ДАРКО, ДАРКО, ДАРКО... Дан када је Звезда откључала врата раја

ПОСТОЈЕ те неке ноћи када се све звезде савршено поклопе. Када делује да ма шта год се десило, ствари ће испасти онако како сте замислили. Једној фудбалској генерацији са ових простора, таква ноћ десила се 29. маја 1991. На помен тог датума, тешко да постоји навијач црвено-белих који неће помислити на сцену са стадиона "Свети Никола" у Барију и судар очи у очи Дарка Панчева и Паскала Олмете.

ДАРКО, ДАРКО, ДАРКО... Дан када је Звезда откључала врата раја

Фото архива ВН

Од тренутка када је тај чудесни Македонац дечачког осмеха иза којег се крије инстинкт предатора поставио лопту на белу тачку и затим је проследио у мрежу прошло је око 15 секунди. Многима, то време је било довољно за неколико изговорених речи и по који трептај ока.

Навијачима Црвене звезде трајало је као вечност. Али, чекање се исплатило. Јер је у тих 15 секунди исписана најблиставија страница у историји најтрофејнијег и највећег клуба са простора Балкана. Рећи ће многи, вероватно неће ни погрешити, највећег фудбалског колектива западно од Буенос Ајреса и источно од Минхена. Успех, који је са ових простора успела само да начини Стеауа никада неће избледети. Као ни гравура са "ушатог" трофеја који се додељује прваку Европе. На њему ће, докле год буде Лиге шампиона, некадашњег Купа европских шампиона, стајати име Црвене звезде.

И овог, 29. маја када ће на рођенданској торти највећег Звездиног успеха стајати 31 свећица причаће се о хладнокрвности Панчева, аутоголу Аугенталера, који је пркосио сваком могућем закону физике, предугом карантину, танком издању против Грасхоперса... Иако су скоро све приче о тој чудесној ноћи у Барију испричане, никоме неће бити тешко да их понови вероватно по хиљадити пут у животу.

Фото архива ВН

 

Скок у времеплов, вратиће нас на половину осамдесетих година прошлог века. Тада је тандем Бора Цветковић - Драган Џајић започео креацију која је пронашла лозинку за врата раја. Довођењем Драгана Стојковића 1986. кренуло се у процес стварања моћне Звезде. Џаја и Цвеле, окренули су се најбољим југословенским производима у то време. Стигли су потом Панчев, Дејо, Роби, Бина... окосница шампионског тима. Белодедић је само он зна како успео да побегне из Чаушескове Румуније и са Илијом Најдоским створио непрелазан бедем. У децембру 1990. долази и Синиша Михајловић из Војводине.

Ипак, сезона није кренула како су сви на "Маракани" замишљали. Пикси је отишао у Марсељ, чудне ли судбине, екипу је преузео Љупко Петровић заменивши легендарног Драгослава Шекуларца. На премијери, мршав реми са Грасхоперсом. Све је додуше исправљено са четири поготка у мрежи "скакаваца" у гостима. Иде затим "тројка" против Ренџерса на "Маракани". Браун аутогол, па онда по један од Просинечког и Панчева.

Фото архива ВН

Tekst potpisa

Чекало се све до марта 1991. на нови европски изазов. Његово име - Динамо Дрезден. И поново, гротло "Маракане" гута противника, на семафору стоји - 3:0. Стрелци - Просинечки, Бинић, Савићевић. У реваншу, Немци праве хаос на стадиону, Звезда води 2:1, а судија у 78. минуту одлучује да прекине меч и црвено-белима додељује победу. У полуфиналу, опет Немци. Страшни Бајерн из Минхена. Ауман, Аугенталер, Лаудруп, Ефенберг... Да се најежиш. Први меч у гостима, Волфарт доводи Баварце у вођство у 24. минуту. Ипак, у смирај првог дела контра за уџбеник коју завршава Панчев и доноси поравнање. У наставку, поново контра. И поново Панчев, овог пута у улози асистента шаље фудбал до Генија Савићевића који тутњи средином и доноси предност. Још само 90 минута до финала. Али, Немац је то, никад се не отписује. Чак ни када је Михајловић довео Звезду у предност одличним ударцем из слободног ударца. У истом стилу узвраћа Аугенталер, лопта пролази кроз руке Дике Стојановића. Нервоза се полако увлачи. Још када је Тон довео Бајерн у вођство, а затим и погодио стативу из изгледне шансе, све је личило на почетак краја. Ипак, судбина или нека виша сила је одлучила да умеша прсте. Тешко је из ове перспективе објаснити како је центаршут Синише Михајловића и неспретна реакција Клауса Аугенталера скројила коктел проласка. Лопта је имала неку чудну путању, као да је неко од горе наводио да превари све на терену, па и Бајерновог голмана Аумана. Неким чудом завршила је у мрежи.

Све остало је историја. Једно од најдосаднијих финала у Барију. Мучно као поглед Дејана Савићевића из карантина на маслињаке. Али, ко ће то да памти? Макијавелистички приступ, брзо се заборавља. У глави је неколико сцена - Дикина одбрана Аморосовог пенала, па онда и хитац Панчева. Затим и делиријум, загрљај два јунака највећег Звездиног успеха, речи Милојка Патнића и бесомучно понављање "Дарко, Дарко, Дарко...". Прослава у Београду окупила је 200.000 људи, писали су извештачи "Новости". Да није рата, сложни су многи, на "клемпавој" амфори од сребра гравирало би се још који пут име Црвене звезде. Опет, нико ништа нема од тог нашег чувеног "шта би било кад би било". Довољна је и та једна, да подсети на нека лепша времена. На времена када је Звезда била првак Европе. Нажалост и на времена која ће у модерном фудбалу тешко добити дупликат.

Фото архива ВН

 

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - МАРСЕЉ 5:3 ПЕНАЛИМА (0:0)

СТАДИОН: "Свети Никола" у Барију. Гледалаца: 55.000 Судија: Ланезе. Пенали: Просинечки - 1:0, Аморос - Стојановић брани, Бинић - 2:0, Касони - 2:1, Белодедић - 3:1, Папен - 3:2, Михајловић - 4:2, Мозер - 4:3, Панчев - 5:3.

ШАМПИОНИ ЕВРОПЕ 1991.

Стеван Стојановић

Душко Радиновић

Слободан Маровић

Владимир Југовић

Рефик Шабанаџовић

Миодраг Белодедић

Илија Најдоски

Роберт Просинечки

Дејан Савићевић

Синиша Михајловић

Дарко Панчев

Драгиша Бинић

Влада Стошић

Горан Василијевић

Ивица Момчиловић

Жељко Калуђеровић

Милић Јовановић

Горан Јурић

Раде Тошић

Владан Лукић

Љубиша Милојевић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКО БЕЗ МИТРОВИЋА? Плави талас лишен услуга свог најбољег играча јури два гола заостатка у полуфиналу Лиге шампиона

КАКО БЕЗ МИТРОВИЋА? ''Плави талас'' лишен услуга свог најбољег играча јури два гола заостатка у полуфиналу Лиге шампиона

АЛ Аин је прошле недеље прекинуо невероватан низ Ал Хилала од 34 везане победе савладавши га са 4:2 у првој утакмици полуфинала азијске Лиге шампиона и данас ће ''плави талас'' покушати да надокнади та два гола заостатка у реваншу који се игра на ''Кингдом арени'' у Ријаду од 20 часова.

23. 04. 2024. у 08:00

Коментари (2)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна