БОРА ЂОРЂЕВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН: Чачак ће 18. децембра указати велику част фронтмену "Рибље чорбе"

В. М. П.

02. 12. 2022. у 08:13

РОК музичар Бора Ђорђевић (70) једногласно (и позиција и опозиција) је јуче на заседању чачанске Скупштине изабран за почасног грађанина Чачка.

БОРА ЂОРЂЕВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН: Чачак ће 18. децембра указати велику част фронтмену Рибље чорбе

Фото: Зоран Јовановић Мачак

Предлог о додели признања популарном Бори Чорби поднео је градоначелник Чачка Милун Тодоровић "зато што је Бора, кроз своје богато стваралаштво, Чачак учинио добро познатим у свету". Признање ће му бити уручено 18. децембра на свечаној седници чачанске Скупштине поводом Дана града.

- То је врло леп гест, Чачак је диван град у срцу Србије, крај Западне Мораве и ја се Чачка никада нисам одрекао - рекао је јуче за "Новости" Бора Чорба, када смо га позвали да му честитамо на указаној почасти. - Рођен сам у Чачку 1. новембра 1952. године, симболично, на Дан мртвих. Живео сам у Чачку 17 година и сада ми је мало необично да треба да идем тамо и постанем почасни грађанин. Иначе, ја сам такође почасни грађанин београдске општине Палилула, која има 600.000 становника и почасни грађанин Книна. Додуше, тамо ми је остала та повеља и стално молим домаћине да ми је пошаљу, али никако да се сете.

На питање на шта прво помисли кад каже Чачак, који је опевао у песми "Задњи воз за Чачак" своје групе "Рибља чорба", Бора нам одговара:

- Најпре на реку Мораву, а онда на дивно одрастање. Јако сам много добио награда у животу, али ми је једна посебно значајна. Дошла су два млада човека у Београд и донела ми амблем гимназије у Чачку, у коју сам ишао, и камен из Мораве. То ми је најдраже.

Борина "Рибља чорба" је недавно свирала у Чачку. Он истиче да је било дирљиво и носталгично, јер су наступали прекопута сале кошаркашког клуба Железничар, у којој је први пут у животу свирао за публику са тадашњом групом "Хермелини".

- Свирали смо игранку и продали смо целих седам карата - сећа се Ђорђевић. - Нисмо зарадили ништа, али бих за то дао све ово време. Свака улица у Чачку је тада имала свој бенд. Најпознатије су биле "Беле вишње", а ми смо били "Хермелини" и састајали смо се у парку. Сваки бенд је имао своју клупу у том парку. У то време је било срамота компоновати и певало се искључиво на енглеском језику. А ја сам направио своју песму на српском. Увежбавали смо је на клупи када су се радозналци окупили око нас и питали ме која је то ствар. Одговорио сам да је то нешто од "Херманс Хермитса", а они су значајно климали главом. Чачак је, пре свега, увек имао славне кошаркаше, а за њима и страшну генерацију свирача - Зоран Бранковић, Радомир Михаиловић Точак, ја...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

РОДИЛА СИНА ОД 7,328 КИЛОГРАМА: Беба је превремена - нису смели да пусте јуначину да још расте (ФОТО)