БЕОГРАД МИ ЈЕ УВЕК БИО ПОСЕБАН: Петар Грашо за "Новости" о концерту у Београду, музици која спаја генерације и животу ван сцене (ФОТО)

АКО песма у себи има нешто истинито, она више нема године.

Фото: Анте Одак

Овом мишљу разговор за „Вечерње новости“ започиње регионални поп певач Петар Грашо, један од оних извођача чије песме успевају да премосте генерацијске разлике и остану део живота публике дуго након што су настале. Управо у тој једноставности, искрености и емоцији певач види тајну трајања музике, али и највећу потврду свог вишедеценијског рада.

Пред повратак у Београд, где ће 15. октобра одржати концерт у култном Сава центру, Грашо говори о посебној вези са овдашњом публиком, вечери коју припрема и музици која, како каже, не треба да буде само спектакл већ тренутак који ће се дуго памтити. Открива и зашто на сцени воли да остави простор за непланиране тренутке, али и шта би волео да публика понесе са собом када се светла угасе.

Иза успешне каријере, бројних хитова и распродатих дворана, данас стоји човек који другачије гледа на живот, љубав и време. Брак са Ханом и очинство променили су му перспективу, док му Сплит, море, добра храна и људи које воли остају драгоцено уточиште од ужурбаног естрадног живота. Петар нам открива како се мењао заједно са својим песмама, шта му је данас најважније и зашто верује да је највећи успех када публика после концерта не каже „како је било велико“, већ „како нам је било лепо“.

*Када погледате иза себе, шта је то у вашој музици што већ деценијама на исти начин повезује и старије и млађе генерације широм региона?

- Мислим да ту нема неке велике тајне. Људи се кроз генерације мењају, технологија се мења, начин на који слушамо музику се мења, али оно због чега се заљубљујемо, патимо, чекамо некога или се некоме враћамо, то је мање-више исто откад постоји човек. Увек сам покушавао да певам о тим обичним, малим великим стварима. Важно је да песму подједнако може певати човек од шездесет и девојка од двадесет година. Мени је највећи комплимент када на концерту видим родитеље који су некада долазили сами, а данас доводе своју децу. То значи да су песме успеле да живе мало дуже од тренутка у којем су настале. А то је, на крају, једино што вреди.

*Београдска публика вас увек дочека са посебном емоцијом. Како се осећате пред повратак у култни Сава центар и шта нам припремате за 15. октобар?

- Београд је према мени увек имао неку посебну врсту нежности и ја то никада нисам узимао здраво за готово. Постоје градови у којима одрадите одличан концерт, а постоје градови у којима имате осећај да публика пева заједно с вама још пре него што сте отворили уста. Београд ми је често био управо такав. Сава центар, осим тога, није само дворана. У њој постоји нека меморија. Много великих људи је тамо стајало пре нас и човек ипак осети малу одговорност када изађе на ту позорницу. За 15. октобар припремамо концерт који неће бити трка кроз песме, него једно лепо вече којем желимо дати времена да дише. Биће песама које људи очекују, неких које дуго нисмо свирали и, надам се, неколико тренутака који се не могу унапред испланирати. Јер најбољи део концерта обично није оно што пише у сценарију.

*Ваши концерти увек имају топлу, интимну атмосферу, без обзира на величину дворане. Како успевате да остварите тако блиску везу са хиљадама људи у публици?

- Вероватно тако што никада не покушавам да замислим да певам пред неколико хиљада људи. Певам као да је преко пута мене један човек којем ту песму желим да испричам. Публика врло брзо препозна када јој нешто продајете, а када јој нешто дајете. Увек сам више веровао овом другом. На концерту морате бити спремни мало изгубити контролу. Ако све буде савршено програмирано, можда ћете направити одличну представу, али не нужно и вече које ће људи памтити. Некад један поглед из публике, нечији глас или две секунде тишине вреде више од целе продукције. Музика је, заправо, чудан посао: изађете пред пет хиљада непознатих људи и покушавате да се понашате као да сте сви дошли на исту породичну вечеру. Такав осећај ја имам када сам на сцени.

*Последњих година остварили сте се у најлепшим породичним улогама. Колико су вас брак са Ханом и очинство према вашој деци Алби и Тонију променили и као човека и као уметника?

- Променили су перспективу. Пре деце човек доста озбиљно схвата самога себе. Мислиш да су концерт, песма која још није завршена или неки проблем тог дана најважнија ствар на свету. Онда добијете децу и врло брзо схватите да нисте главни лик у филму. И то је једно велико олакшање. Очинство вас може научити нечему што вам ни највећа каријера не може објаснити, да време није бесконачно. Деца расту невероватном брзином и одједном почнете пуно пажљивије да бирате где ћете бити, с ким ћете бити и на шта ћете потрошити свој дан. А уметнички… не знам јесам ли због тога бољи или не, то ће други процењивати. Али сигурно другачије осећам неке стихове. Кад човек добије нешто што воли више од себе, промени му се и дефиниција љубави.

*Познато је да волите Сплит, гастрономију и добру храну. Да ли је то ваша оаза мира у којој пуните батерије и бежите од ужурбаног естрадног живота?

- Апсолутно. Иако у Сплиту реч „мир“ треба користити доста опрезно (смех). Веома сам везан за Медитеран, за море, људе, пијацу, добар сто… То није само гастрономија него и начин живота. За столом се код нас реши пола светских проблема, а друга половина се остави за сутра уз ручак. Никад нисам имао потребу ни жељу да живим естраду двадесет четири сата дневно. Волим концерте и свој посао, али волим и тренутак када се угасе светла. Нормалан живот ме заправо враћа музици. Добра риба, чаша вина, неколико људи које волиш и разговор у којем нико не гледа на сат, мени је то већ прилично озбиљан луксуз. С годинама човек схвати да богатство можда није у томе колико ствари можеш себи да приуштиш, него колико тренутака са драгим људима можеш имати и сачувати.

*После толико година успешне каријере и распродатих концерата, са каквом поруком и осећајем бисте волели да публика оде кући након концерта у Београду?

- Не бих волео да оду кући мислећи: „Како је ово био велики концерт“. „Више бих волео да кажу: „Како нам је било лепо“. Велике продукције се памте неко време, али осећај остаје много дуже. Ако се неко те вечери сети човека којег воли, ако некога позове након концерта, ако се помире људи који су се безвезе посвађали или се једноставно врате кући мало лакшег срца, онда смо направили нешто добро. На крају се и цела ова прича с музиком своди на врло једноставну ствар: сви имамо ограничен број вечери у животу. Ако једну од њих проведемо заједно и она нам остане у лепом сећању, мени је то сасвим довољан разлог да и даље излазим на позорницу.

БОНУС ВИДЕО:

ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Познати

0 1

ОВО МУ ЈЕ ТРЕЋИ ПУТ ДА СЛАВИ СА ЊИМА ПОСЛЕ МЕДАЉЕ: Слоба Радановић певао нашим бронзаним одбојкашицама (ФОТО)

09. 09. 2026. у 20:50

Познати

0 0

КЕБА У ПОСЕТИ "НОВОСТИМА": Позвао нашу публику на концерт на "Таш" (ФОТО/ВИДЕО)

09. 09. 2026. у 20:10

Познати

0 0

ТРИ ГОДИНЕ ЈЕ СЛУШАО САМО КОД КУЋЕ: Љуба Перућица нову песму посветио сину Алексеју (ФОТО)

09. 09. 2026. у 18:00

Познати

0 5

ПРЕВАЗИШЛО ЈЕ СВА ОЧЕКИВАЊА: Незапамћено интересовање за концерт Миланчета Радосављевића у Ваљеву (ФОТО)

09. 09. 2026. у 17:30

Svet

Pohlepa uništila tinejdžere: Zapalili zgradu punu ljudi zbog 2.000 dolara, njena reakcija na hapšenju zgrozila javnost

2026-10-12 10:50:00

Svet

Prošla sam pakao u zatvoru, ali sam naplatila 1,6 miliona dolara: Osuđena po zakonu iz 1911. a sada je uzela i urnu bebe

2026-10-12 10:33:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације