видео кроз њихове примере како не треба, али сам видео и како треба, како се тренира, бори… Страхиња ти је поломио нос, он је тако борбен. До 23. године су доносили одлуке, али сада групно то радимо и увек знамо шта је права одлука.Били су стварно добри, иако су ме тукли, али стварно су били добра браћа и волео бих да друга деца имају детињство као што сам ја имао. Све је то од љубави било.“

Зна се колико је Јокић везан за родни град.

„Волим своју кућу, Сомбор, моје људе… Бежао сам кући док сам играо у Меги. Исто је било у Смедереву, Новом Саду… Увек сам бежао кући, што сам више могао. Било је момената кад сам плакао и кад ми је било тешко. Ваљда је то део пута.“

На шта је потрошио прве велике новце?

„Прво сам купио коња. Није био скуп, али тога се сећам, да сам купио од првог уговора. Кад сам узео први велики уговор, осетио сам сигурност.“

Изнео је занимљиво мишљење, да деци не треба да буде узор.

„Можда се неће свидети, али ја сам увек знао шта је добро, а шта није. Не знам да ли је један човек, спортиста, јавна личност, да може да утиче на младу особу. На младе утичу другари, породица, околина. Не мислим да утичем много на младу децу. Ја нисам гледао друге, тако да се не слажем да треба да ме гледају као узора.“

Околина је много помогла Николи да израсте у нормалног човека.

„Моји другари сви нормално раде, кум ми ради као шумар од пет до три и они су утицали на мене. Да сам имао другачије људе око себе, имао бих другачију нормалност. Мени је нормално да одем на викендицу, терам коње, пијем пиво…“

Шта би волео деци да пренесе?

„Ту неку нормалност. Њима је сад базен нормалност. Добар ауто је нормалност. Они не знају за друго. Мој тата је возио Стојадина, некад нисмо ни имали ауто. Зато бих волео да размишљају нормално.“

Опет кошарка. Сада луда додавања и асистенције које обилазе свет.

„Испадао сам смешан, смејали су ми се, али сам имао слободу и опцију да пробам. То ми је помогло много. А имам и неки таленат. Комбинација свега.“

Савет за млађе играче у НБА лиги је да се прилагоде и дају све од себе да постану корисни за тим.

„Ја сам мало атипичан. Кад дођеш, најбитније је да останеш, а да би остао, мораш нешто да урадиш. Ако се неко сећа, на почетку сам играо веома једноставно. Мој почетак је био такав да сам увек давао све од себе. Да ме виде… Кад сам добио минуте, упростио сам кошаркашку игру. Нисам филозофирао, да бих задржао поверење. Никад нисам размишљао да треба да уђем да дам, већ сам улазио у меч да треба да останем што дуже на терену. Сад је другачије. Радим све – и што треба и што не треба.“

Имао је среће кад је долазио у Денвер, ветерани су били сјајни.

„Ја сам имао Чендлера и Неслона. Често их се сетим, чак имамо и неку групу. Они су сваки дан били у хали. Имао сам добре узоре и само сам копирао. Тако да сам кроз године направио своју врсту рутине. Од 300 дана ја сам 295 у хали.“

Ко га најбоље чува?

„Па сви… Неки имају добре тимске одбране, негде индивидуалци… Зубац ме веома добро чува. Нуркић исто. Ми смо тако кабастији, па можда зато. И Руди Гобер је сјајан дефанзивац… Многе могу да набројим. Лига је много талентована офанзивно и дефанзивно.“

Деци је поручио следеће…

„Да ме не слушају и не гледају… Увек у себи знаш шта је добро, а шта погрешно. Верујем да то увек имаш у себи. Некада ја свесно урадим погрешно, али треба покушати да урадиш што више добрих ствари.“

Не крије колико му недостаје анонимност.

„Много! И све ми више смета и све сам безобразнији према људима, јер ми је напорно. Ја се не сликам, али то је моје време и ако људи не могу да схвате… Људи ми кажу да сам безобразан, али мислим да је доста. Исликали смо доста. То је као кад одеш у зоолошки врт.“

Највећи критичар?

„Тата! Он гледа сваку утакмицу, ниједну не пропушта. Шаље ми поруку на полувремену: Никола, шта ви то играте? Ја му одговарам: Ако ти се не свиђа, па ти угаси… Тата је највећи критичар, а тако и треба. Браћа исто… Треба неко да ти каже и кад није добро. То ми и више значи“, закључио је Јокић.

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

Линдзи Вон не одустаје: Легендарна шампионка жели и даље да се такмичи

08. 10. 2026. у 14:10

Фудбал

0 0

Арнаутовић открио како су га хапсили током славља: Четворица ме држе и притискају на земљу, ја вичем из свег гласа

08. 10. 2026. у 14:01

Кошарка

0 0

"Очекујемо њихову реакцију!" Немања Дангубић пред меч Дубаи - Црвена звезда

08. 10. 2026. у 13:55

Фудбал

0 0

Арнаутовић у програму уживо узео телефон и позвао једног од најконтроверзнијих фудбалера света

08. 10. 2026. у 13:44

Svet

Jezivi detalji porodičnog masakra: Deca se sakrila iza kauča dok im je majka influenserka ubijala po kući

2026-10-08 11:59:00

Svet

Rešen "hladan slušaj" posle 16 godina: Misteriozni nož sa natpisom "Živi u miru" i lažni iskaz krili ubice iz Minska

2026-10-08 11:47:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације