ПОЗНАВАО МЕЛОДИЈСКО БОГАТСТВО НАРОДА: Нена Кунијевић о Тозовцу

НЕНА Кунијевић, вишедеценијска уредница, сценариста и редитељ РТС, која је снимила бројне емисије о српској традиционалној музици, као што су "Лети, лети, песмо моја мила", "Играле се делије насред земље Србије" и друге, присетила се, у разговору за "Новости", рада са Предрагом Живковићем Тозовцем.

Фото Aрхива "Новости"

- Урадила сам велики број емисија са њим јер је био једна од највећих звезда. Али, у свом понашању и опхођењу са људима никада није био велика звезда. Напротив, тежио је томе да буде обичан човек и да буде што ближи ономе са ким разговара. Увек је био изузетно добро расположен, раздраган, спреман за песму и причао је нон-стоп вицеве и шале - истиче Нена Кунијевић, која је у серијалу "Певајте моје песме" направила Живковићев портрет сачињен од његових нумера, а он је као наратор причао шта и како га је инспирисало.

Ненина сарадња са Живковићем није била само пословна, већ и пријатељска, мада она није желела да се петља у његов лични живот:

ДРУЖЕЊЕ Нена Кунијевић, Мерима Његомир и Тозовац у "Мадери", Фото Aрхива "Новости"

- Знам само да је изузетно много био привржен мајци. Често ми је причао о њој, како га је подизала и колико су били блиски. Чак мислим да је његова невероватна љубав према мајци учинила да се није оженио до пред крај живота. Док је његова мајка била жива, друга жена у Тозовчевом најближем и најинтимнијем окружењу није била присутна.

Како саговорница "Новости" запажа, овај могоструко талентован и човек необичан у сваком погледу, компоновао је бројне велике хитове.

- Тозовчев афинитет према народној музици учинио је да оно што ради и чему је посветио живот буде сродно традиционалној народној музици - каже нам Нена.

- Данас на медијском небу не постоји ниједан кантаутор у том жанру њему раван. Зато што је Тозовац у стварању такозване нове народне музике, имамо изузетну меру и познавање етноса и мелодијског богатства које постоји у народу. Код Тозовца је све тако лепо и волим све што је урадио. Веома, веома ми је жао.

Фото Aрхива "Новости"

* * * * * * * *

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ТОЗОВАЦ:

НАЈДРАЖЕ ПРИЗНАЊЕ

- ЈЕДАН доживљај никад нећу заборавити. Певао сам у Дому омладине у Београду, то је био концерт за глувонеме. Наравно, не за оне са тоталним оштећењем органа. Понешто су умели да кажу, а речи су читали са усана. Имао сам трему. Желео сам лепо да певам, да их понесем ако могу. На крају сам доживео праве овације, певао на бис, делио радост  са њима и био срећан на најлепши људски начин. Тада ми је иза позорнице пришла једна девојка. Тешко говорећи рекла је да сам дивно певао. "Како знате кад не чујете", питао сам је лагано отварајући уста. "Слушала сам вас очима", узвратила је. Тада, у тим очима, видео сам све лепоте овог света. То ми је најдраже признање.

* * * * * * * *

- ПРЕЖИВЕО сам свашта. Када ми је било пет година, оца су убили Немци, ја у целој фамилији остао једино мушко. Мушко од пет година, а у кући четири удовице. У десетој години дођоше неки људи из села Жича и веле мојој мајци да им свирам на свадби. Мајка се противи, каже, још сам дете. Они веле, чули су како свира Тозов син. И тако ја одох са хармоником на ту свадбу, па после на друге, свирао сам по школским слетовима, вашарима, неким свечаностима. Имао сам леп гласић, онако дечји, ал' леп. Домаћин сам постао у 10. години. Док су други мислили како ће да изађу негде и да се забаве, мени је стално било у глави да купим нешто за кућу. Такав сам остао и данас.

* * * * * * * *

СМРТ ВОЉЕНЕ МАЈКЕ БУДИМКЕ

КАДА је Тозовцу умрла мајка Будимка, он готово два месеца није излазио из куће. Данима је одбијао пријатеља из банке у којој се спремало неко другарско вече, који га је преклињао да дође и да пева.

* * * * * * * *

- НИКАД нисам бежао од певања у кафанама. То и највише волим да радим. Сви смо ми почели од кафане и ко бежи од тога, значи да нема репертоар. Лако је певати на концертима. То траје сат-два и готово. Можеш да отрпиш и понеки звиждук. Али, у кафани нема звиждања. Не смеш да дозволиш да и једном госту буде досадно. А и пева се дуже, чак и по четири сата. За то треба имати песама и песама. Ако си добар кафански певач, то ти је као да имаш факултетску диплому.

* * * * * * * *

- ОТКАД знам за Звезду ја сам звездаш. Од Рајка Митића до данас. Драган Џајић ми је лични пријатељ. Мало ко зна да је Џаја снимио плочу као певач. Компоновао сам му песме, он је то снимио, али је Звезда те године пукла као јаје, тако да се није много продала та плоча. На утакмице сам престао да идем када сам седео у једном ресторану, играли су Звезда и Партизан, и видео сам како се ножевима, ко крвници, јуре млади људи. Звездаши и партизановци, да се боду по Аутокоманди. Рекао сам: "Ово зло нећу да гледам."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације