КАСТРО - ЛИДЕР МАГНЕТНЕ СНАГЕ И ЧАРОБЊАК РЕЧИ: Дугогодишњи новинар "Новости" Борислав Бора Лалић у књизи открива државника-револуционара

САМО је један човек у историји, Фидел Кастро, извео сопствену револуцију и пре него што је за њу смислио идеологију, а када је победио, успео је да надживи 10 америчких председника који су наредили 638 атентата на њега, каже доајен српског новинарства Борислав Лалић, чија је књига "Фидел - последњи Мохиканац" управо објављена у издању куће "Албатрос плус".

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Признаје да је био напет због неизвесности да ли ће Трамп предухитрити објављивање књиге, темпирано на стогодишњицу рођења и десетогодишњицу смрти Фидела Кастра (13. 8. 1926 - 25. 11. 2026), једног од људи који су обележили 20. век, и покушати да окупира Кубу опседнут жељом да победи макар и упокојеног Кастра, што је најављивао још у првом мандату. То се није десило и легенда о Фиделу наставља да живи.

- У писању књиге о Кастру, колико год је могуће, држао сам се неписаног али важног правила да пишем књигу из прве руке, у првом лицу, а то ће рећи држећи се сазнања и утисака до којих сам дошао и директним контактима са догађајима и људима о којима пишем. Имао сам професионалну срећу да сам каријеру дописника из иностранства започео са чаробних простора Латинске Америке, са Кубе и из Мексика у време док је Фидел Кастро још "орао" своју револуцију уз нос Америци и у њеном дворишту, док је донкихотовска легенда Че Геваре, његовог саборца, лебдела изнад Сијера Маестре и Анда, а онај његов лик са беретом и звездом давао печат и заставу студентским покретима и протестима широм света - каже Лалић.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Његова књига даје слику изузетне личности Кастра који је прво извео националну револуцију па тек када га је Америка напала постао комуниста. Лалић оставља отвореним питање да ли се Фидел због совјетске помоћи представљао као марксиста-лењиниста, а све време се држао само сопствене антиимперијалистичке идеологије - "фиделизма", коју аутор описује једноставном формулом "Фидел плус масе". Кубанска комунистичка партија је осуђивала као авантуризам Кастров устанак 1955. против диктатора Батисте, а он себе ни тада, ни када је ушао победоносно у Хавану са својим барбудосима (брадоњама), није видео као марксисту. Американцима је био симпатичан док није почео да национализује њихове колонизаторске компаније и затвара коцкарнице и борделе америчких мафијаша који су на Куби створили своју сигурну кућу. Када је запретила америчка инвазија, Кастро се окренуо Совјетима, који су понудили помоћ.

- Америчка политика према нама натерала нас је да са револуцијом кренемо брже него што смо мислили. То је глупа америчка политика. Испало је да су наше реакције на њихове притиске биле управо супротне ономе шта су они желели. Ми нисмо имали другог избора него да се окренемо комунизму и совјетском блоку. У борби за нашу националну егзистенцију ми ћемо тражити и прихватити помоћ тамо где је нађемо - записао је Лалић речи Арманда Харта, блиског Кастровог сарадника.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Фидел, правник по образовању, револуционар по менталитету, високи брадати човек огромне снаге, увек у униформи и с пиштољем за појасом, непрестано је витлао у свом отвореном џипу по Куби и разговарао са својим сународницима, секао са њима шећерну трску, држао сатима говоре који су доводили људе у екстазу и подстицали их на невероватне подухвате.

О Кастровој магичној речитости Лалић је као најупечатљивије сведочанство забележио речи Ернеста Геваре Линча, оца славног Че Геваре: "Фидел Кастро мора да је био у дослуху са Богом или демоном када има ту моћ да тако магнетном снагом веже људе за себе. Као што је то учинио и са Чеом". Блиски Кастров пријатељ, нобеловац Габријел Гарсија Маркес је записао: "Он је чаробњак речи. Он је рођени говорник. То се најбоље види када се нађе лицем у лице са масом. Почиње да говори смирено, ниским гласом, да би, када осети да је нагазио тему и ухватио пулс оних који га слушају, почео да подиже тон и да узлеће на таласу масе која га слуша као да је хипнотисана. И тако сатима, неуморан, занет, концентрисан, детаљан."

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

- Кастро је био историјска личност, он је своју Кубу поставио на светску мапу својом револуцијом, а отпором према свемоћној Америци је задивио свет, пробудио Латинску Америку и у једном тренутку довео свет на ивицу нуклеарног рата. Шта год ко о њему мислио, он је направио значајне реформе. Нема у Латинској Америци државе која је толико учинила на образовању људи, на њиховој социјалној и здравственој заштити, колико је то постигла Куба. На Куби, колико год да је сиромашна, нема фавела и бескућника. Већина грађана је сиромашна, скоро да нема средње класе на острву, али нема ни богаташа каквих има, рецимо, у једном сиромашном Хондурасу, Мексику или Бразилу - каже Лалић.

Кастро је био рођени борац, упоран, дрзак и непредвидив. То се видело када је 17. априла 1961. године 1.500 наоружаних кубанских имиграната из САД, уз логистичку помоћ ЦИА, са америчких ратних бродова и из авиона почело десант на Кубу, где су већ били инфилтрирани диверзанти.

- План је био да се истовремено удари и споља и изнутра и да Кастро падне за 24 часа. Иза тог плана стајали су шеф америчког Стејт департмента Џон Фостер Далс и његов рођени брат Ален Далс, директор ЦИА. Кастро је знао да се нешто тако припрема и није седео скрштених руку. Када је војна патрола у рејону Залива свиња приметила 17. априла необична светла, наредио је да све тамошње трупе крену ка обали. Затим је сео у џип и за неколико сати стигао на обалу где се водила жестока борба. После неких 65 сати борби, "гости" из Америке били су савладани. Кубанци су заробили 1.189 припадника инвазионих трупа. А онда је почео велики Кастров шоу који је месецима забављао свет, држећи америчку администрацију на мукама. Американцима је рекао да је спреман да скоро све заробљенике врати кући, али да у замену за сваког добије трактор. Вашингтон је на крају пристао да плати неких 52 милиона долара и откупи ратне заробљенике - подсећа Лалић.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

Сведочи и да је Кастро био један од ретких политичара свог времена који је схватао значај јавне речи и снагу медијског фактора у вођењу политике: "За њега не без разлога кажу да је владао Кубом уз помоћ телевизије, радија и живе речи". Као дописник Танјуга, на сопственој кожи је осетио колико генијални пропагандиста Кастро обраћа пажњу на то шта се и како о њему и Кубанској револуцији пише, чак и у далекој Југославији. Фидел га је учинио најпознатијим новинаром на Куби у једном тренутку, али на врло незгодан начин.

- Када сам из Мексика стигао на Кубу почетком 1970, заједно са кубанским добровољцима и групом страних дописника секао сам витке стабљике шећерне трске, дајући тако скроман допринос кампањи од "десет милиона тона". Тиме се хтело рећи да Куба у тој години мора произвести толико шећера, што је било превише, али Фидел је рекао да може. Шећерну трску секао је и сам Кастро и за време божићних празника, и на дан Нове године и многих других дана. У кошуљи и панталонама сивомаслинасте боје, сав умазан од зноја и прашине, он је целу нацију, која се никада није одликовала радним фанатизмом, држао у грозници захуктале кампање. После боравка на Куби написао сам серију чланака и једва сам чекао следећу прилику да се вратим на острво. Онда ме је позвао југословенски амбасадор Даковић из Хаване и рекао да није упутно да се неко време појављујем, јер ми је Кастро са митинга пред пола милиона људи упутио "револуционарне поздраве" - сећа се Лалић.

Проблем је изазвао текст о кампањи објављен у "Борби", која је третирана као званични орган партије, па су ауторови закључци протумачени као став југословенског руководства. Он се завршавао реченицом: "Амбиција да се крене у немогућу кампању од 10 милиона тона изгледа да је била мотивисана Кастровим сазнањем, до којег је коначно дошао, да је уносније извозити шећер него револуцију".

- То је било превише за Кастра, тим пре што је јетка опаска долазила са страница новина из земље коју он, због Титовог окретања Америци, није ни у ком случају узимао као пример за углед. Зато је он на том митингу жестоко опалио и по мени, и по "Борби", и по "југословенском ревизионизму". Тог лета сам ипак морао да дођем на Кубу. Случај је хтео да се тих дана сретнем са Кастром на отварању неке школе у унутрашњости. Почела је да пада топла тропска киша, али нико није одлазио. Кастро није дозвољавао да му принесу кишобран. Загледао ме је искоса својим црним лукавим очима и, држећи ме за руку, рекао: "Ах, то си ти, компањеро Танјуг, данас ћемо да киснемо заједно". Очигледно је моја улога у кампањи била завршена. После тога смо се сретали у Хавани, у унутрашњости Кубе, за време његовог боравка у Београду, и увек ме је тај човек незграпне фигуре и простосрдачног понашања фасцинирао. Тешко је наћи пример у историји савременог света да је револуција једног народа везана за једну личност као што је то случај Кубе и њеног вође - са сетом се сећа Лалић.

FOTO: Privatna arhiva, Vikipedija

КЕНЕДИ ГА НИЈЕ ВОЛЕО АЛИ ГА ЈЕ УВАЖАВАО

ЛАЛИЋ подсећа и на речи америчког председника Џона Кенедија, који Кастра није волео, али га је уважавао.

- Рекао је једном да је Фидел наследник Боливара, који се борио против шпанске колонијалне власти у Латинској Америци, и да се прибојава да би Кастро могао да уради нешто слично против америчке доминације. То се и десило, али не вољом Кастра, него због окрутне америчке политике према Куби, која је била 55 година под америчком блокадом, санкцијама, покушајима инвазије и оних 638 неуспелих атентата на Кастра. Он је говорио: "Ако је око мог имена створен мит, то треба да захвалим пре свега Американцима и невероватној чињеници да сам преживео све њихове покушаје да ми прекрате живот" - сећа се Лалић.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ЛЕТ У НЕЗАБОРАВ ПИЛОТА ЂУРИЋА: У штампи књига Младена Стевића о команданту 241. ловачке ескадриле (ФОТО)

16. 09. 2026. у 17:28

Репортаже

0 2

ЉУБИВОЈЕ СТАРОМ ФИЈАКЕРУ ДАО ЕЛЕКТРИЧНО СРЦЕ: Машински инжењер из Београда, на "возилу" из породичног наслеђа спојио два века

16. 09. 2026. у 07:00

Репортаже

0 4

ТАЈНА КАМЕНИХ ГЛАВА СТАРИХ 3.000 ГОДИНА: Изложба у Нишу поводом великог јубилеја дипломатских односа између Србије и Мексикa

16. 09. 2026. у 06:30

Репортаже

0 1

"НАЦИОНАЛНА КЛАСА" ИЗМАМИЛА ПОГЛЕДЕ: У Ћуприји одржана традиционална "Фићијада" (ФОТО)

15. 09. 2026. у 06:30

Društvo

Potresno svedočenje Srpkinje kojoj je OVK ubio muža i sina od 16 godina: "Tad su mi odneli pola srca"

2026-09-16 16:50:00

Svet

Razbijena ruska zavera u SAD: Po disidenatu 40.000 dolara, imali specijalnu reč za likvidaciju

2026-09-16 14:21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације