ТРАЈНИ ПЕЧАТ ИСТИНЕ О ЗЛУ: Снима се филм "Огњена Марија Ливањска" о усташком покољу 1.587 Срба у селима око Ливна 1941. године

ЗЛО које су усташе починиле на почетку Другог светског рата у селима око Ливна у БиХ, када су у јаме бацили 1.587 Срба - мушкараца, жена и деце, биће "записано" и на филмској траци.

ТРАЈНИ ПЕЧАТ ИСТИНЕ О ЗЛУ: Снима се филм Огњена Марија Ливањска о усташком покољу 1.587 Срба у селима око Ливна  1941. године

Фото: СПЦО Ливно

Окрутне злочине, кроз разговоре са преживелим сведоцима, први је описао новинар и публициста Будо Симоновић у књизи "Огњена Марија Ливањска". Сада РТС снима документарно-играни филм истог назива, по сценарију Наташе Дракулић и у режији Саше Габрића. Тако ће усташко зло из двадесетак јама, из којих је необјашњивим чудом жива изашла неколицина страдалника, добити још један, трајни печат истине.

Фото: Рада Шегрт

Усташко зло у Ливањском пољу расцветало се већ у пролеће 1941, чим је формирана Павелићева НДХ. Како пише Симоновић, потпуно уништење и истребљење Срба на овом подручју било је планирано за 2. август 1941, на Илиндан, када се у Црном Лугу традиционало одржава велики народни збор и сјати се силан свет из свих села у којима живе Срби.

- Били су наумили да тај празник претворе у судњи дан за Србе, а да се нико тога не би досјетио говорили су да ће бити двоструко славље, осим Илиндана биће просваљена и НДХ и да ће лично поглавник Павелић доћи да Србима честита нову домовину. Чак је у усташку постају у Грковцима допремљено неколико стотина литара вина и ракије. Међутим, све су покварили комунисти који су 27. јула подигли устанак и када је под руководством Никице Гашића и Васе Иветића из Пеуља нападнута управо грковачка постаја - описује Симоновић.

Како је сведочио Милан Радоја из села Челебић, у пролеће 1941. неки Хрвати почели су да избегавају комшије друге вере и нације, престала су дружења, раскинута пријатељства. У мају или јуну пописана су сва православна домаћинства у селу, имена свих чланова породице, као и сва њихова имовина. У месту је живело око 1.000 становника, скоро једнако Срба и Хрвата који су се до тада међусобно поштовали и уважавали.

У књизи "Огњена Марија Ливањска" аутор преноси записе Милана Радоје како су у Челебић камиони довезли оружје, петорица старијих мештана Хрвата два дана су чистила рупе из којих се вадио песак, а које ће постати гробнице за српске фамилије. Када су камионима Срби одведени у сеоску школу, Радоја је успео да побегне у друго село.

У јаму Равни Долац, 30. јула 1941, бачено је 218 Срба, а после 42 дана извучено је њих 14 живих

- Када се после три дана вратио затекао је пусту кућу. Надао се да усташе неће дирати жене и децу, али су му у школи побијени седамдесетједногодишња мајка Мара, једанаестогодишњи син Илија, супруга Боја, петогодишња ћерка Драгиња и једногодишња Милка - сведочанство је из књиге.

После покоља у челебићкој школи уследило је незапамћено злодело у Ливањском пољу и бацање српских жена и деце у јаме Сухача, Бикуша, Равни Долац и друга губилишта. У јаму Равни долац код Рујана, дубоку 46 метара, на Огњену Марију 1941. усташе су бациле 218 православних Срба, жена и деце. Већина је у тами јаме завршила овоземаљско постојање.

Фото: Р. Шегрт

ПАРАСТОС Владика бихаћко-петровачки Сергије

Али чудом Божјим, после шест недеља и три дана, на светло живота извађено је 13 жена и једно дете. Да сведоче победи живота, али и почињеног зла. Будо Симоновић је широм некадашње Југославије тражио преживеле и бележио њихова потресна сећања. Милица Ерцег, звана Галка, причала је како им је познаница Хрватица рекла да беже, јер ће их "поклати као јањце, само ако им у руке пану".

- Мој Перо и још неки отишли су одма уз планину. Они старији неће, не верују да ће неко руку да дигне на недужне. Кад смо ми жене потрпале ствари у кола да кренемо, дође патрола усташа. Ми им побегли, а ујутро нас у селу дочакаше други. Мушкиће одвели, али ми још нисмо веровали да се неће вратити. Ја узела мог Илу за руку и извела јањце на пашу. Кад долази комшница Рватица Ката Одак и каже да "бижимо, да спасавам дите, зло се спрема". Ја не верујем, одем кући.

