БОГОРОДИЧИН ТРОН И СВЕТИЊА ИЗ 15. ВЕКА ДОБИЈАЈУ НОВИ СЈАЈ: При крају обимни конзерваторско-рестаураторски радови у Манастиру Бођани (ФОТО)
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
УДАЉЕН око петнаест километара од Бача, у правцу Дунава, у питомој равници села Бођани, још од 15. века налази се истоимени манастир и конаци, неколико пута разаран и обнављан.
ФОТО: Марија Ердељи
Још 2007. године стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин отпочели су испитивачке пројекте у Бођанима, а од 2012. по утврђеној методологији раде на очувању и презентацији зидног сликарства овог манастира основаног у 15. веку.
Са Синишом Зековићем, сликаром-конзерватором саваетником, као руководиоцем, изузетно зидно сликарство чувеног Христифора Жеферовића, поново добија стари сјај, док о архитектури цркве посвећене Ваведењу Богоридице и манастирским конацима брине архитектонски сектор Завода.
НЕКОЛИКО ПУТА РАЗАРАН
МАНАСТИР Бођани неколико пута је разаран и обнављан, а у доба Ракоцијеве буне је био спаљен до темеља. Први манастир изградио је трговац Богдан из Далмације 1478. године у знак захвалности Богородици за исцељење оболелих очију. Садашњу цркву је током 17. века подигао богати Михајло Темишварлија из Сегедина, као четврто црквено здање на истом месту посвећено Ваведењу Пресвете Богородице.
И ове године настављени су конзерваторско-рестаураторски радови који подразумевају структуралну консолидацију фреско-малтера, фиксирање, чишћење и ретуш сликаног слоја прве зоне у олтару, певницама, јужном зиду наноса и источном луку изнад иконостаса, као и малтерисање у зони сокле и ентеријеру храма.
- Укупна површина обухваћених радовима је око 600 квадратних метара – казују стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, истичући да је до сада изведено више од 80 посто конзертваторско-рестаураторских радова на обнови живописа. - Радови у Бођанима су кренули 2012. године и од тада трају у континуитету, а потребно је да се још рестаурира олтарски простор. Овог лета после скидања малтера и исушивања зидова стављен је украсни малтер тако да је све визуелно уједначено. Сликари – конзерватори Завода чистећи и рестаурирајућои Жеферовићево сликарство додирнули су сваки милиметар живописа. Проблем су били влага и подземне воде, и на решавању тога је рађено годинама.
Тим конзерватора је током 2024. године извео сложене конзерваторск- рестаураторске радове на певничком и олтарском живопису, опшивене су његове нестабилне ивице, урађено је инјектирање, консолидација и стабилизација свих структура зидне слике, реконструисане су недостајуће подлоге, уклоњена је со и површинске нечистоће , што је неопходно, како истичу стручњаци Завода најбитнији третмани како би се продужио век културног добра.
Годину дана касније, односно маја 2025. године у оквиру дугогодишње бриге Покрајинског завода за заштиту споменика културе о манастиру Бођани, изведени су радови на обијању санационог малтера из зоне сокле. Санациони или жртвени малтер, у овом случају, како објашњавају стручњаци Завода, мешавина креча и грубог агрегата добијеног млевењем сиге, нанесен је на зидне површине како би се санирала влага. Малтер је уклоњен са површина парапета у видони од метар и по и са стубова који носе куполу. Обијени су и накнадни малтери из олтарског простора.
ДУГОГОДИШЊА САРАДЊА
НА пројекту манастира Бођани, стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, дугог година срађују са Лабораторијом за испитивање материјала у културном наслеђу Катедре за инжењерство материјала Технолошког факултета у Новом Саду, који им помажу при решавању конзерваторских дилема. Одлична сарадња је и са монаштвом манастира, која је временом прерасла у пријатељство, што такође доприноси очувању овог важног споменика културе.
- Богородичин трон и Владичански трон су обновљени – казују нам стручњаци Завода, наводећи да је уграђено и подно грејање, како бсе контролисала температура. - Урадиће се и комплетна фасада манастира споља.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
КАКО ФУНКЦИОНИШЕ Д'ОНТОВ СИСТЕМ У СРБИЈИ? Ево како се гласови претварају у посланичке мандате
ОД ШТАМПАРИЈЕ до бирачког места, гласачки листић пролази дуг пут, а да би се претворио у посланички мандат, кључну улогу игра математика.
14. 10. 2026. у 08:30
ПРВИ ИНТЕРВЈУ СМЕЊЕНОГ ГЕНЕРАЛА СИРСКОГ: "Руси изгубили нападачку моћ, али не заваравајте се - рат стиже у Европу"
УКРАЈИНА је стабилизовала фронт и зауставила руско напредовање захваљујући великим губицима које је нанела руској војсци, изјавио је бивши врховни командант украјинских оружаних снага Олександр Сирски у интервјуу за Би-Би-Си.
13. 10. 2026. у 13:01
Нутриционисти открили које месо је НАЈГОРЕ за наше здравље - многи ће се изненадити
НУТРИТИВНА вредност меса зависи од тога колико је добро сварено, објашњава позната нутриционисткиња.
13. 10. 2026. у 21:43
НОВИ ПОСАО НЕМА ВЕЗЕ СА ПОЛИТИКОМ: Од чега данас живи Чеда Јовановић?
КАКО је Чеда Јовановић својевремено истакао, његов нови посао нема везе са политиком.
14. 10. 2026. у 10:04
"СПАВА СА 10 МУШКАРАЦА И ДОБИЈЕ ЕМИСИЈУ": Леа Киш испрозивала колегиницу - "То је срамотно за нашу професију"
ВОДИТЕЉКА без задршке о млађој колегиници.
14. 10. 2026. у 08:34
ТРАМП НАЈАВИО СВОЈЕ ПЛАНОВЕ ЗА ГРЕНЛАНД: "На нашем новом и предивном острву..."
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп објавио је да на Гренланду почињу масовна истраживања нафте, гаса и минерала. У објави на својој платформи Truth Social написао је: „Масовна истраживања нафте, гаса и минерала ускоро почињу на нашем новом и предивном Гренланду.” Није понудио додатне детаље.
14. 10. 2026. у 09:31
ВУЧИЋ О ВОЈНОЈ ДОКТРИНИ: Морамо бити јачи од 7 армија да би били сигурни, наша војска данас је веома снажна
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
11. 10. 2026. у 22:13
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
ХРВАТИ У ПРОБЛЕМУ: Пустили инвазивну врсту због змија, сад се премножили и уништавају све - ситуација плаши ловце и збуњује научнике (ВИДЕО)
МОЖДА сте чули за ситуацију с индијским мунгосима на хрватском острву Чиову која је привукла и пажњу научника из Европе. Наиме, на острво су довели нову врсту јер је змија било превише, а сада је превише - мунгоса.
12. 10. 2026. у 17:07
Најновије из рубрике
КАМПЕРИ ПРОДУЖИЛИ ТУРИСТИЧКУ СЕЗОНУ: На Белоцркванским језерима постоје три ауто-кампа, која и у јесен маме госте
У СРБИЈИ има око 40 регистрованих ауто-кампова, од којих се чак три налазе у Белој Цркви – два на Врачевгајском језеру и један на Главном језеру.
13. 10. 2026. у 06:45
БАЈАГА ПРОДРМАО НОСТАЛГИЈУ: Концерт легендарног београдског музичара и његовог бенда у париском кабареу "Соваж"
Има ли бољег начина да се започне концерт Бајаге и "Инструктора" у препуном париском кабареу "Соваж", од песме "Даљина"? Сви овде су однекуд давно дошли с коферима пуним носталгије, из велике даљине, Србије и целе бивше Југе.
12. 10. 2026. у 06:00
СВАКУ ПОБЕДУ ВРС ЗАПАД ХТЕО ДА ПОНИШТИ: Ратни пут Ратка Младића (2)
ШТА је Ратка Младића разликовало од других официра из тадашње Југословенске народне армије и учинило га харизматичним војсковођом? У првим проценама западних служби је оцењен као "осредњи официр ЈНА"... После пробоја коридора кроз Посавину 1992. оне су пале у воду.
11. 10. 2026. у 15:00
РЕКЕ ВЕРНИКА ТРАЖЕ УТЕХУ: Зашто стотине хиљада људи хрле Светој Петки у румунски град Јаши
У СВЕТУ који никада није био у већој журби, постоје места где време потпуно стаје.
11. 10. 2026. у 07:02
ПАДОБРАНОМ СКОЧИЛА ВИШЕ ОД 3.400 ПУТА: Радмила Ђурић из Ниша, иако је већ две године у пензији, не одустаје од висинског адреналина
НИШЛИЈКА Радмила Ђурић (57), бивши припадник и инструктор елитне 63. падобранске бригаде Војске Србије, премашила је укупно 3.400 скокова падобраном. Тај рекорд постигла је током недавно одржаног Отвореног падобранског првенства Србије у Нишу. Данас је међу женама са највећим бројем падобранских скокова у Србији, а у граду на Нишави тај рекорд убедљиво држи.
11. 10. 2026. у 07:00
Коментари (0)