Фото: Из књиге "Огњена Марија Ливањска"

Милица Ерцег Галка

А онда нас одведу у Глигића кућу, а тамо крцато. Рекли да ће нас пребацити у Србију, пешке, али су нас сутрадан повели планини. Кад су рекли куд нас воде, жене неке почеле пјевати, друге кукати, а деца вриште. Гладни и жедни, жеђ најгора. Онда нас угурали у Сајдину пећину, а она крцата. Кад је Нико Јурета почео прозивати, јетрва ми рече да ће нас бацити у Равни долац. Више ништа не знам шта је са мном било. Послије ми рекли да сам онај моменат пала, па ме онако мртву Броцо Пашалић одвукао и гурнуо у јаму. За мном и несретног мога Илу - казивала је Милица Ерцег, која је из јаме извучена после 45 дана.

- Кад сам се освестила видим мрак и хладно ми. Говорим да ћу ићи кући и ватру ложити. А онда ми однекуд из мрака Цвита Бошковић збори да смо у јами. Вриснуо онда и мој Иле, жив. Рече ми да га ништа не боли. Тражио да ме пољуби. Примакла сам му се, а њему сва десна страна главе разбијена и десно око му испало и виси. Гледа ме оним здравим оком и пружа рукице. Не може да се макне. Сломљeна му десна нога. Пита оће ли доћи тата да нас извади. Ја му зборим да оће и плачем. Али кријем да он не види сузе. А он опет шапће да оће да ме пољуби, али не диже главу. Кад сам хтела да му подигнем главу да га пољубим, а он мртав. Три сам га дана држала у крилу и љубила мртвог, нисам дала да ми га макну из руку.

Проглашени светитељима

Фото: Р. Шегрт

КОСТИ из јама широм Ливањског поља извађене су 1991. и чувају се у Спомен-костурници у Ливну, поред српске Цркве Успења Пресвете Богородице. Симоновић је и камером забалежио ове догађаје. СПЦ је 2022. прогласила за свеце Ливањске новомученике и свештеномученике, јер су међу страдалима и тројица свешетника: Ристо Ћатић, Коста Станишић и Илија Будимир. Обележавају се 30. јула, када и Огњена Марија. Те 2022. су свечаном литургијом у цркви у Ливну прослављени први пут.

Да није било партизанских устаника предвођених командатом Цвијом Пајчином Орашчићем, ко зна шта би још било у Ливањском пољу. А да није било Буде Симоновића, не би била сачувана сведочанства преживелих из ливањских јама.

- Тражио сам сведоке из свих јама, а било је 20 губилишта. Петнаест месеци сам обилазио широм Југославије. Знају се тачна имена страдалих и места страдања - казивао је Будо Симоновић, аутор књиге "Огњена Марија Ливањска", чији је издавач истоимено удружење, које чува сећање на страдање Срба у Ливањском пољу, као и њихов језик, обичаје и традицију, и на чију иницијативу је почело снимање филма.

Фото: Р. Шегрт

Икона ливањских великомученика

Џаба и 11 тужби и суђења

ДА није било Буде Симоновића, сведочење Милице Галке Ерцег не би остало ни у судским списима, иако је после рата 11 пута тужила Нину Пашалића за почињене злочине у Челебићу. Познавао ју је, али ни њој ни њеном сину од шест година није дао ни кап воде.

- Ишла сам на суд у Мостар, али се њему више вјеровало. А пушти ми дијете, грешна му

душа, да ми умре жедно - јадала се Галка.

Више нема преживелих жртава усташког покоља у јамама код Ливна. Пре пет година преминула је Божана Боја Радета, рођена Лалић, жива извучена из јаме Равни Долац.

Фото: Приватна архива

Милица Маљковић

Без клетви, псовки и увреда

- ОВО је књига о најтежим и најстрашнијим злочинима, а не о мржњи. Не захваљујући мени, већ мојим саговорницима. У исповестима и причама које сам записао ниједном нисам чуо ни једну једину реч клетве, псовке и увреде. О злочинима треба да говоримо као о опомени и на сваки могући начин истакнемо оне који нису били злочинци, јер је са обе стране било и добрих људи који су помогли - рекао је на једној промоцији књиге Будо Симоновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

УЖАС У СРБИЈИ: Изуједао га рој стршљена - кад су доктори избројали убоде, рекли су да је за Гиниса

УЖАС У СРБИЈИ: Изуједао га рој стршљена - кад су доктори избројали убоде, рекли су да је за Гиниса

ДОК ЈЕ са сестрићем припремао дрва за огрев, случајно су закачили осушено стабло трешње из којег је излетео рој стршљенова. Инсекти су га напали и изуједали по готово целом телу.

05. 10. 2026. у 16:17 >> 16:48

Коментари (0)

ВИШЕ НИСАМ СРЕМАЦ, ВЕЋ ИСТРИЈАН: Маца заувек напустио Србију, одселио се у Хрватску Дан почињем и завршавам молитвом